Ислам је друга по броју верника аутохтона религија у Русији, која иначе спада у 20 земаља са највећим процентом муслиманског становништва (13,6%). Хришћани и муслимани су вековима живели једни поред других у истој држави, што и данас делом објашњава њихову способност да пронађу заједнички језик.
Већина муслимана у Русији и данас живи у подручјима која су историјски насељавали, на Северном Кавказу и у републикама Татарстан и Башкирија. Тамо је живот углавном уређен по муслиманским канонима, али многи муслимани се селе у Москву и Санкт Петербург, будући да пружају више могућности. Осим тога, у Москву због посла долазе и житељи централне Азије (из бивших совјетских република). У Москви од 13 милиона становника муслиман је сваки четврти. Укупно их је 3,5 милиона, или 5,5 милиона ако саберемо становнике Москве и Московске области, којих је око 20 милиона.
У руској престоници данас има укупно четири џамије и неколико исламских културних центара. За време молитве петком, а нарочито на велике празнике, џамије не могу да приме све вернике па они испуне околне улице. Упркос томе, муслимани сматрају главни град РФ врло удобним за живот.
Ајша је рођена у Ингушетији (Ингушетија је руска република на Северном Кавказу, у којој 98 одсто становништва чине муслимани) у муслиманској породици, а у Москву је дошла 2021. године. У руској престоници има пријатеље и рођаке, па се више дружи са муслиманима него са припадницима других вера. У Москви живи велики број муслимана. „Често имам осећај да нигде нисам ни отишла, где год да одем, сваки дан сретнем најмање три четири покривене девојке, да не говорим о муслиманима уопште“, каже Ајша.
Ајша такође носи хиџаб. Дешава се да чује чудне шале или коментаре на свој рачун, али то код ње не изазива негативна осећања, већ их третира као неспоразум који се временом може превазићи.
„Када је моја сестра први пут дошла на факултет покривена, суочила се са игнорисањем студената. Али она је веома друштвена особа и временом је и сама успоставила контакт са свима. Колеге су брзо схватиле да је марама не чини ванземаљцем. Сада је све супер, са свима се дружи.
Према Ајшиним речима, ово „дистанцирање“ је у почетку било фрустрирајуће, али је истовремено приметила да се према њој генерално опходе са више пажње и поштовања него према њеним немуслиманским познаницима: „Људи у Русији су веома отворени и брзо прелазе на приснију комуникацију. Када си забрађена, они баш и не знају шта смеју, а шта не да ураде и кажу. И зато комуницирају уздржаније и са поштовањем.“
„Свиђа ми се Москва, овде је све веома удобно. Можете да се молите свуда, дате годишњи добротворни прилог обавезан за све муслимане у посебне фондове. Моји муслимански пријатељи који много путују увек кажу да је Москва међу немуслиманским градовима најудобније место за живот муслимана. Чак је и Лондон на другом месту.“
Камила је рођена и одрасла у Самари (град у средњем Поволжју, удаљен око хиљаду километара од Москве) у муслиманској породици. И поред тога што је у свом родном граду имала више познаника муслимана, у Москви се осећа удобно. „Религија је оно што је у човеку. Стога ми је свеједно да ли око мене има муслимана. Није битно да ли је град муслимански или не.
Наравно, лепо је путовати у градове у којима се са минарета пет пута дневно чује позив на молитву, то је потпуно другачија атмосфера. Али ипак, обраћам више пажње на општи ниво удобности.“
Према Камилиним речима, овде нико не говори ништа лоше о њој лично, нити о њеној вери. Догодио се само један непријатан случај када су девојке на факултету на увредљив начин разговарале о исламу у њеном присуству. Али то није покварило њен утисак о граду.
Камила сматра да у Москви има толико људи да је овде лакше срести истомишљенике, чак у сфери ислама.
Чечен Магомед дели Камилино мишљење о пријатељском односу становника Москве. Посебно воли да му се постављају питања о исламу. Драго му је када људи покушавају да разумеју његову веру.
Магомед је рођен у Чеченији, у муслиманској породици, али је тамо живео само 3 године и преселио се у Немачку. Због чињенице да је детињство провео у Немачкој, касно је постао свестан своје националности и вере, а говорио је само немачки и енглески. Тек када се вратио у Чеченију са 11 година, научио је чеченски и руски језик и почео са проучавањем ислама.
„Осећао сам се нелагодно и понашао сам се веома стидљиво целе прве године живота у Москви. А онда се прилагодио. Москва ми је генерално помогла да схватим да сам много друштвенији него што сам мислио“. Магомед се није суочавао са негативним односом према себи, иако је повремено слушао вицеве о муслиманима засноване на стереотипима. „Било би неприхватљвио када би се на тај начин ругала или вређала моја вера, што се никада није догодило“.
У раду московских предузећа и установа нема пауза за обављање молитви, али Магомед и даље не пропушта молитве. Са собом носи простирку или просто користи јакну када простирка није доступна. И други московски муслимани раде исто, понекад чак и у метроу. „Подстицајна ми је била једна сцена коју сам својим очима видео ове зиме идући ка аутобуској станици. Поред стајалишта налазио се мали простор прекривен снегом, посред кога је један човек проставио простирку и молио се“, каже Магомед.
За мушкарце у исламу, поред пет дневних намаза, постоји обавезан намаз петком у џамији - у подне. Ово је један од ретких проблема које је Магомед приметио. „Петак у Москви није слободан дан, скраћено радно време тог дана такође није предвиђено, а до џамије морам да путујем сат и по времена. Зато понекад морам да прескочим молитву петком“.
Магомед признаје да би му у Чеченији било лакше да се придржава свих верских прописа, али више могућности види у Москви. Мало му недостаје и Немачка, али ако мора да бира између Немачке и Русије, изабрао би Русију, јер за њега је врло битна духовност и веза са коренима.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
