Кадар из филма „Мати“, 1926.
Всеволод Пудовкин/Межрабпом-РусьНајпознатији режисери првих совјетских филмова били су Сергеј Ејзенштајн, Јаков Протазанов и Дзига Вертов, чији су радови оставили неизбрисив траг у целокупној светској кинематографији.
Филм који говори о кључним догађајима Октобарске револуције 1917. године, сачуван је само у фрагментима, али и поред тога остаје незаобилазан у светском филму. У филмском јуришу учествовало је око десет хиљада људи, који су ангажовани у масовним сценама и свргли привремену владу и власт буржоазије. Призори са платна оставили су снажан утисак на генерације гледалаца које су управо тако замишљале заузимање „Зимског дворца“.
У стварности је то изгледало мало другачије. У Дворцу је у то време била смештена болница у којој су лечени рањеници у Првом светском рату и Привремена влада, у неколико кабинета. Посебног обезбеђења дворца није било, а група револуционара (у зависности од извора, између девет и дванаест њих) ушла је на отворена врата.
Премијерно је приказан 1924. године, а снимљен је по причи Алексеја Толстоја у којој се говори о лету на Марс и намери јунака да тамо подигну револуцију. „Аелита“ је био један од првих у свету научно-фантастичних филмова који се и данас сматра ремек-делом немог филма. Режисер Јаков Протазанов снимио је још пре револуције 1917. године двадесетак филмова, углавном према делима руских класика, претежно комерцијално успешних.
Ни „Аелита“ није била у том смислу изузетак. У Москви је филм десет недеља после премијере био најгледанији. Занимљиво је да се у 58. минуту може видети Црвени трг без Лењиновог маузолеја.
Авантуристичка комедија Лава Кулешова о путовању Американца у Совјетски Савез. Мистер Џон Вест, председник Америчког друштва младих хришћана планира да посети Совјетску Русију. Породица и пријатељи покушавају да га убеде да одустане, верујући да је тамо апсолутно страшно. Како на путу не би било толико страшно Вест са собом води каубоја Џедија.
У филму су приказани сви окорели стереотипи, комични Американци, московски хулигани, пуцњаве у пролазима. Међутим, Москва која је под бољшевицима постајала све лепша оставља снажан утисак на Веста, и он гаји симпатије према младом земљи.
Иако је Дзига Вертов правио документарне филмове о животу у СССР-у, он је првенствено био истински авангардиста. Чак званични догађаји снимани су из неочекиваних тачака и углова, из аутомобила у покрету, са фабричких димњака, испод точкова возова, скривеном камером. То пре њега нико други није радио.
„Кино око“ његов је најпознатији рад о животу совјетских грађана. У филму су нашли место и психијатријска установа, и часови физике и пионири у шаторима.
Филм Сергеја Ејзенштајна приказује тежак живот у радничким фабрикама у којима се ради у потпуно неподношљивим условима.
Реч је наравно, о периоду пре револуције, када још увек није било уведено уобичајено осмочасовно радно време. Повод за штрајк бива самоубиство једног од радника, неправедно оптуженог за крађу алата. Ејзенштајн приказује не само страхоте капитализма него и брутално гушење протеста.
Комедија Јурија Жељабушког исмејава свакодневицу „неповаца“ и потрошачку културу.
У продавачицу која тргује дуваном у центру Москве, заљубљени су сви главни јунаци филма. Један од њих уопште не пуши, а свако јутро код ње купује паклицу цигара. Други је „промовише“ у филмску глумицу. А затим у СССР стиже амерички трговац.
Кога ће продавачица изабрати? Шкакљиво.
Историјски филм Сергеја Ејзенштајна бави се побуном на оклопњачи „Потемкин“ која се догодила у јулу 1905. године. Морнари Црноморске флоте организују побуну због црвљивог меса које су добили, али ће протест прерасти у буну против империјализма.
Млади режисер филм је снимио поводом двадесетогодишњице револуције из 1905. године и имао бројна експлицитна револуционарна обележја. Само ручно обојена црвена совјетска застава у црно-белом филму покренула је лавину одушевљења.
Филм се неизоставно налази у најужем избору на свим релевантним листама најбољих филмова свих времена.
Јаков Протазанов требало је да сними рекламни филм о државним зајмовима, али је отишао много даље и снимио још једно ремек дело о свакодневици двадесетих година прошлог века.
Комедија говори о раднику у шивари у провинцијском граду Торжку у Тверској области. Он случајно купује обвезницу државног зајма која повлачи велики добитак. И губи је.
Невероватно! И шта је било на крају? Погледајте сами.
Филм глумца и режисера Всеволода Пудовкина, снимљен по мотивима романа најважнијег револуционарног писца Максима Горког „Мати“. Реч је о судбини једне породице са сукобљеним погледима сина револуционара и његове мајке.
У питању је први део револуционарне трилогије овог режисера, после којег су се појавили „Крај Санкт Петербурга“ и „Потомак Џингис кана“.
Филм Сергеја Ејзенштајна и Григорија Александрова познат и под називом „Десет дана који су потресли свет“, снимљен је поводом десетогодишњице Октобарске револуције. Радња је фокусирана на период од Фебруарске до Октобарске револуције 1917. године.
Све почиње нередима у Петрограду, људи немају шта да једу, а осим тога Први светски рат и даље траје. У град долази Владимир Лењин и стаје на чело побуне.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
