„Фонтане од сафира и капљи брилијаната“: Који украси Романових се чувају у Кремљу

Legion Media; Валериј Генде-Роте/TASS
Накит из императорске ризнице после Револуције је већином изнет из земље или продат на аукцијама, али поједина ремек-дела јувелирске уметности се могу видети и у Москви.

Не постоје тачни подаци о величини ризнице царске породице Романов. Зна се само за онај део накита који је доспео у руке бољшевицима после Револуције 1917. године. Револуционари нису одмах дошли у посед императорских драгоцености. У уобичајеним условима тај накит је чуван у брилијантској одаји Зимског дворца у Санкт Петербургу. Али у време Првог светског рата најважнији накит Романових је премештен у Оружејну палату Кремља ради сигурности. Тамо су се драгоцености налазиле до 1922. године под гомилом других кутија све док их бољшевици нису пронашли.

Новоформираној држави је био потребан новац те је одлучено да се украси продају у иностранству, а да се у Русији остави само оно најдрагоценије, и то у својству музејских експоната. Међу тим драгоценостима су префињени брошеви из доба Катарине Друге, врло редак „портретни“ дијамант и једна једина дијадема Романових.

1. Брош и минђуше Јелисавете Петровне „Фонтана“

Егрета са сафирима у облику фонтане из ризнице Дијамантског фонда РФ.

Јелисавета Петровна (1709-1762), ћерка Петра Првог, обожавала је брошеве и наручивала варијанте различитих врста и стилова. Овај украс у облику фонтане од сафира и капљи брилијаната зове се егрета. Носи се на шеширу или као шнала за косу. У комплету са егретом су масивне минђуше „фонтане“. Оне су нарочито ефектне у покрету.

2. Брошеви „Велики букет“ и „Мали букет“

Брошеви „Велики букет“ и „Мали букет“.

Ове украсе је Јелисавета Петровна носила на свечаној хаљини. У оно време су јувелири испод драгог камења постављали плочице од фолије у боји да би се добио одговарајући одсјај. Овде се врло лепо види идеја дворског мајстора Жеремија Позјеа! Бразилски брилијанти и колумбијски смарагди формирају драгоцене боје ириса, нарциса и незаборавка. У центру „великог букета“ је редак брилијант од 15,5 карата боје јоргована.

Мањи букет се састоји од брилијантских цветова и листића од злата и тамнозеленог емајла.

3. Брилијантска пређица-аграфа (копча)

Пређица-аграфа (копча) императорке Јелисавете Петровне. Сребро и брилијанти. Мајстор Жереми Позје. Око 1750. Из колекције Дијамантског фонда; Портрет императорке Јелисавете Петровне.

Аграфа је копча у виду броша. Тај украс је био популаран у 17. веку. Ову огромну брилијантску пређицу у облику машне Јелисавета Петровна је носила на свом огртачу од хермелиновог крзна. Има импресивне размере: дугачка је 25 цм и широка 11 цм. Аграфа је украшена са 805 брилијаната различитог облика и обраде. Овај накит су носили практично сви потомци Јелисавете Петровне.

4. Привезак Катарине Друге „Цезаров рубин“

Овај крупни камен боје малине зове се рубелит. То је ретка врста тамнорозе турмалина. Дуго се сматрало да је то рубин (експертиза је извршена тек у совјетско доба). Овај камен је на поклон Катарини Великој (1729-1796) донео краљ Шведске Густав Трећи 1777. године поводом 15-годишњице њене владавине. Тада је он испричао легенду по којој је овај драгуљ Клеопатра поклонила Цезару. Касније се сазнало да је камен стигао у Европу из Бурме (данас Мјанмар) у 16. веку и у то време је третиран као највећи рубин у Европи. Катарина није хтела да га квари брушењем тако да су дворски јувелири само углачали драгуљ и украсили га листићима емајла. Тако је добијен овај велелепни привезак.

5. Брилијантска машна-чокер и минђуше од драгог камења Катарине Друге

Машна-чокер (огрлица уз врат) и привесци (брилијанти, црвени спинел, злато, сребро) из Дијамантског фонда РФ. Израда 1764. Светли спинел на танкој фолији у златном раму уоквирени блиставим брилијантима. Свака висећа минђуша има девет светлих спинела на фолији уоквирених бразилским брилијантима.

