Од чега се састоје руски православни храмови?

Наталија Носова/Russia Beyond
Конструкција храмова понекад изгледа невероватно компликовано, али је њена структура увек кристално јасна. Помоћи ћемо вам да боље разумете све појединости и да затим лако препознајете елементе архитектуре руских цркава.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Купола

Најтипичнији и најпрепознатљивији елемент православних цркава је купола коју краси православни осмокраки крст. Најчешће су куполе у облику луковице (слика бр. 3). Тај облик има чисто практичну функцију – снег се не задржава на таквој куполи, што је изузетно важно с обзиром на руску климу, јер би цела конструкција могла да попусти под тонама снега. Поред практичне функције, таква купола има и симболично значење, јер луковица окренута увис подсећа на пламен свеће.

Сматра се да је изградња луковичастих купола у целој земљи постала стандард после изградње Храма светог Василија Блаженог, односно од средине 16. века. На многим старим грађевинама подигнутим пре монголске најезде, тј. у 12. и 13. веку, куполе често имају облик шлема (2).

Крајем 16. и почетком 17. века постале су „модерне“ шаторасте конструкције (4) (форма у виду вишестране пирамиде) којом су се завршавали храмови, на чијем врху су биле постављене мале златне куполе. Такође су уз храм били грађени помоћни објекти попут шаторастих звоника.

На храмовима који су грађени касније налазе се сферне куполе (1) и оне симболизују вечност.

По боји купола може се одредити коме је храм посвећен.

Храм са златним куполама посвећен је Господу Исусу Христу, плавекуполе са звездама – Пресветој Богородици, зелене куполе – Светој Тројици или преподобним светитељима, сребрне – светитељима, а црне се често срећу на манастирским храмовима.

Важан је и број купола.

Три куполе симболизују Свету Тројицу, пет – Господа Исуса Христа и четири јеванђелисте, седам – број Светих Тајни, девет – број анђелских чинова, тринаест – Господа Исуса Христа и апостоле, двадесет пет – број старозаветних пророка, тридесет три – број година Господа Исуса Христа.

Срећу се и храмови са 11 или 15 купола, али је то углавном изузетак.

Тамбур

Купола стоји на цилиндричном тамбуру (најчешће је она у пречнику шира од тамбура). Већина тамбура има уске прозоре који нису само декоративни елеменат већ и важан извор осветљења храма. Постоје и слепи тамбури који немају прозоре. Они су обично уски и издужени па личе на „врат“ који држи куполу, и зато се на руском тако зову („шея“).

Храм у облику коцке

Храм може бити коцкастог облика (није обавезно да то буде правилна коцка, често је она извучена у дужину или у висину) и такав четворострани облик се зове „четверик“ (1).

Постоје и храмови осмостраног облика, и таква структура се назива „восмерик“ (2).

Многи храмови су грађени у неколико нивоа, па је уобичајена композиција била „восмерик на четверику“.

Апсида

Много тога се надовезује на основни облик храма. Важан елемент је апсида. Олтарска апсида је мало нижи истурени део храма окренут према истоку. Храм може имати једну, три или чак пет апсида (као, на пример, Успенски храм Московског кремља).

Закомара и кокошници

Важан елемент архитектуре спољашњег декора је и свод-закомара (1), полукружни или зашиљени завршетак зида покривен кровом истог облика. Закомаре имају исти облик као и унутрашња структура храма, и ако оне постоје то значи да храм има засвођене таванице.

Постоје и лажне закомаре које имају искључиво декоративну функцију и називају се кокошници (2). Могло их је бити веома много на храмовима грађеним у стилу „узорочје“ (руском китњастом стилу), који представља руску варијанту барока.

Пресло и пиластери

Вертикална површина зида, која се завршава закомаром, назива се „пресло“ („прясло“) (1). Често се између тих зидних површина, као продужетак лука закомаре, налазе декоративни стубови – пиластери (2) (плитки стубови извучени из равни зида).

Тимпанон

Неке цркве грађене у стилу класицизма уместо закомара имају тимпанон (троугласту површину зида изнад прозора и врата), тј. својеврсни коси двоводни завршетак фасаде.

Припрата (Нартекс)

Наткривен или отворен трем храма. По древној традицији, то је био простор где су се окупљали „потребити“ да просе милостињу.

Споредни олтар

Споредни олтар је дозидани део или посебно издвојен део храма у коме се налази још један олтар за богослужење. Сваки споредни олтар има засебну куполу. На пример, Храм светог Василија Блаженог има девет споредних олтара распоређених укруг око главног. Главни олтар је посвећен Покрову Пресвете Богородице, а само један споредни олтар посвећен је светом Василију Блаженом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“