10 чињеница о руском филму за које можда нисте знали

1. Пре сто година филм је трајао 7 минута – и то је свима било довољно

Први руски филм се звао „Стењка Разин“ (познат је и као „Слободна зона у доњем току реке“), а снимио га је 1908. године Владимир Ромашков. Радња филма заснована је на песми о Степану (Стењки) Разину, највећем бунтовнику Старе Русије у 17. веку и вођи сељачког устанка. Филм је трајао само 7 минута али је то било довољно да нова уметност одушеви гледаоце.

2. За најскупљи совјетски филм морало је бити ангажовано Министарство одбране

Петнаест хиљада пешадинаца, коњички пук од 950 сабаља, под оружјем и у оригиналној униформи. Све је то било потребно за снимање филма „Рат и мир“ (1965) Сергеја Бондарчука, најскупљег филма у историји совјетске кинематографије. Да би сцене борбених окршаја изгледале реалистично, креатори филма морали су да изграде 50 декорација, осам мостова (од којих су три преко Дњепра), да потроше 23 тоне експлозива, 40.000 литара керозина (петролеја), 15.000 ручних димних бомби и 1.500 граната. Буџет филма износио је астрономских 100 милиона долара по курсу из 1967. године.

3. Први звучни филм је био забрањен

„Пут у живот“ („Путевка в жизнь“, 1931) Николаја Ека, филм о младим делинквентима које је партија „преваспитавала“ радом у специјалној установи, остварио је велики успех у отаџбини. Филм је забрањен пошто је био сувише веродостојан (цензори су били запрепашћени). Међутим, по Стаљиновом наређењу филм је ипак приказан. Након тога „Пут у живот“ је добио награду на Филмском фестивалу у Венецији, а један биоскоп у Њујорку држао га је на репертоару читавих годину дана. Филм је значајан по томе што је имао иновацију у виду звука, али је и сам по себи веома добар.

4. Први звучни филм и први филм у боји осмислио је и снимио исти човек

Николај Ек је човек који ће остати запамћен као двоструки иноватор у кинематографији. Поред првог звучног филма он је снимио и први филм у боји. Било је то 1936. године, а реч је о филму „Груња Корнакова“. То је прича о радницама из фабрике порцелана које се боре за своја права и организују побуну у царској Русији.

Режим, међутим, није поштедео инвентивног редитеља. Пар година после приказивања „Груње“ Ек је пао у немилост. Наиме, његов учитељ, позоришни редитељ Всеволод Мејерхољд, проглашен је за „народног непријатеља“, а Ек је одбио да сведочи против њега. Због тога (а званично, под изговором да непрофесионално обавља свој посао), Еку је забрањено да се бави режијом, тако да он више ништа није снимао, осим радова за потребе наставе.

5. Први анимирани филм снимљен је још у царској Русији

На први цртани филм одушевљена публика је хрлила неколико година заредом. „Лепа Луканида“ или „Рат стрижибуба и јеленака“ Владислава Старевича приказан је 1912. године. Десетоиминутна љубавна филмска прича чији су главни актери бубе, а у чијим улогама су се нашли прави инсекти, подигла је велику прашину. Људи су озбиљно веровали да је Старевич дресирао инсекте, и приморао их да се боре једни против других и изјављују љубав. У ствари, бубе су, наравно, биле мртве, а редитељ им је кроз ноге вешто провукао танку жицу и причврстио за тело воском.

Бољшевици су осудили понашање неверне краљице буба Луканиде па је после револуције овај анимирани филм приказиван под називом „Куртизана на престолу“.

6. Први „Оскар“ добијен је за херојско снимање

Прво признање од колега из целог света добили су совјетски документаристи. „Оскар“ је 1943. године припао документарном филму „Пораз немачке војске код Москве“. Филм се састоји од хронике о биткама за Москву. Настао је по Стаљиновом наређењу, захваљујући херојским напорима 15 сниматеља на фронту. Снимали су на температури од минус 30 степени, монтирали даноноћно у просторијама за монтажу које нису имале грејање, а за време ваздушних напада нису се чак ни спуштали у склоништа.

7. Филм са највише одликовања, добитник 10 награда са „Оскаром“

Филм Сергеја Бондарчука „Рат и мир“ (1965) екранизација је популарног романа. Добио је 10 награда на престижним међународним фестивалима, укључујући и „Оскара“ (био је то и први совјетски „Оскар“ за играни филм). Међу осталим филмовима са великим бројем награда су „Ждралови лете“ („Летят журавли“, 1957) Михаила Калатозова, „Иваново детињство“ („Иваново детство“, 1962) и „Соларис“ (1973) Андреја Тарковског, „Успон“ („Восхождения“, 1976) Ларисе Шепитко, „Варљиво сунце“ („Утомленные солнцем“, 1994) Никите Михалкова и „Повратак“ („Возвращение“, 2003) Андреја Звјагинцева.

8. Најскупљи руски филм снимљен је по најпознатијој хорор причи

„Тајна змајевог печата“ („Вий: Тайна печати дракона“, 2019) је хорор филм са елементима фантастике настао по причи „Виј“ Николаја Гогоља. На његово снимање потрошено је 49 милиона долара, што је рекордно за руску филмску индустрију. Много новца је отишло на веома сложену графику коју је радила иста компанија као и за „Игру престола“, али и на хонораре за стране глумце. У филму глуме: Џејсон Флеминг, Џеки Чен и Рутгер Хауер. Међутим, филм је доживео фијаско што се тиче зараде. На домаћим благајнама зарадио је само 5 милиона долара, а на светским 14.

9. Филм са највећом зарадом – о љупком створењу са великим ушима

Недавно је у Русији постао хит филм „Чебурашка“ (2023). Његов главни јунак је мало биће са великим ушима и умиљатим погледом из приче Едуарда Успенског. Након премијерног приказивања у Русији филм је остварио приход од 94,5 милиона долара.

10. Први филм у свемиру – чланови филмске екипе су две недеље живели на Међународној космичкој станици (МКС)

Први филм у свету за који је филмска екипа заиста послата у свемир појавио се 2023. године. То је филм „Изазов“ („Вызов“) Клима Шипенка. Ради снимања кључних сцена редитељ и глумица Јулија Пересиљд скоро две недеље су провели на Међународној космичкој станици. У филм је укључено око сат времена реалног снимања у бестежинском стању. И опет се не може рећи да је све то коштало много више од снимања филмова о свемиру у филмском студију. Декларисани буџет „Изазова“ је мањи од милијарду рубаља.