Игор Гром је обичан мајор полиције који живи у Санкт Петербургу. Непомирљиви је борац против криминала, али нема никаквих натприродних моћи, само је вешт у брзом анализирању ситуације и предвиђању највероватнијег тока догађаја. „Суперхерој није онај ко има супер способности, него онај ко је победио суперзлочинца“, каже за њега друга јунакиња овог стрипа.
Гром је најпопуларнији суперхерој од свих који су настали у Русији. Издавач Bubble Comics чији аутори су смислили Грома већ је објавио преко 150 бројева са његовим учешћем. А 1. јануара 2023. године биће приказан нови филм „Гром: Тешко детињство“. Први филм „Мајор Гром: Доктор за кугу“ је 2021. године доспео на прво место Нетфликсове топ-листе, а затим још пола године остао међу 10 најгледанијих.
Са птицом Серјожом Kardi је добила награду на једном фестивалу.
KardiРуска косплејерка са псеудонимом Kardi стари је фан Мајора Грома. Она је у удружење фанова Bubble дошла још 2015. године, када се појавио стрип „Игра“. „Тада је заједница обожавалаца била још млада и веома мала, буквално неколико људи. Али лепо смо се дружили“, прича Kardi. „Стрипови су излазили редовно, али је активност у заједници мало спласнула до 2018. године када се појавио први краткометражни филм“. А када је приказан филм „Мајор Гром: Доктор за кугу“, удружење фанова је постало невероватно популарно, наставља Kardi своју причу. Преко 5.000 људи је дошло на договорени сусрет да добије аутограм глумаца.
„У заједници увек једни другима пружамо подршку. Сви се радују кад неко направи костим, и кад костим победи“.
KardiГром је љубимац публике, али је омиљени лик и власнику издавачке куће Bubble Comics Артјому Габрељанову, који је учествовао у писању сценарија: „Њему сам ја позајмио неколико својих особина и карактерних црта, у њему видим оно што је за мене карактеристично и драго ми је кад тако нешто приметим“.
Артјом је син познатог руског медијског магната Арама Габрељанова. Он је 2011. године у очевом медијском холдингу News Media основао одељење Bubble које се касније осамосталило, између осталог захваљујући финансирању у висини од 3 милиона долара. Тако је Bubble постао један од највећих издавача оригиналних стрипова у Русији. Артјом Габрељанов је затим 2015. године основао студио Bubble Studios који се бави филмском продукцијом.
Артјом Габрељанов
Bubble ComicsПоред Грома Bubble има и друге руске суперхероје. На пример, „Инок“ је прича о Андреју Радову који односи породични крст у залагаоницу како би купио аутомобил. После саобраћајне несреће он пада у кому, и тамо, у „оностраном“, мора да скита кроз време и штити Русију од злих сила. Или, на пример, „Бесобој“: Данила се бори против демона који су преплавили Москву у борби за Сатанин трон.
Творац јавне странице BUBBLE Fans, студент са псеудонимом Kuenzov, овако објашњава своје интересовање за руске суперхероје: „Они су привлачни из потпуно различитих разлога. Неко је привлачан због тешких животних околности, неко због занимљивог дизајна, а неко привлачи својом харизмом. Реалије су им чисто руске, али ће бити разумљиве и страним читаоцима“.
Култура стрипа је у Русији још увек млада, тако да издавачку кућу Bubble медији често називају „руски Marvel“ или је пореде са издавачем DC. Али ти џиновски међународни издавачи често имају проблема са продајом штампаних стрипова у Русији: „Марвел добро пролази, али се дешава и да киксне“, прича власник пермске продавнице стрипова EDGE Comics Никита Карпов. „Има стрипова који се уопште не продају, а има и оних који се распродају за недељу дана. Све упућује на то да ће Марвел бити све мање присутан на овом тржишту, па домаћи стрипови имају шансу да стекну нове читаоце“.
Никита Карпов
Bubble Comics„Приче у стриповима које издаје Bubble су оригиналне. Њима није циљ да копирају Marvel или DC. Њихов циљ је да створе сопствене занимљиве радње не копирајући западне издаваче. Наравно, они не могу да се мере са издавачима као што су Marvel и DC, али то је разумљиво, будући да се западни тандем појавио током давних 1930-их и попримио џиновске размере“, прича Kuenzov, творац јавне странице Bubble Fans.
Артјом Габрељанов се љути што његово издаваштво стално пореде са америчким џиновима: „Мене страшно нервира када за нас кажу да смо ’руски Marvel’. Ми немамо никакве сличности са њима, сами себе никада нисмо тако позиционирали, наши стрипови имају сасвим други правац и наше приче су ближе реалности“.
За снимање првог филма по стрипу о Игору Грому утрошено је 600 милиона рубаља. Аутори су планирали да од приказивања зараде 1,5 милијарди рубаља како би покрили трошкове и зарадили новац за наставак снимања филмова о својим херојима. Међутим, и поред интересовања фанова филм је у биоскопима доживео неуспех и покрио само половину буџета.
