Десет кључних совјетских ТВ серија

1. „Штит и мач“ (Щит и меч, 1968)

Александар Белов (улога која је прославила глумца Станислава Љубшина) совјетски је обавештајац, који је успео да се инфилтрира у немачки Абвер и добије приступ најважнијим поверљивим информацијама. Притом он је само обичан човек, никако супермен.

Први пут у совјетској кинематографији нацисти нису приказани карикатурално и као глупаци, већ као паметни и лукави противници.

То чак није ни серија, него читава филмска епопеја у четири филма и један од првих озбиљних радова о совјетским обавештајцима. Снимљена је поводом педесетогодишњице КГБ-а. Филмови су 1968. године, током два месеца, један за другим, премијерно приказивани са огромним успехом у биоскопима. Главна песма из филма „Где почиње отаџбина“ („С чего начинается Родина“) постала је ванвременски хит. Чак је и на Владимира Путина, по сопственом признању, да постане обавештајац битно утицала управо ова филмска сага!

Серију погледајте овде

2. „Истрагу воде Зналци“ (Следствие ведут Знатоки, 1971-2002)

Тројица сарадника Службе за кривичну истрагу Московске милиције расветљавају тешке случајеве у најширем спектру, од свакодневних убистава до нелегалне трговине уметничким ремек-делима. Притом серијом не доминирају акционе сцене. Зналци све злочине откривају углавном у кабинету, користећи мозак и логику.

„Зналци“ су рађени на иницијативу министра унутрашњих послова Николаја Шчелкова који је настојао да подигне углед совјетске милиције (седамдесетих година прошлог века дошло је до бума филмова и серија које су приказивале храбре и у исто време хумане чуваре реда). Серија је емитована 18 година у континуитету, а то значи 22 филма, да би се потом 2002. године појавио наставак у два дела „Истрагу воде Зналци. Десет година касније“.

„Зналци“ и глумци у главним улогама били су изузетно популарни. Телевизијски гледаоци заволели су песму из серије, чије речи сви знају „Наша служба је и опасна и тешка, али на први поглед чини се невидљива“ („Наша служба и опасна и трудна, но на первый взгляд как будто не видна“).

Серију погледајте овде

3. „Сенке нестају у подне“ (Тени исчезают в полдень, 1972)

Наследници богате трговачке породице, активни противници комуниста, али после револуције и Грађанског рата принуђени су да се скривају у сибирском селу под туђим именима. На невероватан начин њихова деца и наредне генерације већ постају типични совјетски људи.

Цео двадесети век, од Грађанског рата и Другог светског рата до 1970-тих стао је у седам епизода и живот једног села. Драмска серија доноси читав низ и пресек народних судбина. Ова узбудљива телевизијска сагa приказивана је чак у биоскопима.

Серију погледајте овде

4. „Седамнаест тренутака пролећа“ (Семнадцать мгновений весны, 1973)

Други светски рат. Совјетски обавештајац инфилтрира се у највише кругове власти у нацистичкој Немачкој под именом Макс Ото фон Штирлиц. Његов задатак је да осујети преговоре Немаца о капитулацији. Сваког дана, ризикујући да буде откривен он беспрекорно обавља свој посао и осваја чврстином карактера. Једна од најузбудљивијих сцена је сусрет Штирлица са супругом у кафеу када су се, седећи за различитим столовима, дуго гледали и претварали да се не познају.

Телевизијски филм у 12 делова био је и до данас остао невероватно популаран, добио бројне државне награде и допао се лично Леониду Брежњеву. Лик Штирлица (у непоновљивој интерпретацији Вјачеслава Тихонова) за многе је остао идеал правичности, хуманизма и професионализма. Истраживање јавног мњења из 2019. године показало је да је управо Штирлиц онај филмски јунак који у највећој мери одговара представама Руса о идеалном политичком лидеру. Осим тога постао је прави народни херој, настало је мноштво анегдота у којима је управо он главни јунак.

Серију погледајте овде

5. „Велики одмор“ (Большая перемена, 1972)

Млади историчар Нестор Северов ради као учитељ у вечерњој школи за радничку омладину и постаје и разредни старешина. Многи ученици су старији од наставника, сви имају породице, проблеме и бриге. Тако да их Нестор не учи само историји и реду, него и решава њихове личне проблеме.

