Како је Василиј Верешчагин приказивао рат и зашто није прихваћен у својој отаџбини?

Гомиле лобања, тријумф непријатељске војске, одсечене главе руских војника – тако је рат и његове последице документовао на сликарском платну и цртежима „Туркестанске серије“ Василиј Верешчагин и тиме шокирао савременике. Од страхота које избијају из његовог платна и данас подилази језа. Где и како је уметник тражио своје мотиве?

Од војника до сликара, па опет до војника

Василиј Верешчагин, 1890, Павел Жуков.

Public Domain

Василиј Верешчагин је рођен 1842. године у руској племићкој породици. Родитељи су сматрали да је војна каријера најбољи избор за њиховог сина. Дечак је рано показао љубав према цртању, али о његовом слању на Академију уметности није могло бити ни говора. „Срамота“, записао је уметник у мемоарима речи својих родитеља при помињању академије.

Упркос свему, смели и својеглави младић је као дипломац Морнаричког кадетског корпуса у Санкт Петербургу ипак уписао Академију уметности. Након три године одлази у Париз где сликарство студира код Жан-Леона Жерома. А на крају студија га чека неочекивана понуда у отаџбини...

Позив генерал-губернатора

„Под градским зидинама. Пустите их да уђу!“, 1871. Василиј Верешчагин

Третјаковска галерија

Први генерал-губернатор Туркестана, Константин Петрович фон Кауфман, позива 25-годишњег Верешчагина да га прати на његово имање у својству „дворског“ сликара. Како је касније Верешчагин описао, отишао је тамо да види право лице и наличје рата. „Замишљао сам... да је рат нека врста параде, са музиком и султанима у лепршавим одеждама. Са заставама и грмљавином топова, са коњима у галопу, великом помпом и незнатном опасношћу, и наравно, ради атмосфере, са неколицином рањених војника на самрти...“ Међутим, оно што га је чекало у Туркестану заувек је преокренуло Верешчагинову свест и став према рату.

Апотеоза рата, 1871, Василиј Верешчагин

Третјаковска галерија

Након доласка проучавао је живот и обичаје локалног становништва, сликао пејзаже, портрете и жанровске сцене. Кад је руска војска заузела Самарканд, упутио се тамо у склопу малог гарнизона. Због изненадне опсаде тврђаве и побуне мештана био је приморан да одложи кичице и лати се оружја, те да први пут у животу „осети мирис барута“. Одликован је Орденом за одбрану, а касније је учествовао и у другим биткама током овог и свог следећег путовања у Туркестан.

За три године војних похода и путовања по Азији Верешчагин је направио неколико стотина цртежа и скица. Сви су они постали основа грандиозне „Туркестанске серије“, коју је сликар започео након одласка у Минхен 1871. године. На њој је радио више од три године и приказао је рат без улепшавања. Овако је описао своја осећања у току рада: „Оно што сликам ја примам превише к срцу; оплакујем (буквално) бол сваког рањеног и убијеног“.

„Смртно рањен“, 1873, Василиј Верешчагин

Третјаковска галерија

Одважност уметника високо је оцењена у Европи, али је наишла на осуду у његовој отаџбини.

Изложбе серија

Туркестанска серија обухвата 13 слика, 81 скицу и 133 цртежа. Сви радови су заједно први пут представљени 1873. године у Лондону. Публика и критичари су ову изложбу срдачно дочекали. Наредне године је изложба пресељена у Санкт Петербург, где је дочекана са запањујућим неразумевањем уметникових антиратних порука.

„Тријумф“, 1872, Василиј Верешчагин

Третјаковска галерија

Јавност је очекивала да види тријумфалног руског војника како победнички маршира степама Туркестана, а уместо тога је добила страшну истину са шокантним детаљима. Као, на пример, главе руских војника набијене на колац на слици „Тријумф“, или рад-упозорење „Апотеоза рата“ са пирамидом од људских лобања и примедбом уметника: „Посвећено свим великим освајачима – прошлим, садашњим и будућим“.

„Напад изненађења“, 1871. Василиј Верешчагин

Третјаковска галерија

Против Верешчагина је покренута велика хајка. Називали су га издајником Отаџбине и оптуживали за симпатије према непријатељу. Незадовољство је изразио и Александар II, а академик Н. Л. Тјутрјумов је чак оптужио Верешчагина да је он урадио само почетне скице, док је саме слике израдило неко удружење уметника у Минхену. Увређени Верешчагин је у знак протеста исекао и спалио три слике из серије: „Пред градским зидинама. Продрли су“, „Опкољени смо – за петама су нам...“ и „Остављени“.

„Продаја детета-роба“, 1872. Василиј Верешчагин

Третјаковска галерија

Међутим, виртуозни мајстор сликарства имао је и масу обожавалаца. Било је оних који су желели да купе појединачна дела из серије у Санкт Петербургу, али је Верешчагин инсистирао да она буде продата у целини. Тако је и било – продата је колекционару Павлу Третјакову, који ју је исте године показао московској публици. Захваљујући њему данас су сва дела из серије доступна посетиоцима Третјаковске галерије у Москви.

„Врата Тимура (Тамерлана)“, 1872. Василиј Верешчагин

Третјаковска галерија

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!