Али зато је приредио изненађење на стриминг платформама. Netflix је купио права за филм по цени која је рекордна у руској кинематографији и која није званично обелодањена. Претходни рекорд је износио 1,5 милиона долара, а држала га је руска серија „Епидемија“. То значи да је Гром плаћен бар исто толико. За два дана је филм доспео на сам врх међународне топ-листе. И у још педесетак земаља је „Мајор Гром“ био међу десет најгледанијих.
Артјом Габрељанов „филозофски“ доживљава неуспех првог филма у биоскопима. Он сматра да успех филма у оба формата не би омогућио компанији да се развија, те да је „круна збачена са главе“ била подстицај за квалитетнији рад: „Врло је лако залудети се успехом филма и сматрати да ће и све што се даље буде радило такође бити супер. Неуспех у биоскопима нас је сачувао од надмености“.
На крају, други филм о Грому излази само на стримингу, додуше сада на руској платформи „Кинопоиск“ која припада Јандексу. Габрељан сматра да је то позитиван моменат. Приказивање у биоскопима има толико нијанси да нико не може предвидети хоће ли филм бити успешан или не, сматра он. „Кинопоиск“ је замолио компанију Bubble Studios да сними мањи ексклузивни филм о Грому за Нову годину, али је у току снимања тај материјал прерастао у дугометражни филм.
Овим другим филмом студио жели да изненади гледаоце, али уједно страхује да ће их и разочарати. За разлику од „Доктора за кугу“ препуног догађаја, „Тешко детињство“ је смиренији филм са радњом која се одвија умеренијим темпом, са циљем да се објасни карактер Игора Грома и покажу услови у којима је одрастао.
„То није други део ’Мајора Грома’“, упозорава Габрељанов. „Тамо неће бити онако узбурканих страсти. Поређење тих филмова је исто као кад би се поредили спринтер и тркач на дуге дистанце, или бокс и балет. То су једноставно различити формати“.
У царској Русији, а затим и у СССР-у, постојала је посебна култура сатиричне карикатуре која доста личи на стрипове. Међутим, совјетски сликари су били приморани да се одвикну од ње јер се то третирало као „погубни утицај Запада“. Остале су само дечије илустроване приче, на пример у „Мурзилки“, популарном дечијем часопису који се могао наручити поштом. Тако су у масовној свести грађана Русије стрипови протумачени као искључиво дечији жанр. До промена је дошло тек почетком 2010-их.
„Мурзилкине авантуре“, №9/1985: Вања Сидоров иде у школу, а Јабеда-Корјабеда му смета.
ArchiveУ Москви је 2011. године отворена прва офлајн продавница стрипова „Чук и Гик“ (те године је основан и Bubble comics). Сада је то водећа продавница у престоници, а широм земље се појављују и друге продавнице стрипова. Стрипови Marvel, DC или издања руских аутора могу се купити и на многобројним онлајн платформама или чак наручити непосредно од аутора на друштвеним мрежама.
Никита Карпов из Перма каже да је раније у Русији индустрија стрипова готово у целини зависила од фанова. Фанови су оснивали издаваштва из чистог ентузијазма. Они су могли себи да приуште експериментисање, а њихов глобални циљ је био развој стрипа у Русији. Данас је култура стрипова комерцијализована.
„Већина малих [пројеката] припада великој издавачкој кући ’Эксмо’, и сада они имају више финансијских могућности али мање слободе“, објашњава Карпов. Занимљив модел користи издавачка кућа „Альпака“. „Они су дошли на идеју да праве стрипове на основу дела популарних аутора. По свему судећи такав приступ не може да омане јер су познати и ликови и аутори (што обезбеђује пажњу читалаца и продају), а и радња им је у тренду“, каже Карпов.
Руским стриповима и даље недостају суперхероји и научна фантастика, што су основни масовни жанрови, популарни у целом свету, прича Карпов. „Тиме се у суштини бави само Bubble. Чак иако други издавачи посвећују пажњу суперхеројима, онда их пародирају или исмевају“, каже он.
Поред тога, нико од њих, за разлику од компаније Bubble није у стању да објављује стрипове сваког месеца јер је то скупо. Већина издавача објављује само засебне књиге у тврдом повезу, али не периодично.
Поред тога, прича Никита, купци су сада постали захтевнији. Раније су они куповали све редом, а сада пажљиво бирају за шта ће дати новац. Осим тога, други издавачи немају довољно добрих сценариста. Све добре сценаристе је покупио Bubble.
Тако ни сам Артјом Габрељанов, ни Никита Карпов, нити фанови Мајора Грома, не виде у Русији озбиљну конкуренцију компанији Bubble. Габрељанов се томе не радује: „Нажалост, не може се рећи да нам се неко приближио по броју прича и темпу објављивања стрипова. Ја волим да имам конкуренцију и да се борим за пажњу читалаца и за квалитет. Није подстицајно када немате са ким да се поредите“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
