„Доктор Живаго“ Бориса Пастернака: кратак сажетак

Russia Beyond (Photo: Public Domain; Азбука Аттикус, 2022)
Ова књига показује колико је 20. век био турбулентан у Русији, са својим револуцијама, грађанским ратом и два светска рата. И, што је још важније, роман показује како је лични живот једног човека уништен због свих тих догађаја.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
Московски лекар Јуриј Живаго мора да се крије од грађанског рата, али га Црвена армија заробљава и приморава да ради као војни лекар. Напушта супругу и децу због жене са којом га је судбина спојила у далеком провинцијском граду. Али, она одлази од њега на безбедно место, док се Јуриј враћа у Москву, где пада у дубоку депресију и умире.

Оставши рано без родитеља, Јуриј Живаго је одгајан у породици московског професора. Када одрасте, жени се Тоњом, професоровом ћерком, али баш када им она роди сина, Јуриј је приморан да се придружи фронту Првог светског рата као лекар.  

Враћајући се из једног рата, налази се усред револуције и грађанског рата у Русији. Јуриј бежи са породицом у провинцијски град на Уралу, покушавајући да се сакрије од тих бурних догађаја, насиља и глади. 

У том граду упознаје даму по имену Лара коју је раније видео у Москви. Чини се да му је потпуно страна и чини се да има мистериозан живот пун драме (поред тога што њен муж учествује у револуцији). Усред ноћне море која их је задесила, они се заљубљују једно у друго, откривајући да су невероватно блиски, без обзира на све. 

Јуриј се осећа апсолутно ужасно што мора да вара своју жену. Таман када је био спреман да јој све призна, живот му се поново окреће наглавачке. Бива одвојен и од Ларе и од своје породице, и заробљен од стране Црвене армије. Годину и по дана је принуђен да ради у Сибиру као војни лекар. 

Бежећи из заточеништва, Јуриј се враћа у уралски град, али тамо затиче само Лару. Његова жена и деца су се вратили у Москву и послали су му писмо да су они (и његов свекар, професор) принуђени да напусте земљу. 

Јуриј и Лара остају заједно и целе зиме се крију од грађанског рата на напуштеном имању. Њихов сиромашан, али срећан свет тада прекида Ларин покровитељ из прошлости, који ју је завео као веома младу. Тражи од Живага да пусти Лару са њим, јер може да је спаси и помогне јој да емигрира. Пошто је Лара вероватно трудна, Јуриј одлучује да је пусти.  

Након завршетка грађанског рата бољшевици преузимају власт у целој земљи, Јуриј се враћа у Москву где чак и живи са својом женом. Али изнутра он је мртав и не може да учини ништа да се спасе. 

Једног јутра 1929. умире од срчаног удара у трамвају. Сасвим случајно, Лара присуствује његовој сахрани и изненада нестаје. Највероватније је ухапшена и завршава свој живот у Гулагу. 

Шта се крије иза романа?

Последње поглавље књиге је збирка песама Јурија Живага, веома важан и невероватно дубок део приче. А како је Пастернак пре свега био песник (и такође је имао компликован лични живот са две жене које је волео и „преметао“ се између њих), сматра се да је Живаго полубиографски лик. 

„Доктор Живаго“ није имао шансе за успех у совјетском издању. Формално, то је књига о грађанском рату, али, дубоко у себи, то је роман о људима, о љубави и смрти, смислу живота и самом универзуму. И апсолутно неприкладан у совјетско време, јер роман не приказује бољшевике у добром светлу и уместо тога показује колико су се варварски понашали и како су уништили многе животе. 

Роман је био забрањен за објављивање, међутим, Пастернак је успео да пренесе књигу на Запад и 1957. године „Доктор Живаго“ је објављен у Италији. Касније је откривено да је ЦИА учествовала у објављивању романа као још једног пропагандног „оружја“ против совјетске државе. 

Године 1958. Пастернак је проглашен за добитника Нобелове награде за књижевност. Совјетске власти су то доживеле као политички корак против Совјетског Савеза. А у СССР-у је покренута цела кампања хајке против Пастернака (у којој је лично учествовао Никита Хрушчов). 

Сва Пастернакова дела су забрањена. „Нисам читао Пастернака, али га осуђујем“ – ова позната фраза из тог доба сликовито говори о идиотизму целе ситуације. Кампања је и здравствено уништила писца и он је умро од рака 1960. 

Роман је први пут званично објављен у СССР-у 1988. године и сада је уврштен у школске лектире и признат као један од најупечатљивијих романа 20. века. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“