Сликарски почеци Богајевског нераскидиво су везани за родну Феодосију, где је учио од великог маринисте Ивана Ајвазовског. Његов таленат у време школовања на Петербуршкој академији уметности приметио је још један учитељ - Архип Куинџи.
Константин Богајевски
О.П.ВороноваБогајевски је са колегама путовао на Волгу и Крим и тамо сликао, а потом се упутио у Европу, где се упознао са уметницима представницима бечке сецесије и стваралаштвом Арнолда Беклина. Кримски пејзажи привлачили су га још у то време.
По повратку у Феодосију Богајевски је много путовао по Криму. У Коктебељу се упознао са песником Максимилијаном Волошином. Заједничка им је била љубав према источном Криму, Кимерији, како се тај простор звао у античко доба. Песник је често писао о Богајевском, док је сликар илустровао његове књиге. Били су пријатељи до краја живота.
Волошин није без разлога Богајевског карактерисао као „сликара копнених пејзажа“. У свом атељеу у Феодосији, Богајевски је сликао специфичне сетне пејзаже брда и планина Крима. Тако је настао „Кимеријски циклус“, својеврсни осврт на далеку прошлост. Стиче се утисак да су се векови историје сјатили у тим светлим сложеним платнима, на којима се из хрпе оштрог камења испод ужареног сунца формира усталасана линија Ђеновске тврђаве. Сликар је радове осмишљавао до најмањих детаља, најпре цртајући према оригиналу и тако правећи скице за будуће композиције.
На путовање по Европи поново је кренуо у периоду 1909-1910, када је на њега снажан утисак оставило стваралаштво Клода Лорена чији утицај се осетио и у радовима руског уметника. Неке теме француског сликара је мењао, а на класичним пејзажима почеле су да избијају карактеристичне црте „другачијег света“, као да нису били у питању уобичајени, већ измаштани кримски пејзажи.
Међу поштоваоцима његовог сликарства, био је и мецена и индустријалац Михаил Рјабушински који је купио четири слике и неколико акварела Богајевског. А 1912. године наручио је пано за велики салон у кући у Малој Никитској улици у Москви. Богајевски је урадио триптих „Даљина“, „Стена“ и „Сунце“. Очигледно да је само он умео да их усклади са радовима чувеног Михаила Врубеља који су се тамо налазили.
После револуције сликар је радио у Кримској организацији за очување историјских споменика и антиквитета. Он је био у свом елементу, сликао је историјске споменике Јалте, Алупке, Бахчисараја. Тако су настали албуми графика са пејзажима полуострва. Поменути рад као да је мирио прошлост и садашњост у његовом стваралаштву
Тридесетих година прешао је на индустријски пејзаж, боравећи на великим градилиштима Совјетског Савеза. Огромне зграде, нафтне платформе, бране и хидроелектране у изградњи... Нису то била само огромна градилишта, већ више градови будућности у којима је све у служби човека. Међутим, крајњим резултатом није био сасвим задовољан и говорио је да је насликао „древне мексичке градове“.
Сликар је писао да пејзажи Крима буде његову машту. Радећи на „прозаичним“ радовима, попут паноа за пољопривредну изложбу у Москви, он се поново окретао пејзажима планинских масива и живописних залива. После античке Кимерије на његовим сликама почела је да се појављује и Тауроскитија.
Један од омиљених ликовних мајстора Богајевског био је Андреа Мантења. Сликар се често окретао његовом опусу и још 1910. године направио скицу пејзажа који је првобитно назвао „Имитација Мантење“. За време Другог светског рата поново се вратио омиљеном сликару. Налазећи инспирацију у његовој „Молитви Христа у Гетсиманском врту“ Богајевски је насликао „Сећања на Мантењу“.
За време рата сликар се није евакуисао. Било је то тешко време, кућу и атеље су му више пута пљачкали, али Богајевски је неким чудом успео да спасе од Немаца градску ликовну галерију. Међутим, себе није сачувао, приликом једног авионског напада није легао на земљу већ је остао да стоји, па му је крхотина бомбе буквално однела главу. Непосредно пред смрт насликао је атипичан зимски пејзаж Феодосије са усковитланим ниским облацима и зидинама готово без боје.
Изложба посвећена 150. годишњици од рођења Богајевског отвара се 10. фебруара у Руском музеју у Санкт Петербургу, а поставка ће моћи да се погледа до 22. маја 2023. године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
