Првобитни назив најпознатије слике Казимира Маљевича није „Црни квадрат“, већ „Црни супрематистички квадрат“. Али, има још необичних података о овом ремек-делу.
Маљевичев црни квадрат заправо уопште није квадрат: ниједна од страница није паралелна једна са другом или оквиром слике. Технички, то је само правоугаоник.
И није црн. Маљевич је користио посебно решење боја, у којем није било црне, тако да назив слике не одговара баш стварности.
„Црни супрематистички квадрат“ је првобитно „измислио“ Маљевич 1913. године, као део дизајна сценске завесе у руској футуристичкој/кубо-футуристичкој опери Победа над Сунцем. Уметник није придавао никакву важност стварном датуму настанка слике. „Црни квадрат“ је први пут насликан 1915. године, за Последњу футуристичку изложбу слика 0,10, која је одржана у Петрограду од 19. децембра 1915. до 17. јануара 1916. године. „Квадрат” је настао међу осталим супрематистичким сликама, а када је настао (јуна 1915.), Маљевич је ипак написао „1913“ на полеђини платна из 1915, истичући да је дело првобитно настало 1913, али је само насликано тек 1915. Аутор је своје дело увек називао „Главни супрематистички елемент. Квадрат. 1913“.
Када је „Црни супрематистички квадрат“ први пут изложен 1915. године, приказан је заједно са још две „главне супрематистичке форме“ – „Црни круг“ и „Црни крст“, који су мање познати од „Црног квадрата“.
Током флуороскопије оригиналне слике која је урађена 2015. године дошло се до важног открића. Пре „Црног супрематистичког квадрата“ на платну на коме је насликан било је две слике. Прва је била нека кубо-футуристичка композиција, а друга, насликана преко прве, била је супрематистичка композиција. Затим је Маљевич сликао по целом платну, стварајући „црни супрематистички квадрат“.
Такође, истраживачи су могли да прочитају натпис оловком. Јекатерина Вороњина наводи да се натпис направљен црном оловком на осушеном слоју беле боје састоји од следећих речи „Битка црнаца у мрачној пећини“.
Натпис који је откривен направио је сам Маљевич, тврде графолози. У натпису се он позива на вероватно прву потпуно црну слику коју Маљевич никада није видео, али је очигледно чуо за њу – Combat de nègres pendant la nuit („Битка црнаца у мрачној пећини“), коју је 1882. насликао Паул Билхауд (драматург и либретиста, а не сликар). „Битка црнаца у мрачној пећини“ је само потпуно црно платно. Нестала од 1882. године, ова слика је пронађена 2017–2018 у приватној колекцији.
Међутим, чак ни Билхаудова слика није први приказ црне боје – енглески лекар и окултиста Роберт Флуд објавио је слику „Таме“ у својој књизи из 1617. о пореклу и структури космоса; а француски илустратор Бертал објавио је свој црни Поглед на La Hogue (ноћни ефекат) 1843. године.
Казимир Маљевич је створио неколико ауторских понављања „Црног квадрата“. Тренутно постоје четири варијанте које се разликују по шари, текстури и боји.
Први „Црни квадрат“ настао је 1915. године и окачен на изложби „0,10“. Чува се у Третјаковској галерији. Платно је 79,5 са 79,5 центиметара.
Други „Црни квадрат“, димензија 106 са 106 центиметара, настао је 1923. да би био изложен на бијеналу у Венецији. Чува се у Руском музеју.
Трећу, насталу 1929. године, Маљевич је насликао за своју личну изложбу у Третјаковској галерији. То је тачна копија оригинала (такође 79,5 центиметара са сваке стране), а такође се чува у Третјаковској галерији.
Четврти „Црни квадрат“ је најмистериознији. Настао је 1932. године, димензија 53,5 са 53,5 центиметара. Четврти „Црни квадрат“ био је непознат пре 1993. године, када се појавио у Самари – особа чије име се не открива донела га је у банку као залог за свој кредит. Слика није враћена и на крају је продата олигарху Владимиру Потањину који ју је дао Државној Ермитажу где се сада чува.
„Црвени квадрат“, назван „Сликарски реализам сељанке у две димензије“, Маљевич је насликао 1915. за исту изложбу на којој је први пут приказан „Црни квадрат“.
„Бели квадрат“, назван „Бело на белом“, настао је 1918. године. Осликан је у две блиске нијансе беле. Позадина слике је обојена благо топлом нијансом, са фракцијом окера. Квадрат је обојен хладном плавичастом нијансом. Сам уметник је написао: „Супрематистичка три квадрата су успостављање одређених погледа на свет и изградњу света... црна као знак економије, црвена као сигнал револуције, а бела као чиста акција.“
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
