По предању иконописао ју је сам јеванђелиста Лука. То не значи да је рађена руком самог Луке, већ да је копија иконе коју је јеванђелиста некада осликао. У Стару Русију доспела је из Византије око 1130. године као поклон светом кијевском кнезу Мстиславу Владимировичу. Иконографски то је Богородица Милостива (Елеуса), дете се привија уз образ мајке.
Године 1160. кнез Андреј Богољубски пренео је икону у Владимир, па отуд и њен назив. За време Бату-кановог освајања Владимира 1238. године са иконе је покидана оплата, али је приказ остао сачуван.
Када је 1395. године на Москву кренуо емир Тамерлан штована икона је послата у Москву да заштити град од непријатеља. Када је икона стигла у град војска непобедивог Тамерлана изненада се зауставила код Јељца и вратила назад. Историчари се још увек споре око узрока таквог потеза, али Московљани никада нису имали дилему да је реч о заступништву свете иконе која је одагнала освајаче од Москве. На месту сусрета (сретења) иконе касније је подигнут Сретењски манастир, по коме и улица носи име (Сретенка).
За време познатог Стајања на реци Угри, године 1480, икона је дефинитивно пренесена у Москву и постављена у Успенском сабору, десно од иконостаса. Почевши од 16. века крај ње су крунисани сви руски цареви. Икона је, такође, освећивала својом бладогаћу церемонију избора митрополита и патријарха. Наиме запечећена имена учесника у избору стављана су у њен ковчежић, а после молитве име оног који је извучен отварао је и саопштавао цар.
Од децембра 1999. године Владимирска икона Мајке Божије налази се у цркви-музеју Светог Николе у Толмачима (у склопу Третјаковске галерије у Москви).
Казанска икона Мајке Божије пронађена је, по предању, 1579. године у Казању, после пожара на згаришту. Десетогодишњој девојчици Матрони јавила се у сну Богородица и открила место на коме се света икона налази. Матрјона је похитала да то саопшти градском чувару, и икона је пронађена на згаришту старе колибе метар испод земље. По типу иконе то је Богородица Одигитрија, само у нешто скраћеној верзији.
Свештеник Јермолај (касније патријарх Гермоген, 1530-1612) коме су однели пронађену икону, пренео ју је у храм светог Николе Чудотворца у Гостином двору у Казању, у цркву у којој је служио. Чуда су почела да се догађају чим је икона стигла, па су се тако прво исцелили двоје слепих људи. Копија је послата у Москву, Ивану Грозном, а по његовом налогу на месту где је икона пронађена подигнут је Казански Богородичин манастир.
Припадници Казанског народног покрета отпора кренули су 1611. године у Москву да ослободе престоницу од пољско-литванских интервената. Са собом су понели Казанску икону и заједно са њом од Пољака одузели Новодевичји манастир, али нису успели да их победе. Икону су понели назад у Казањ 1612. године, када су се успут срели са народним добровољачким одредима из Нижњег Новгорода под вођством Мињина и Пожарског. Чудотворна икона однета је у Москву, а у Казањ послата копија.
Народни покрет отпора под вођством Мињина и Пожарског са Казанском иконом Мајке Божије заузео је Китај город 22. октобра 1612. године, а касније ослободио Москву од Пољака. Икона је остала у Москви и 1636. године смештена у нарочито изграђеном Казанском саборном храму на Црвеном тргу.
Где се налазила оригинална икона није било јасно, а поштоване су обе, како она у Казанском Богородичином манастиру у Казању тако и у Казанској саборној цркви у Москви. Казанска копија украдена је 1904. године. Лопови су пронађени, али су рекли да је икона уништена, па се од тада сматра изгубљеном. Московска копија украдена је из Казанске цркве 1918. године. За најпоштованију важи копија иконе која се налази у Богојављенској цркви у Јелохову у Москви. Међутим, док је икона постојала у Русији су настале на десетине њених копија и подигнуте на стотине цркава и манастира посвећених светињи.
Траг о настанку иконе губи се у дубини векова. Према једном од предања, икону је византијски император Константин Девети дао својој ћерки Ани која је постала супруга руског кнеза Всеволда Јарославовича и касније мајка Владимира Мономаха. Кнез је 1095. године донео икону у Смоленск, у храм Успења пресвете Богородице, чији је оснивач био.
Легенда каже да је 1239. године у време упада Бату-кана у Стару Русију, један од монголских одреда стигао у Смоленску земљу. Становници града молили су се Мајци Божјој која је оградила Смоленск од освајача, Монголи којима је био потребан само један дан да дођу до града вратили су се назад.
У петнаестом веку икона се из одређених разлога нашла у Москви, а 1456. године по наредби великог кнеза Василија Другог Слепог свечано враћена у Смоленск. Опроштај од иконе догодио се на Девичјем пољу, где је касније подигнут Новодевичји манастир, посвећен икони. У манастиру се налазила копија иконе направљена, највероватније, 1456. године.
Смоленски епископ Иринеј, донео је икону уочи Бородинске битке, 1812. године, у Москву. Уочи битке икона је пронесена дуж прве линије фронта на Бородинском пољу. Иван Лапредин који је учествовао у овој бици оставио је запис. „Свечани дефиле по целом логору свештеника у комплетној одежди, са запаљеним свећама и хоругвама, иконом Смоленске Мајке Божије, у пратњи потпуно седог фелдмаршала, генерала Барклаја, Багратиона, Бенигсена, Платова, корпусних и других генерала, гологлавих, одјеном је променио осећања свих присутних“.
Николај Самокиш „Молебан уочи Бородинске битке“
Јавно власништвоПо завршетку свете процесије сва маштања, све страсти су утихнули, свима је било лакше, нико се више није осећао као земаљска биће, сви су одбацили световне бриге и постали налик пустињацима, спремни на борбу до смрти.
После победоносног протеривања Француза из Смоленска, 5. новембра 1812. године икона је враћена у смоленски Успенски саборни храм. Светиња је после немачке окупације Смоленска 1941. године нетрагом нестала. Најстаријом копијом у овом тренутку сматра се икона која се чува у Музејима Московског Кремља.
У Музејима Московског Кремља до 20. августа биће отворена изложба „Небеска војска. Икона и поштовање“, посвећена светим ратницима у руској уметности, од предмонголских времена до двадесетог века. Поставка обухвата више од 130 експоната, икона, скулптура, дела световног сликарства, нумизматике, фалеристике, оружарства и јувелирске уметности из Фондова Музеја Московског Кремља, Третјаковске галерије, државног музеја Ермитаж, и Музеја руских икона.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
