Када неко украде златне јабуке са чаробног дрвета у царевој башти, цар својим синовима даје задатак да ухвате лопова. Тако почиње низ догађаја који воде до опасног путовања, издаје и убиства. А главни јунак ове класичне народне бајке је царевић Иван.
Царевић Иван је главни јунак бројних руских бајки. Увек је приказан као трећи и најмлађи царев син. С обзиром на његову младост, цар и Иванова старија браћа не узимају га озбиљно.
Мада се спомиње као царевић, што указује на његово порекло и статус као царевог сина, он не може да наследи царев престо, јер је тек трећи у наследној линији. Царевић Иван често је приказан као паметан, скроман и храбар младић, који ништа не узима здраво за готово и мора да се труди како би стекао очеву наклоност.
У најпознатијој бајци с овим јунаком – Бајци и царевићу Ивану, жар-птици и сивом вуку – царевић Иван моли оца да му дозволи да покуша да ухвати крадљивца златних јабука, за кога се испоставља да је жар-птица. Цар у почетку оклева. Међутим, када његови старији синови задремају на стражи и не ухвате лопова, он коначно дозвољава Ивану да окуша своју срећу.
Иван је подстакнут очевим обећањем да ће син који ухвати крадљивца добити пола царства и постати наследник престола. Међутим, у бајци Ивана никада не покрећу похлепа нити жеља за влашћу. Оно што је за њега најважније је да буде једнак са својом старијом браћом и да стекне очево симболично признање.
На путовању Ивану често помажу различита митска бића, као што су чаробни вук, птица и чаробни коњ. Чак и ако у почетку звер прети Ивану, касније постаје његов близак помоћник и омогућава му да савлада изазове на које наилази.
У Бајци о царевићу Ивану, жар-птици и сивом вуку се наводи:
„Онај ко прође од овога стуба право, тај ће бити гладан и јадан; ко пође на десну страну, тај ће бити жив и здрав, а коњ ће му бити мртав; а ко пође на леву страну, сам ће бити убијен, а коњ ће му жив и здрав остати.“
Царевић Иван је размислио, а затим одлучио шта да чини.
„Можда ћу изгубити коња, али ћу барем пронаћи жар-птицу и учинити како ми је отац заповедио!“ – каже он.
И полази путем надесно.
Иван угледа чаробног вука који му поједе коња. Међутим, касније вук нуди помоћ очајном Ивану, можда како би му надокнадио поједеног коња.
Вук не само што помаже Ивану да савлада све препреке на путу, него оживљава јунака након што га љубоморна браћа убију.
У бајкама Ивана не покреће похлепа, као његову браћу, него племените жеље: да стекне очеву наклоност или да спасе принцезу коју је отео Кошчеј Бесмртни.
С обзиром да су његове намере часне, он успут проналази помоћ. Захваљујући томе, може да постигне своје циљеве, наследи оца и освоји руку прелепе принцезе.
Можда је главна поука свих бајки о царевићу Ивану у томе да човек племенитих особина увек проналази срећу и бива награђен, чак и ако се у почетку чини да су околности против њега.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу