Ко је градио куће олигарсима у Царској Русији и како оне изгледају

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Здања Фјодора Шехтеља на улицама у центру Москве привлаче посебну пажњу. Виле у стилу еклектицизма садрже у себи и неоготику и сецесију, и неоруски стил. Ево најпознатијих међу њима.

Градско имање са породичном кућом Кузњецових

Зграда театра „Парадиз“, 1890.

К.А. Фишер / Public Domain; Legion Media

Када је добио наруџбину од власника ланца фабрика порцелана Матвеја Кузњецова, Шехтељ се већ афирмисао као талентовани архитекта. Учествовао је у конкурсу пројеката за Историјски музеј на Црвеном тргу (додуше, изабран је други, сличан пројекат) и оформио је фасаду театра „Парадиз“ (данас Московско позориште „Мајаковски“).

Кућа А.М. Кузњецова, помоћна зграда А, 1932 ; Изглед здања 1972-1979.

Полежајев / Музеј архитектуре „Шчусев“ / pastvu (https://pastvu.com) ; pastvu (https://pastvu.com)

Кузњецови су 1893. године одлучили да преуреде јужна крила свога имања са вилом. Шехтељ је од две помоћне зграде направио једну вилу са кибицфенстером, истуреним прозором на фасади и скромним декором. Годину дана касније латио се друге њихове наруџбине и поред имања са вилом је по његовом пројекту подигнуто здање у готском стилу.

Вила Н.М. Кузњецове

Public Domain; Apr1 (CC BY-SA 4.0)

Зграда је имала прозоре са преломљеним луком, декоративне куле, а централни прозор на фасади је направљен у духу енглеске готике коришћене у изградњи храмова. И имање и кућа налазе се на старој адреси, али се имање редовно рестаурише и одржава у првобитном изгледу, док се вила у готичком стилу више не може препознати. Наиме, током 1930-их дограђена су јој два спрата и зграда је потпуно затворена новом фасадом тако да се не види ниједан првобитни детаљ.

Вила Зинаиде Морозове

Вила Зинаиде Морозове, 1898-1905.

pastvu (https://pastvu.com); А. Савин, WikiCommons

Ову вилу је својој жени Зинаиди поклонио индустријалац Сава Морозов, један од најбогатијих трговаца у Руској империји. Шехтељ му је понудио неколико пројеката, а Сава је изабрао вилу у стилу енглеске неоготике, јер је био познати англоман. За два месеца је Шехтељ направио око 600 цртежа спољашњег изгледа зграде и комплетног ентеријера са најситнијим детаљима, чак и са бравама и шарама тапета.

Предворје виле Зинаиде Морозове, крај 19. века.

Public Domain

Ентеријер је исто тако занимљив као и спољни изглед зграде. Чим пређете праг наћи ћете се у готичком предворју са засвођеним луковима, квадратним удубљењима на плафону и плавим тапетама на којима су приказани цветови памука, издалека налик на краљевске љиљане (што је алузија на Морозовљеву текстилну мануфактуру). Коришћен је углавном црни храст. Прозори украшени витражима се међусобно разликују по облику и размерама. На главном камину су приказана два витеза са штитовима и у оклопу.

Трпезарија у вили Зинаиде Морозове.

И. Пальмин / Public Domain

Изградња ове виле је била прекретница у Шехтељевој каријери. Он је користио иновативне методе у изградњи и тиме коначно утро пут сопственом препознатљивом стилу. Здање се налазило на средини плаца, мада је почетком 20. века одлучено да се фасада што је могуће више приближи улици. Специјално су повећавани детаљи и увећавана је висина таванице да би се постигао ефекат монументалности. Али ни то није све: захваљујући овом здању Шехтељ је стекао право да самостално изводи грађевинске пројекте (он није имао диплому архитекте). Наиме, цртеже ове виле он је искористио да положи испит.

Када је завршена вила Морозове Шехтељ је постао познат и тражен.

Вила Рјабушинског

Имање са породичном вилом С.П. Рјабушинског, 1902.