У мини серији од четири епизоде играла је читава плејада популарних совјетских глумаца, од Јевгенија Кононова до Ролана Бикова. Приказани су бројни вишезначни ликови и ситуације. Поред комичне компоненте уочљива је и софистицирана, лирска нота, као и нешто пропаганде образовања за одрасле и раднике. Серија је и данас једна од најомиљенијих и врло често се приказује на телевизији.

Серију погледајте овде

6. „Вечни зов“ (Вечный зов, 1976-1983)

Још једна дуга сага о сибирском селу које у двадесетом веку доживљава три рата и револуције. Неки се враћају из Руско-јапанског рата, а неки кришом улазе у револуционарну партију будућих бољшевика. Стицајем историјских околности надовезује се совјетска власт, колективизација, Други светски рат, немилосрдни концентрациони логори. Радња се завршава 1961. године, а гледалац до самог краја интензивно размишља ко је у праву, а ко није, ко је издајник, а ко чисте савести.

У две сезоне приказано је укупно 19 епизода. Серија је била врло популарна, добила бројне државне награде и много пута репризирана. Заснована је на истоименом роману Анатолија Иванова. Писац је истицао да је реч о тешкој борби народа за правду, срећу и достојанство, као и да је идеја дела садржана у чињеници да се ни до једне „истине, било најобичније, животне, а нарочито социјалне, не долази лако“.

Погледајте серију овде

7. „Место сусрета се не може променити“ (Место встречи изменить нельзя, 1979)

Послератну Москву раздиру бандити и криминал. Капетан Глеб Жеглов (улогу тумачи чувени Владимир Висоцки) из Службе за кривичну истрагу Московске милиције налази се на челу одељења за борбу против бандитизма. У помоћ му притиче млад и одлучан Владимир Шарапов (Владимир Конкин), који је управо демобилисан.

Најуспешнији телевизијски филм међу серијама о совјетској милицији. Био је толико популаран да су кружиле приче како су градске улице у време приказивања сваке од пет епизода постајале пусте и да се чак и криминал смањио.

Погледајте серију овде

8. „Авантуре Шерлока Холмса и доктора Вотсона“ (Приключения Шерлока Холмса и доктора Ватсона, 1980)

Најпознатији детективски двојац разоткрива серију мистериозних злочина. Совјетска серија била је добрим делом ослоњена на књижевна дела Артура Конана Дојла. И серија је испала невероватно аутентична, без обзира на то што су лондонске улице играле оне у Лењинграду, Риги и Талину, где је филм сниман.

А то како су совјетски глумци успели да дочарају чисте енглеске џентлмене у једанаест епизода похвалила је чак и краљица Елизабета која је глумца Василија Ливанова наградила Орденом Британске империје за маестрално тумачење улоге Шерлока. Серија се допала и Маргарет Тачер.

Серију погледајте овде

9. „ТАСС је овлашћен да објави...“ (ТАСС уполномочен заявить…, 1984)

КГБ покушава да открије шпијуна који доставља Цији поверљиве информације о совјетским пословима у измишљеној афричкој држави. Снимљен на једну од најпопуларнијих тема Хладног рата, супротстављених специјалних служби, совјетске и америчке, филм је делимично заснован на стварним догађајима и личностима, док је аутор сценарија саветован директно у КГБ-у.

Једну од главних улога одиграо је у народу омиљени „Штирлиц“, Вјачеслав Тихонов. Филм у десет наставака приказиван је у време Олимпијаде у Лос Анђелесу коју је СССР бојкотовао као одговор на бојкот Сједињених Држава московске Олимпијаде осамдесете.

Серију погледајте овде

10. „Гардемарини, напред!“ (Гардемарины, вперёд!, 1988)

Осамнаести век, Руска империја. Тројица младих гардемарина из Навигационе школе бивају увучени у догађаје од државног значаја. Они ће се наћи у вртлогу дешавања, дворских преврата, интрига и наравно, љубави.

У овој авантуристичкој мини-серији од четири епизоде о својеврсним руским мускетарима све се сложило, и одлична глумачка екипа (трио Сергеј Жигунов, Дмитриј Харатјан, Владимир Шевељков) и музика која је и дан-данас популарна. И док је девиза мускетара „Сви за једног, један за све“, гардемарини се држе гесла „Не очајавај никад“ (Не вешать нос!).