10 најзначајнијих совјетских филмова из 1940-их

Кадар из филма „Небески споровоз“

Кадар из филма „Небески споровоз“

Семён Тимошенко/Ленфильм, 1945
Иако је земља улагала надљудске напоре да изађе као победник у најкрвавијем војном сукобу у историји човечанства, на кинематографију није заборављала ни на трен.

1. „Четири срца“ (Сердца четырех), 1941.

У средишту радње ове лаке музичке комедије налази се прича о строгом доценту математике, Галини, њеној сестри, неозбиљној студенткињи Шурочки, храбром војнику Петру и плашљивом научнику, биологу, Глебу. Јунаци стално упадају у смешне и апсурдне ситуације, али, на крају свако од њих, ипак, проналази своју срећу.

Властима се филм никако није допао, због „одмака од стварности“. У биоскопску дистрибуцију ушао је тек 1944. године, када је земљи било потребно што више веселих филмова.

Публика је имала другачије мишљење, и „Четири срца“ и дан-данас налазе се на листи најомиљенијих совјетских комедија.

2. „Свињарка и пастир“ (Свинарка и пастух), 1941.

Један од бисера совјетског филма четрдесетих година прошлог века говори о љубави дагестанског пастира Мусаиба и свињарке Глаше из колхоза у Вологодској области. Они су се упознали на пољопривредној изложби у Москви.

Због рата који је за Совјетски Савез почео 22. јуна 1941. године, филм је могао и да не угледа светлост дана, јер су глумци мушкарци били мобилисани на фронту. Тек по личном Стаљиновом наређењу ускоро су враћени на снимање.

У дистрибуцију у биоскопима у свету ушао је 1944. године. 

3. „Двојица бораца“ (Два бойца), 1943.

У средишту радње филма који је сниман у евакуацији у централној Азији налази се чврсто пријатељство двојице војника Црвене армије који су бранили Лењинград од немачких трупа. За филм је написана и песма „Тамна ноћ“ која је у извођењу глумца Марка Бернеса постала култна у СССР-у.

Режисер Леонид Луков овако је говорио о свом остварењу: „У филму „Двојица бораца“ није најважнија радња, нити спољашње околности, него људи у рату. Важно је све, како се они боре, како чезну за кућом, како воле предивну жену, маштају о будућности... Желели смо да усред завијања мина и експлозија граната чујемо откуцаје људског срца, ослушнемо војничка размишљања, да са великог платна проговоримо језиком обичних људи, запевамо њихове песме, покажемо то узвишено и искрено осећање совјетског патриоте које доводи до незаборавне победе над непријатељем“.

4. „Свадба“ (Свадьба), 1944.

Филм је снимљен поводом четрдесете годишњице од смрти Антона Чехова. Заснован је на неколико дела руског класика и разоткрива карактере припадника средње класе у Русији пре револуције.

У филму се појављује мноштво упечатљивих и самосвојних јунака које су совјетски глумци одлично одиграли. О томе са колико су пожртвованости приступали раду на филму говори случај Михаила Пуговкина. Недавно отпуштен из војске због рањавања, глумац је толико ревносно плесао у једној сцени да су му конци на рани попуцали, а чизме се напуниле крвљу.

5. „Небески споровоз“ (Небесный тихоход), 1945.

Главни јунак мајор Василије Булочкин после рањавања прелази са брзог ловца на лаки ноћни бомбардер У-2. Штавише добија наређење да преузме команду целом ескадрилом таквих „небеских споровоза“ за чијим командама су биле искључиво девојке.

На снимању филма, одмах после завршетка рата, коришћени су прави борбени авиони, а у улози консултаната и дублера били су пилоти који су се вратили са фронта. Стаљин је ову комедију окарактерисао као „безидејну и празну“, међутим, филм је у Совјетском Савезу стекао статус у народу омиљеног.

6. „Иван Грозни“ (Иван Грозный), 1945, 1958.

Последњи филм чувеног совјетског режисера Сергеја Ејзенштајна посвећен је првом крунисаном руском цару Ивану Четвртом Грозном. Снимљен је у два дела. Први говори о његовој младости и почетку владавине. Премијерно је приказан 1945. године и добио је Стаљинову награду.

Други део, фокусиран на царево гушење бољарске опозиције и бруталне репресалије над неистомишљеницима, „оцу народа“ није се свидео. Препознавши у филму паралеле са његовом борбом за власт у земљи, Стаљин је одбацио филм. Широкој публици приказан је тек 1958. године, неколико година после вођиног одласка.

7. „Пролеће“ (Весна), 1947.

Јунакињу „Пролећа“ младу оперетску уметницу Веру Шатрову очекује снимање првог филма у коме се појављује у улози Ирине Никитине, велике научнице, руководиоца Института за проучавање сунца. Како Вера личи на своју јунакињу, као да су близнакиње, две жене долазе у потпуно невероватне ситуације.

Обе главне улоге одиграла је легенда совјетског филма Љубов Орлова. Будући да је рад са специјалним ефектима у совјетској кинематографији био у повоју требало је уложити много труда у ситуацијама када су обе јунакиње у истом кадру.

Филм „Пролеће“ награђен је на Међународном филмском фестивалу у Венецији за оригинални сценарио и режију.

8. „Пепељуга“ (Золушка), 1947.

У фокусу приче совјетског филма заснованог на истоименој бајци француског писца Шарла Пероа налази се скромна и вредна девојка којој живот загорчава зла маћеха и њене ћерке. На крају правда побеђује, а у Пепељугу се заљубљује прави Принц.

Главну улогу играла је совјетска глумица пољског порекла Јанина Жејмо, висока свега 147 центиметара. Глумица је већ имала 37 година, а како би деловала млађе снимала је само увече, јер ујутру њено лице, како је и сама говорила, није изгледало адекватно.

9. „Прича о правом човеку“ (Повесть о настоящем человеке), 1948.

Филм говори о пилоту Алексеју Мересјеву који је крајем марта 1942. године оборен у ваздушној бици и потом се 17 дана пробијао кроз шуму и снег до ратних другова. Преживео је, али су му стопала ампутирана због смрзавања. Ипак, храбри пилот није био спреман да се опрости од неба и поново је покушао да седне за команде ловца.

Филм „Прича о правом човеку“ заснован је на догађајима из живота хероја Совјетског Савеза Алексеја Маресјева (разлика у презименима између јунака је само у једном слову) који се после свега што је доживео вратио у авијацију и забележио чак седам победа у ваздуху.

10. „Кубански козаци“ (Кубанские казаки), 1949.

Премијерно приказана у фебруару 1950. године ова упечатљива музичка комедија говори о социјалистичком такмичењу два колхоза на југу СССР-а. Али то није све, постоји и једна пикантерија. Председници колхоза Гордеј Ворон и Галина Пересветова гаје једно према другом симпатије.

Филм је сниман у тешким гладним послератним годинама, а његови творци трудили су се да гледаоцима пренесу оптимизам и веру у будућност, приказавши на великом платну право изобиље. Стаљину се приступ изузетно допао. „Ипак код нас ствари не стоје лоше у вези са пољопривредом“. Никита Хрушчов који је пoсле Стаљина дошао на власт осудио је „Кубанске козаке“ због лакировке стварности, па се филм није приказивао више од десет година.

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“