Чокер је украс који је ношен уз врат на широкој чипкастој или баршунастој траци као огрлица. Ова машна је направљена за Катарину Другу по последњој моди тога доба. Красе га многобројни брилијанти и спинели, ретки минерали са црвеним и ружичастим одсјајем. Уз њих иду масивне минђуше жирандоли (тако се зову минђуше у облику свећњака). Драгуљи су овде веома сјајни захваљујући подлози од фолије. Без фолије би њихова природна боја била далеко нежнија. На полеђини машне су угравирани подаци јувелира: Pfisterer 10 Apr. 1764, а на минђушама стоји датум 27. мај исте године. Последња власница овог комплета била је императорка Марија Фјодоровна (1847-1928), жена Александра III. Накит је пронађен у њеним одајама у Аничковом дворцу у Санкт Петербургу (она је успела да напусти Русију после Револуције).

6. Свадбена дијадема Романових

Дијадема са ружичастим брилијантом. Принцеза Јелисавета у венчаници, свадбеној круни за невесту и дијадеми са ружичастим брилијантом, 1884.

Необично лепа дијадема императорке Марије Фјодоровне (1759-1828), супруге Павла Првог направљена је почетком 19. века у облику кокошника са огромним ружичастим брилијантом. У то доба су дијадеме-кокошници биле невероватно популарне, и то не само у Русији него и изван њених граница (европски монарси их носе још увек).

Дијадему краси 175 крупних индијских брилијаната и преко 1.200 ситнијих кружне обраде. Овај украс је био традиционални део свадбеног костима царске невесте. Ово је једина оригинална дијадема Романових која је остала у Русији. Стручњаци за уметничка дела су дошли до закључка да овај ружичасти дијамант има непроцењиву вредност.

7. Минђуше-вишње

Ове брилијантске минђуше направљене за Катарину Другу заједно са дијадемом Марије Фјодоровне биле су свадбени накит девојака из императорске породице. „Минђуше су ми толико вукле уши да сам их усред банкета скинула и окачила на крај бокала са водом који је стајао испред мене. Императору је то било много смешно“, тако је Марија Павловна (1890-1958) описала дан своје свадбе.

8. Брош са смарагдом „Зелена краљица“

Брилијантски брош (злато, сребро) са квадратним колумбијским смарагдом тамнозелене боје (крај 19. в) Дијамантског фонда РФ. Смарагд степенасте обраде (16. или 17. век) од 136,25 карата, величине 4,5 цм х 3,6 цм. Велика кнегиња Александра Јосифовна са портретима императора и императорки Русије, 1888.

Сматра се да је смарагд под називом „Зелена краљица“ са 136 карата један од највреднијих експоната Дијамантског фонда. Према оценама стручњака пронађен је у 16. веку у Колумбији, а у оквир од ситних и крупних дијаманата различитих облика смештен је средином 19. века. Власница ове драгоцености била је велика кнегиња Александра Јосифовна (1830-1911), супруга великог кнеза Константина Николајевича (млађег брата императора Александра II).

9. Брош са цејлонским сафиром

Сафир различак плаве боје из Шри Ланке из Дијамантског фонда РФ. Цејлонски сафир од 260,37 карата смештен у рам од брилијаната. По лепоти и дубини тона, величини и префињеној обради овај драги камен спада међу најкрупније и најлепше у свету.

Императорка Марија Александровна (1824-1880), супруга Александра II, имала је необично леп накит. Једна од тих драгоцености чува се у Русији. То је брош са јединственим овалним цејлонским сафиром који има 260,37 карата и окружен је мноштвом брилијаната. Александар II је купио овај камен на изложби у Лондону и поклонио га супрузи, а касније су га јувелири ставили у брош.

10. Наруквица са портретним дијамантом

Златна наруквица са пљоснатим дијамантом Дијамантског фонда РФ. Дужина 20 цм, тежина 129,40 г (дијамант 4х2,9 цм тежине око 25 карата), око 1820. Испод дијаманта, пратећи форму, положена је минијатура од слонове кости са ликом Александра I; Портрет Марије Александровне у хаљини (Макаров И. К.)

У Дијамантском фонду се чува необична златна наруквица из 19. века са врло ретким дијамантом индијске обраде, највећим познатим такве врсте. Овакви дијаманти се зову портретни јер су се испод њих обично стављале минијатуре у боји. У овом случају је то портрет императора Александра I (1777-1825).

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“