Какве украсе су носили руски цареви (ФОТОГРАФИЈЕ)

Пријавите се на наш Телеграм канал
Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Алексеј Михајлович

Много пре него што се на двору појавио Фаберже украсе за руске монархе су правили грчки мајстори. Они су, на пример, за Алексеја Михајловича направили специјални украс – барме (окорамењак), које су коришћене у свечаним приликама и на крунисању. Седам медаљона са приказом Пресвете Богородице, Младенца Христа, апостола, светитеља и њихових чуда краси драго камење, између осталог 248 дијаманата. Барме су се носиле причвршћене на широки оковратник који је покривао груди и рамена.

У свакодневним ситуацијама цареви нису носили барме, али су могли да носе разноврсно прстење, и то са угравираним шарама, печатима и двоглавим орловима.

Петар I

Петар Први не би био Петар Први кад не би направио нешто корисно чак и од таквих ситница као што су украси. Он је своје престење користио као печате и као подсећање на важне догађаје. На једном прстену је он приказан као дрводеља са бродским алатом.

Престен са смарагдом красио је угравиран приказ Петра Првог са жезлом и державом, и са кружним натписом: „Цар и велики кнез Петар Алексејевич целе Русије“. Други прстен је заправо био печат на коме пише: „Где су правда и вера, ту ће и снага доћи“, што веома личи на једну познату изјаву руског самодршца.

Петар је мислио и на душу. Његов напрсни крст није био само верски симбол, него и право уметничко дело. У центру са предње стране мајстори су додали још један уметнути крст од смарагда, а на полеђини приказ светог апостола Петра, царевог небеског покровитеља.

Павле I

Тешко да је син Катарине II пратио моду. Пре ће бити да је он само бирао оно што је најбоље. Тако је 1798. године као велики магистар Малтешког реда добио посебну круну. У њој није било драгог камења, само се осам позлаћених лукова састајало на врху држећи царску јабуку, тј. куглу са малтешким крстом од белог емајла. Павле I је уз круну добио и прстен са дијамантом. Испод драгог камена је била подлога од фолије, због чега је дијамант добио интензивну црвену боју.

Додуше, поред обичних украса император је имао и оне „војне“. Наиме, петербуршки мајстори су за њега исковали парадну сабљу са рукохватом опточеним рубинима, дијамантима и сафирима. А врх у виду шлема подсећа да је Павле I био челник витезова Малтешког реда.

Александар II

На налазишту смарагда у околини Јекатеринбурга 1834. године је пронађен необичан камен. Он је у зависности од осветљења мењао боју од засићене зелене до тамнољубичасте и светлоцрвене.

Одлучено је да камен добије име александрит, по царевићу Александру Николајевичу који је тога дана постао пунолетан. Био је то редак и прилично скуп камен. Тако изузетан поклон је могао да плати само неки аристократа. Дијамант је, наравно, припао Александру II, који никада није скидао прстен са овим драгуљем. Док га нису убили анархисти...

Александар III

Најстарији син Александра II, царевић Николај Александрович, припремао се за свадбу са данском принцезом Дагмар, и већ су биле наручене бурме са крупним брилијантима, али до свадбе није дошло. Наиме, наследник престола је умро од туберкулозног менингитиса. И поред тога, савез са данском владарском кућом је склопљен и Дагмар се удала за царевића Александра Александровича. Одлучили су да на венчању искористе исте бурме, па је затим уведен нови обичај да се те бурме користе и на будућим венчањима наследника престола. Тако је и било – коришћене су и приликом склапања брака Николаја II и Александре Фјодоровне. Последњи руски император се од ове бурме није одвајао до саме смрти.

Николај II

Дугмад за манжетне је био најчешћи поклон за мушкарца, у свакој прилици. Правила их је између осталих и фирма Карла Фабержеа, и то су била мала уметничка дела везана за важан датум у животу породице Романов, или за одређене празнике. На пример, за Александра III мајстори су направили пар дугмади за манжетне са иницијалима, обложене брилијантима са подлогом од плавог емајла, и друге, необично скромне, од родонита са рељефним монограмом.

Цар Николај II је добијао разну дугмад за манжетне – са својим иницијалима, са тематским приказом, са украсима од драгуља и декоративном резбаријом. Као и његови претходници, последњи император је имао посебан албум са приказом свих поклона добијених за четврт века. На свој 20. рођендан је добио традиционалну дугмад за манжетне са монограмом XX, а од своје невесте, будуће царице Александре Фјодоровне, дугмад за манжетне у облику кључева са брилијантима и рубинима.