7 најважнијих чињеница о Маљевичевом ЦРНОМ КВАДРАТУ

Kira Lisitskaya (Photo: Legion Media; Третьяковская галерея; Русский музей; MoMA)
Ове чињенице о једном од најпознатијих дела руске ликовне уметности су чудне и необичне као и „Црни квадрат“ сам по себи.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Првобитни назив најпознатије слике Казимира Маљевича није „Црни квадрат“, већ „Црни супрематистички квадрат“. Али, има још необичних података о овом ремек-делу. 

1. Није квадрат, и није црн

Маљевичев црни квадрат заправо уопште није квадрат: ниједна од страница није паралелна једна са другом или оквиром слике. Технички, то је само правоугаоник. 

И није црн. Маљевич је користио посебно решење боја, у којем није било црне, тако да назив слике не одговара баш стварности. 

2. Постоје два датума настанка слике

„Црни супрематистички квадрат“ је првобитно „измислио“ Маљевич 1913. године, као део дизајна сценске завесе у руској футуристичкој/кубо-футуристичкој опери Победа над Сунцем. Уметник није придавао никакву важност стварном датуму настанка слике. „Црни квадрат“ је први пут насликан 1915. године, за Последњу футуристичку изложбу слика 0,10, која је одржана у Петрограду од 19. децембра 1915. до 17. јануара 1916. године. „Квадрат” је настао међу осталим супрематистичким сликама, а када је настао (јуна 1915.), Маљевич је ипак написао „1913“ на полеђини платна из 1915, истичући да је дело првобитно настало 1913, али је само насликано тек  1915. Аутор је своје дело увек називао „Главни супрематистички елемент. Квадрат. 1913“. 

3. То је заправо део триптиха

Када је „Црни супрематистички квадрат“ први пут изложен 1915. године, приказан је заједно са још две „главне супрематистичке форме“ – „Црни круг“ и „Црни крст“, који су мање познати од „Црног квадрата“. 

4. Насликан је преко друге слике

Током флуороскопије оригиналне слике која је урађена 2015. године дошло се до важног открића. Пре „Црног супрематистичког квадрата“ на платну на коме је насликан било је две слике. Прва је била нека кубо-футуристичка композиција, а друга, насликана преко прве, била је супрематистичка композиција. Затим је Маљевич сликао по целом платну, стварајући „црни супрематистички квадрат“. 

Такође, истраживачи су могли да прочитају натпис оловком. Јекатерина Вороњина наводи да се натпис направљен црном оловком на осушеном слоју беле боје састоји од следећих речи „Битка црнаца у мрачној пећини“. 

5. То није прва потпуно црна слика

Натпис који је откривен направио је сам Маљевич, тврде графолози. У натпису се он позива на вероватно прву потпуно црну слику коју Маљевич никада није видео, али је очигледно чуо за њу – Combat de nègres pendant la nuit („Битка црнаца у мрачној пећини“), коју је 1882. насликао Паул Билхауд (драматург и либретиста, а не сликар). „Битка црнаца у мрачној пећини“ је само потпуно црно платно. Нестала од 1882. године, ова слика је пронађена 2017–2018 у приватној колекцији. 

Међутим, чак ни Билхаудова слика није први приказ црне боје – енглески лекар и окултиста Роберт Флуд објавио је слику „Таме“ у својој књизи из 1617. о пореклу и структури космоса; а француски илустратор Бертал објавио је свој црни Поглед на La Hogue (ноћни ефекат) 1843. године. 

6. Постоје 4 „црна квадрата“ и сви се налазе у Русији

Казимир Маљевич је створио неколико ауторских понављања „Црног квадрата“. Тренутно постоје четири варијанте које се разликују по шари, текстури и боји. 

Први „Црни квадрат“ настао је 1915. године и окачен на изложби „0,10“. Чува се у Третјаковској галерији. Платно је 79,5 са 79,5 центиметара. 

Други „Црни квадрат“, димензија 106 са 106 центиметара, настао је 1923. да би био изложен на бијеналу у Венецији. Чува се у Руском музеју. 

Трећу, насталу 1929. године, Маљевич је насликао за своју личну изложбу у Третјаковској галерији. То је тачна копија оригинала (такође 79,5 центиметара са сваке стране), а такође се чува у Третјаковској галерији. 

Четврти „Црни квадрат“ је најмистериознији. Настао је 1932. године, димензија 53,5 са 53,5 центиметара. Четврти „Црни квадрат“ био је непознат пре 1993. године, када се појавио у Самари – особа чије име се не открива донела га је у банку као залог за свој кредит. Слика није враћена и на крају је продата олигарху Владимиру Потањину који ју је дао Државној Ермитажу где се сада чува. 

7. Маљевич је такође насликао „Црвени квадрат“ и „Бели квадрат“

„Црвени квадрат“, назван „Сликарски реализам сељанке у две димензије“, Маљевич је насликао 1915. за исту изложбу на којој је први пут приказан „Црни квадрат“. 

„Бели квадрат“, назван „Бело на белом“, настао је 1918. године. Осликан је у две блиске нијансе беле. Позадина слике је обојена благо топлом нијансом, са фракцијом окера. Квадрат је обојен хладном плавичастом нијансом. Сам уметник је написао: „Супрематистичка три квадрата су успостављање одређених погледа на свет и изградњу света... црна као знак економије, црвена као сигнал револуције, а бела као чиста акција.“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“