После неколико година проведених у швајцарској менталној установи, кнез Мишкин путује у Санкт Петербург. У возу среће човека који се зове Рогожин.
Неочекивано поставши наследник великог богатства након изненадне смрти свог оца, Рогожин планира да се ожени лепом женом по имену Настасја Филиповна, коју очајнички воли упркос њеној репутацији.
Стигавши у Санкт Петербург, принц Мишкин упознаје своју далеку родбину, госпођу и генерала Јепанчина и њиховог секретара Гању.
Читаоци сазнају да генерал Јепанчин, Гања и моћан и богат човек по имену Афанасиј Тоцки (који је сексуално злостављао Настасју Филиповну када ју је узео под своју бригу као сироче, али се постепено уморио од ње као одрасле жене, јер је увек била љута на њега и тешко ју је контролисао) имају своје планове за Настасјину будућу судбину.
Тоцки жели да је се отараси и спреман је да обезбеди значајан мираз човеку који би је оженио. И генерал Јепанчин жели да Настасија оде, јер планира да уда једну од својих ћерки за Тоцког, доживљавајући брак као финансијски уносан посао. Са друге стране, секретар Гања жели да се ожени Настасјом, не само зато што је сматра привлачном, већ и због привлачног мираза од 75.000 рубаља.
У међувремену, најмлађа ћерка генерала по имену Аглаја заљубљује се у искреног, несебичног и пажљивог кнеза Мишкина. Међутим, он је превише невин да би схватио да је привлачи.
Схвативши да му брак са Аглајом обећава више друштвених и финансијских бенефиција, Гања не жели да се ожени Настасијом, осим ако се не увери да стварно нема шансе код Аглаје. Мишкин нехотице постаје посредник између Гање и Аглаје, али убрзо открива да се њој гади од потенцијалног вереника и одбија га.
Мишкин прича свом пријатељу Рогожину о својим осећањима према Настасји. Љубоморан, Рогожин покушава да убије Мишкина, али овај има напад епилепсије, приморавајући Рогожина да одустане од свог злонамерног плана. Када се Мишкин опорави, он још једном показује дубоку несебичност, извињавајући се Рогожину што је сумњао да је његов пријатељ планирао да га убије.
Мишкин има осећања и за Настасју и за Аглају. Његова љубав према Настасји је из саосећања, а љубав према Аглаји је из страсти. Када је приморан да бира, Мишкин бира љубав из саосећања, јер је она несебичнија од његових дубоких и страствених осећања према Аглаји.
Венчање између њих двоје је договорено, али се Настасја у последњем тренутку предомисли. Она верује да је њен будући муж превише добар и чист да би се оженио њом и напушта га због Рогожина на дан венчања.
Кнез Мишкин проналази Рогожина, који га води кући и показује мртво тело Настасије коју је убио. Мишкин покушава да умири свог напаћеног пријатеља и ублажи му муке. Међутим, Мишкин губи разум и постаје „идиот“. Рогожину се суди за убиство и осуђен је на прогонство у Сибиру. Мишкин се враћа у швајцарску менталну установу са мало наде да ће се икада опоравити.
Пишући „Идиота“, Достојевски је решио да истражи како би се лик сличан Христу – кнез Мишкин – снашао у модерном корумпираном друштву. Писац убацује несебичну и инхерентно чисту душу у друштвени хаос који карактерише свеобухватна друштвена и финансијска неједнакост.
Остали ликови Достојевског су у суштини људи: упркос својим различитим карактерима и животним околностима, они балансирају на ивици спасења и уништења, али нису у стању да се отресу својих најгорих особина како би се бар мало приближили лику кнеза Мишкина, који изгледа тако љубазан и честит да га други виде као „идиота“, неспособног за живот у световном друштву.
До краја романа главни јунак доживљава и нервни слом и не може да се опорави од тога.
Иако је извео огроман филозофски подухват написавши „Идиота“, Достојевски није био задовољан романом. Књигом нису били импресионирани ни савремени читаоци. Ипак, како је време пролазило, она је добила статус једног од кључних дела руске класичне књижевности.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
