Каква јела припремају муслимани у Русији за помен умрлима

Legion Media
Покојнику се помен одржава најмање пет пута годишње после сахране. А посмртни муслимански обреди нису исти у свим крајевима Русије.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Ислам је после хришћанства друга религија по бројности у Русији. Њој припада око 10% становништва земље. У Русији постоје два главна рејона простирања ислама: Северни Кавказ и Волго-уралски регион са Татарстаном и Башкортостаном, с којим су генетски повезани муслимани европског дела Русије и Сибира.

Неки обичаји се поштују независно од места где живе муслимани. Тако се посмртни обред свуда састоји од неколико помена: на 3, 7, 40. и 51. дан и годину дана после смрти. Сматра се да се у то време с телом дешавају биолошке промене и да преминули пати. Помен се организује како би његова душа видела да га се људи сећају. За време помена читају се Куран и молитве. 

Неки обичаји постоје више векова. И мада се прилагођавају временима и начину живота, остају духовни оријентир за многе породице. На пример, постоји обичај према којем се три дана после сахране  у кући умрлог „не распаљује ватра“ и ништа не кува. Породици преминулог храну доносе рођаци и суседи. То се чини како би се најближи рођаци молили за умрлог, а не мислили о храни. Муслимани верују да душа умрлог још није отишла и да борави негде у близини.  

Ако постоји могућност, по традицији на дан сахране породица умрлог закоље краву или бика и подели симболичну „садаку“ (у преводу – „милостињу“) рођацима и суседима. То могу бити сирово месо, пиринач, просо, шећер или новац. Ово је милостиња у част Алаха.

Трпеза за даћу на Северном Кавказу

Трпеза за помен у различитим регионима Северног Кавказа разликује се по регионима, али има јела која се припремају свуда.

Као прво, то су округле лепињице или „пишке“. Черкези их прже у кључалом уљу, а Чечени и Ингуши на сувом тигању. Према веровању, мирис прженог теста допире до душе умрлог. Ове лепињице деле се рођацима и суседима током читаве године, како би се сећали покојника.

Сложенију варијанту лепињица представљају пљоснате пирошке са пуњењем од сира, кромпира, кромпира са сиром или са месом. Балкари и Карачајци припремају „хичини“, Чечени и Ингуши „чепалгаш“.

Хичин

Највећу популарност стекли су осетински пироги. Посебан смисао има број пирога. Док се за свадбу или радостан празник на тањир стављају по три осетинска пирога, за даћу се стављају само два, јер покојник више неће видети светлост дана и пирог који симболизује сунце није потребан. Остају пироги који симболизују Бога и земљу.

За даћу се припремају различита месна јела: супа од овчетине („шорпа“ код Карачајаца), манти или пељмени. Такође, јела од пиринча са комадићима куваног меса, са сувим грожђем, ајраном (ферментисани млечни напитак), маслацем или павлаком.

Праве се и регионална јела: сос „шчипс“ са белим луком, сир, кобасица од џигерице са белим луком, црним луком и црвеном паприком. Осим тога, домаћи рензанци (хингал), који се сервирају са куваним јајима, белим луком или киселим млеком.

Важну улогу има алва од пшеничног, кукурузног или просеног брашна, припремљена на истопљеном маслацу уз додатак шећера или меда. Њу праве рођаке умрлог. Сматра се да „умрли види ону која меша алву“ и да ће његову душу, захваљујући алви која је подељена међу рођацима, код Алаха очекивати угодан живот.

За време трпезе током помена такође се сервира густо скувана каша од проса која се назива паста. Када се она утапка и охлади, сече се на комаде и једе уместо хлеба.

Као пиће служе се вода, ајран, црни или калмицки чај с млеком, сољу и зачинима, као и домаћа лимунада.

Трпеза за помен у Татарстану

Муслимани из других крајева окупљају се на првом помену тек трећег дана. У Татарстану главно јело за помен су мале купе од тананих нити шећера. Оне се називају талкиш-калеве и по сакралном смислу аналогне су алви или кољиву код православаца, односно: помажу да душа стекне сладак, односно пријатан живот у другом свету. Овај десерт се прави од брашна, маслаца, меда или шећера.

Талкиш калеве

Сматра се да трпеза за помен не треба да оптерећује домаћине. За даћу се припремају традиционална јела: као предјело месна супа са резанцима, за главно јело месо са кромпиром или хељдином кашом. Могу се припремити и плов, пељмени са буљоном или долма. Такође се пеку лепињице.

Током читавих годину дана муслимани се петком присећају покојника. У Татарстану домаћице тим поводом на јакој ватри припремају обредна пецива: пишки са пуњењем од меса или кромпира. Мирис од њихове припреме треба стигне до преминулог. Даћа се завршава чајем са слаткишима.

Зур белиш, традиционална татарска пита са „поклопцем“

Храна за помен код муслимана у другим регионима Русије не разликује се много од традиционалне празничне трпезе. На пример, у Башкортостану припремају се супа са месом, округли пирог са месним пуњењем, лепињице, пецива и чај са слаткишима.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“