10 највећих етничких група на руском Кавказу

Сергеј Бобиљов / TASS
У Русији живи преко 200 народа, а њих око 50 настањује различите регионe Кавказа. Руски Кавказ је дом великог броја етничких група са сопственом историјом, језиком, културом и гастрономијом.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

На руском Кавказу се налазе готово моноетничке националне републике, као што је Ингушетија, у којој Ингуши чине 95% становништва, али и мултинационалне републике као што је Дагестан са око 30 народа и 14 језика. Које кавкаске етничке групе су најбројније?

1. Чечени

Ово је једна од највећих етничких група не само у региону, него и у целој земљи. Међутим, већина Чечена живи у Чеченској Републици, њих преко 1,2 милиона (од 1,5 милиона, колико их укупно има). Чечени такође живе у суседном Дагестану и Ингушетији. Чеченски језик има седам дијалеката и већи број локалних наречја.

Чечени себе називају „Нохчијˮ (људи) и „Вајнахˮ (наши људи), што је уобичајени назив за Чечене и сродне Ингуше. Чеченско друштво чине „тајпиˮ, који обухватају по неколико породица повезаних сродничким везама. Већина Чечена су муслимани. Жене покривају главу традиционалном марамом (међутим, лице обично не покривају) и носе дуге разнобојне хаљине. Мушкарци на улици не носе шорцеве.  

2. Черкези

Черкези (често се такође називају Адиги) имају неколико подетноса: Адигејци, Кабардини, Черкези и Шапсуги. На свету их има 2,5 милиона (неки извори процењују и до 5 милиона), а у Русији око 720.000. Преко половине њих живи у Кабардино-Балкарији (Кабардини), у Адигеји (Адигејци), Карачајево-Черкезији (Черкези), Краснодарском крају (Шапсуги) и другим регионима. Черкези поседују један језик са различитим регионалним дијалектима. Подетноси такође имају исте обичаје, традицију и културу.

Черкези су такође углавном муслимани, али у Северној Осетији има и известан број православаца.

Узгред, традиционална кавкаска мушка ношња такође носи име по Черкезима: „черкескаˮ.

3. Авари

Најбројнија етничка група у Дагестану су Авари. У овој републици има их око 900.000 (од процењених милион на целом свету), што значи да чине четвртину популације Дагестана. Аварски је такође најраспрострањенији језик у Дагестану, али његови регионални дијалекти се веома разликују. Многи савремени Авари су сунити. Један од најпознатијих савремених Авара на свету је бивши UFC шампион Хабиб Нурмагомедов.

4. Даргинци

Друга група по величини у Дагестану после Авара су Даргинци, око 500.000 (од процењених 600.000 укупно на свету). Даргинска култура и језик имају дугу историју: први рукопис са речима даргинског језика потиче из XIII века.

Савремени даргински алфабет има 46 слова, али језик је подељен на више дијалеката. Као и Авари, Даргинци су сунити.

Међу Даргинцима постоје подетничке групе; на пример, Кубачинци, становници села Кубачи, познатог као центар народних заната (овде прочитајте о кубачинским марамама и о њиховом селу).

5. Осети 

У Републици Северној Осетији већи део популације чине Осети, који себе сматрају за потомке древног народа Алана. (О Аланима више сазнајте овде.)

На руском Кавказу живи око 500.000 Осета, док их на свету има укупно око 700.000.

Осетски језик припада иранској групи. Већина Осета су православци, који ову религију комбинују са древним кавкаским обичајима, са само 10% муслимана, за разлику од суседних региона.

Узгред, главно јело локалне кухиње, осетска пита са сиром, стекло је популарност широм земље и може се наћи у скоро сваком руском граду.

6. Ингуши

Већина Ингуша живи у Републици Ингушетији (око 400.000 људи), док још 300.000 њих живи у другим деловима Русије и иностранству. Ингуши себе називају „Галгајˮ. Ова реч, према лингвистима, потиче од „галаˮ у значењу кула и значи „станари кулаˮ. Ингушке куле-осматрачнице су заиста импресивни споменици старе архитектуре очувани у овој планинској републици.

Они себе такође називају „Вајнахˮ, као и Чечени. Ингуши имају свој језик, који је званичан у Ингушетији, поред руског. Локални медији такође емитују програм на ингушком језику.

7. Кумици

Кумици су највећи туркијски народ на Кавказу. Процењено је да их има преко 500.000, од чега 430.000 живи у Дагестану (то је трећа етничка група по величини у овој републици). Историјски рејон где они живе назива се „Кумикијаˮ (између река Терек и Сулак). Кумички језик је један од најстаријих писаних језика на Кавказу, а све до почетка 20. века био је то језик међуетничке комуникације на Северном Кавказу. Проучавао га је чак и Лав Толстој, који је посетио овај регион.

8. Лезгини

Можда сте чули за популарни плес на Кавказу који се назива „лезгинкаˮ? Ниједан догађај, од венчања до великог концерта, не може да прође без ове фолклорне нумере. Историјски, Лезгини живе на југоистоку Дагестана, као и на северу Азербејџана. Скоро 400.000 Лезгина живи у Дагестану и још 100.000 у другим руским регионима. Осим тога, око 200.000 Лезгина живи у Азербејџану. Због тога савремени Лезгини често говоре не само руски и лезгински, него и азербејџански.

9. Карачајци  

Ово је туркијска етничка група која већином живи у планинској републици Карачајево-Черкезији. Данас укупно има око 200.000 Карачајаца. Научници верују да су њихови преци били Алани. Наиме, много аланских речи сачувано је у карачајском језику, а сама реч „Аланˮ се користи у обраћању Карачајаца.

У животима савремених Карачајаца пуно пажње се поклања поштовању моралних норми, народних обичаја, као и гостољубивости. Сви гости морају добити хичин, пржени бесквасни хлеб пуњен поврћем или месом!

10. Лакци

Једна од највећих етничких група у Дагестану су Лакци. Има их око 200.000 и већина живи у својој историјској постојбини Лакији, у близини Кумикије.

Прва џамија на Кавказу такође се налази у Лакији, у селу Кумух. Подигнута је у VIII веку и добро је очувана до данас.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“