Иван Александров / Public Domain; Јекатерина Борисова (CC BY-SA 4.0)

Ово здање је подигнуто по наруџбини предузетника и банкара Степана Рјабушинског. Вила је пројектована у стилу сецесије – благи прелази, облина форми, фасада украшена мозаиком и опеком са глазуром. Ентеријер није ништа лошији од фасаде – свечано степениште у облику таласа, осликани плафони и витражи. Најзанимљивија просторија је молбена соба која је скривена на спрату. Издужени прозори, засвођене таванице и осликани зидови упућују на основне елементе ентеријера православног храма.

Вила Рјабушинског, свечано степениште.

Shesmax (CC BY-SA 4.0)

Додуше, ова зграда се није свима допала: „Најодвратнији пример декадентског стила. Нема ниједне поштене линије, ниједног правог угла“ – тако је ово здање оценио дечији писац Корнеј Чуковски.

Јарославска железничка станица

Public Domain

У току изградње ове виле Шехтељ се истовремено бавио и реконструкцијом Јарославске железничке станице у Москви. Ово здање се и данас доживаљава као изванредан пример неоруског стила, као комбинација сецесије и староруске архитектуре.

Вила Дерожинске-Зимине

Вила Дерожинске-Зимине, 1902.

Public Domain; Мосгорнаследие

Земљу на којој је подигнута ова вила 1901. године је откупила Александра Дерожинска, ћерка Ивана Бутикова, власника фабрике сукна. Наследница је одлучила да за себе и свог новог супруга сагради вилу, па је ангажовала модерног архитекту Шехтеља.

Обновљени пано В.Е. Борисова-Мусатова у вили А. И. Дерожинске. Зидно сликарство рађено током рестаурације 2013. године.

Одељење за културно наслеђе града Москве

Главни елемент фасаде је панорамски прозор дугачак једанаест метара са масивним украсним гипсаним рамом. Иза огромног прозора се скрива гостинска соба са великим камином, обложеним мермером и барељефима Адама и Еве. Према Шехтељовој замисли горња половина зидова гостинске собе требало је буде покривена фрескама на тему годишњих доба, али је Дерожинска захтевала да се уштеди новац и одбацила је тај предлог па је уместо фресака остао обичан бели малтер.

Поред архитектонских квалитета здање се одликовало и технологијама које су биле најновије за оно доба: имало је телефонску везу, струју, канализацију, вентилацију за одвођење ваздуха из просторија и друге „благодети цивилизације“ које још нису стигле у све московске зграде.

Смирновљева вила

Смирновљева вила

Wikipedia / Shakko

Препоручујемо

7 НАЈСТАРИЈИХ кућа у Москви

Познати Петар Смирнов је био прародитељ бренда „Smirnoff“ и „краљ вотке“ у Руској империји. Његов син и наследник се такође звао Петар, и он је 1900. године купио вилу у стилу ампир, а затим наручио да Шехтељ преуреди то здање јер му распоред није одговарао.

У Шехтељевим рукама ампир се претворио у сецесију, али само споља: промењена је фасада, прозори су постали дужи и полукружни, и додат је кибицфенстер (истурени прозор на фасади). Унутар виле Шехтељ је направио осам сала у различитим стиловима. Романска сала је направљена од храстовине која је одлежала под водом више стотина година, испод плафона су приказана митска бића и келтске шаре, а барељеф на камину приказује витешку борбу. Класична сала је осмишљена у духу касне ренесансе, украшена је камином од зеленог мермера и приказима митских бића на плафону.

AnotherLizard (CC BY-SA 4.0)

Док је градио ову вилу Шехтељ је на молбу већ поменутог Саве Морозова почео да реконструише здање Московског уметничког театра „Чехов“ (тада се звао само Московски уметнички театар). Познати покровитељ уметности је на преуређивање здања утрошио око 300.000 рубаља, али Шехтељ није добио ништа од тога јер је пристао да свој део посла обави бесплатно, из љубави према уметности. Фасада је потпуно преуређена, као и ентеријер. Архитекта је испројектовао све детаље, па чак и завесу која је постала симбол театра.

Здање Московског уметничког академског театра „Чехов“.

А. Савин, WikiCommons

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!