10 специфичних заната Руског Севера

Већ смо писали о томе како су Руси створили цивилизацију на Северу, учинивши од Белог мора најкраћи трговински пут између Русије и Европе. У тим условима они су научили да граде огромне куће, у којима је читаво домаћинство било склоњено под један кров и створили су специфичну кухињу од локалних дарова природе.  А такође су за собом оставили огромно наслеђе уметничких заната, од којих су многи до нас дошли само као музејски експонати. 

1 – Мраз по лиму

Ковчежићи од лима са фином обрадом која подсећа на шаре које мраз зими „слика“ по стаклу производ су јединственог заната из града Велики Устјуг у Вологодској области. Шара се наноси на танак лист лима хемијским поступком, а затим се ковчежић декорише гвозденим обручима. Овај занат је постојао од XVIII века практично до краја XX. Мајстори Великог Устјуга своје ковчежиће су износили на вашаре и продавали их трговцима са истока. Технологија „мраза по лиму“ данас је изгубљена. Последњи мајстор био је Борис Холмогоров, који је седамдесетих и осамдесетих XX века самостално открио тајну заната и успоставио производњу ковчежића у локалној фабрици. Његове ковчежиће са „шарама од мраза“ набављали су музеји из Москве, Вологде, Суздаља, Великог Устјуга. Нажалост, није имао ученике.

2 – Вологодска чипка

Вологда је позната по својој чипки која се израђује помоћу кокљуша (врста калема за плетење чипке). Чини се да мајстори овог заната од танких нити могу да исплету било какву шару, од класичног цвећа до ликова из бајки. Овај занат постоји најмање од почетка XIX века, а вологодска чипка је одувек била на цени. Тако да је чак и за испоруке наоружања на основу програма зајма и најма за време Другог светског рата Совјетски Савез земљама Запада плаћао не само у злату и дијамантима, него и у вологодској чипки.

Споменимо и да је у совјетско доба локална мануфактура производила чипкане столњаке и мараме са приказима Лењиновог маузолеја и српа и чекића.

Вологодска чипка се плете и данас! А најзанимљивије старинске радове можете погледати у Музеју чипке у самом центру града. Ту се одржавају и радионице за оне који желе да науче да плату са кокљушкама.

3 – Холмогорска резбарија у кости

У XVIII и XIX веку на вашарима су били масовно заступљени северни сувенири – изрезбарене кљове моржа или мамута, начињене у селу Холмогори (Архангељска област). На њима су приказане сцене из живота, портрети, животиње, природа. Ова уметност је захтевала много рада, а самим тим је и много коштала. За разлику од већине народних заната, резбарија у кости не само што није нестала, него је добијала интензивну подршку државе. Тридесетих година је чак основана фабрика за уметничку резбарију у кости.

4 – Резбарија у брезовој кори

Резбарија у кости била је веома популарна, али изузетно скупа. Мајстори Великог Устјуга зато су осмислили јефтинију варијанту – резбарију у брезовој кори. На северу су се многи предмети свакодневице некада правили од брезове коре, укључујући кантице за чување хране, обућу, ужад. А у рејону Великог Устјуга настао је најпознатији занат од брезове коре – Шемогодска резбарија.

Ова дрвена чипка такође је приказивала различите сцене из живота и мотиве из бајки, али је притом њена цена била знатно нижа од резбарије у кости. Савремени мајстори су сачували ову вештину, а фабрика у Великом Устјугу и данас произоди предмете који су ручни рад уметника.

5 – Каргопољска играчка

Стари руски град Каргопољ у Архангељској области завичај је осликаних играчака од глине. Суштина развоја овог заната лежи у локалној црвеној глини. Од ње су мајстори вековима правили посуђе које су продавали на вашарима, док су од остатака обликовали забавне фигурице људи и животиња. После печења фигуре су убациване у специјални раствор на основу брашна које је остављало чипкасте трагове чинећи их налик на предмете из каменог доба. Производе се до данас у Каргопољу и популарне су као сувенири.

6 – Цртање на сребру

Техника израде цртежа на сребру била је позната у Русији још у X веку, али као занат се развила тек у XVII веку и то управо у Великом Устјугу. На сребру се најпре изгравира цртеж, а затим се у удубљења наноси легура сребра, олова, бакра и других метала. Приликом загревања легура се повезује са сребром, затим се вишак уклања, остављајући цртеж. Управо у Великом Устјугу мајстори су осмислили рецепт особито трајне црне боје, при чему су до данас сачувани послужавници и табакере из XVIII-XIX века у одличном стању. Савремени мајстори овом техником ручно праве и посуђе, и украсе, и есцајг, и сувенире.

7 – Филигран из Великог Устјуга

Мајстори за рад са сребром су право богатство Великог Устјуга. Замислите само да су од танких сребрних нити они правили праву чипку, украшавајући најразличитије предмете. Овом техником се до данас праве послужавници, сребрне чаше, па чак и самовари који се продају као сувенири.

8 – Мезењско осликавање дрвета

Црвено-црни коњи украшавали су различите кућне предмете становника области око реке Мезењ (Архангељска област). Црна боја се добијала од чађи, црвена од глине, а жућкаста позадина је настајала захваљујући олифи (премаз на бази уља или смоле). До наших дана сачуване су даске за сечење, бурићи и преслице. Историчари уметности скрећу пажњу управо на карактер цртежа, налазећи у њему паганске мотиве. Мајстори су приказивали фигуре коња, птица, ирваса, земље, неба, дрвета света.

9 – Борецко осликавање дрвета

А овај тип осликавања настао је у другом насељу Архангељске области, у селу Борок (назив потиче од спахинице у тим крајевима Марфе Борецке). У основи ове технике су црвени, жути и зелени цветови, биљке и животиње, који симболизују ток живота. Борецко осликавање сачувано је до наших дана, а данас се њиме баве поједини мајстори у Архангељској области.

10 – Пермогорско осликавање дрвета

А недалеко од Борока, у Пермогорју, настао је још један тип осликавања. Тамошњи мајстори су претежно сликали обичне сцене из сеоског живота: девојке које везу спрему, коњске запреге итд. Али међу њима се срећу и птице, и цветни орнаменти. Најчешће су се на овај начин осликавале преслице и сандуци. До данас су сачувани предмети из XIX века. А данас се овај тип осликавања среће на сувенирима.