Филм „Тетрис“ на Apple TV+: Шта је стварно, а шта измишљено о Русији и Русима

Култура
МАРИЈА ТОКМАШЕВА
Филм приповеда о настанку широм света популарне игре, руском инжењеру Алексеју Пажитнову и борби међународних корпорација и совјетске државе за његов изум. И све да биографија главног јунака и није „обогаћена“ измишљеним детаљима, Русија је приказана по моделима из времена Хладног рата.

Истина: Пажитнов је творац игре која је освојила свет

Темеље једној од најпопуларнијих игара у историји поставио је совјетски инжењер Алексеј Пажитнов кога игра руски глумац Никита Јефремов. Пажитнов је био запослен у рачунском центру Академије наука, а  тетрис је осмислио 1984. године на компјутеру „Електроника 60“. У филму се, наравно, каже да је на игри радио ноћу мада је на идеју о тетрису Пажнитов дошао, између осталог, решавајући ванредне радне задатке. 

Бавећи се проблемима вештачке интелигенције и препознавања говора руски научник користио је мозгалице, укључујући и пентамино. Међутим блокови са пет квадратића били су сувише компликовани за рачунарске капацитете тог времена, па је требало прећи на тетрамино, захваљујући коме се на крају и појавио тетрис. На руски траг у историји тетриса алудира и музика, која се између осталог чује и у филму, 8-битна верзија народне песме „Коробејники“.

А рецимо, Пажитновљев пријатељ психолог Владимир Похиљко, који је по неким мишљењима одиграо важну улогу у стварању и промоцији „Тетриса“, уопште се не појављује. Та прича творце филма много мање занима од касније настале међународне борбе за права на широм света популарну игру.      

Истина: Борба за тетрис

Радња филма у режији Џона Бејрода почиње 1988. године када је Хенк Роџерс, холандски предузетник који је дуго живео у САД и на крају се са супругом и децом настанио у Токију, на изложби дигиталних достигнућа у Лос Анђелесу видео инострану верзију „Тетриса“ и открио да може да купи права за игру за Јапан.

Корпорација Nintendo била је у том тренутку у потрази за новим производима. Само што ће се прича о правима испоставити као далеко компликованија, на шта се Бејр0д и фокусирао у свом остварењу.

У филму, као и у животу, у регулисање права за све могуће начине коришћења Тетриса у различитим земљама које је потрајало неколико година били су укључени не само Роџерс који је у игру уложио сву своју уштеђевину и некретнине, већ и британски медијски магнат Роберт Максвел, и наравно совјетска државна корпорација  ELORG (или „Электроноргтехника“) главни носилац права. Сам Пажитнов од игре у совјетско време није добио никакав новац.

Измишљено: Москва 1980-тих

Главна линија радње Тетриса одвија се у Москви (1988-1989) коју је „одиграо“ највећи шкотски град Глазгов, где је филм, између осталог, сниман. И док други градови у овом географски богатом филму изгледају прилично маркантано и светло, совјетска престоница, наравно обилује свим нијансама сиве. И то се не односи само на „спаваонице“ и блокове са вишеспратницама, где живи Пажитнов, са неизоставном „шапком ушанком“ на глави, него и на централне градске улице у којима приземне бараке са истакнутим фирмама „Књиге“, „Риба“ и „Бакалница“ илуструју велики недостатак робе широке потрошње. Заједно са женом у јакни од тексаса која виче како њена породица гладује, и коју од сигурне смрти на улици спашава интелигенат, запослен у државном предузећу у коме се од плате добро живи, Пажитнов.

Хотел „Транслинк“ у коме одседа Хенк Роџерс не може се похвалити услугом, запослена на рецепцији без осмеха пружа кључеве, а такси се из хотела може добити само за цигарете „Волга“. Москва, у време перестројке, која је тада већ почела у СССР-није била заправо ни близу тако злослутног пада. Мада се негде око половине филма то и говори и приказује се андерграунд журка на којој млади људи сањају о слободи, кока-коли, „Левис“ фармеракама и играју уз The Final Countdown.

Измишљено: Црни аутомобили КГБ-а

Странца Роџерса у земљи Совјета, наравно, константно, прате. То је било сасвим могуће и у време перестројке, јер је до ревизије рада КГБ-а дошло тек 1991. године. Међутим, у филму службеници државне безбедности постају готово кључни актери који и стоје иза свих неразмрсивих чворова споразума о тетрису. Москва у време перестројке просто врви од обавештајаца и црних аутомобила („црних врана“, истих оних које су својевремено возили енкаведеовци и уливали страх у кости становништву). Осим њих, и да, гладне жене, на улицама престонице углавном нема никога. У хотелу „Транслинк“ Роџер среће преводиоца (Софија Лебедева из серије „Мекмафија“ и „Викинзи: Валхала“), коју је како год узмеш врбовао КГБ. Главног негативца у „Тетрису“ одиграо је руски глумац Игор Грабузов који је од адског начелника совјетске државне безбедности направио готово „Џокера“.

Истина/Измишљено: Горбачов и његова улога у „Тетрису“

Медијски магнат Роберт Максвел приликом првог појављивања почиње да се размеће својим познанством са генералним секретаром партије Михаилом Горбачовом које се у први мах доживљава искључиво као шала, међутим, Горбачов је стварно познавао Максвела и покушавао да му помогне у борби за тетрис.

Тако интересантна чињеница није могла  да не нађе место у филму, па се због тога негде при крају филму, притом на Црвеном тргу, на паради, испод Лењиновог портрета и појављује генерални секретар ЦК КПСС. Игра га на извитопереном руском британски глумац Метју Марш. Али његов јунак овде уопште није битан аргумент за решење питања o тетрису, него спона са крајем филма који очајнички покушава да угради игру у политички контекст и докаже да је борба за изум Пажитнова имала важну улогу  у распаду Совјетског Савеза.