Фјодор Алексејев, „Саборни трг у Московском кремљу“, 1800-их.
Многе слике на којима су приказане цркве, али и друге знаменитости руских градова, не поседују само уметничку него и историјску, тј. фактографску вредност
Карл Бодри, „Литија око Благовештенског храма у Московском кремљу“, 1860.
Пажњу сликара посебно су привлачиле прелепе древне цркве Московског кремља.
Аполинариј Васњецов, „Московски Кремљ. Храмови“, 1894.
Васњецов је посебно волео да посматра московске цркве. Проналазио је неисцрпну инспирацију у начину на који се сунчеви зраци у разним нијансама преливају на златним куполама.
Василиј Поленов, „Успенски храм у Москви. Јужна капија“, 1877.
Још једна перспектива за уживање и детаљ на храмовима Кремља..
Аполинариј Васњецов, „Облаци и златне куполе. Симонов манастир“, 1920-их
Неке московске цркве су, нажалост, срушене у совјетско време, а њихов изглед је сачуван само на сликарском платну, као у случају Симоновог манастира на слици Аполинарија Васњецова.
Аполинариј Васњецов, „Новодевичји манастир. Храм“, 1926.
На овој слици је приказан главни храм најлепшег манастира у Москви. Слика зрачи радошћу живљења. Почетком 20. века око Новодевичјег манастира налазила се шума, а сада је то централни део Москве испреплетан надвожњацима.
Аполинариј Васњецов, „Црква Вазнесења Господњег. Село Коломенско“, 1927.
Данас то више није село, већ музеј-резерват у оквиру Москве. А овај храм из 16. века је право ремек-дело архитектуре и прва камена црква са шаторастом конструкцијом у Русији.
Василиј Поленов, „Московско двориште“, 1878.
На једној од својих најпознатијих слика Поленов је приказао двориште у уличицама Арбата, а у позадини Храм Преображења Господњег на Песку.
Валентин Серов, „Зима у Абрамцеву. Црква“, 1886.
Серов је, као и многи сликари с краја 19. века, проводио доста времена у Абрамцеву – на имању филантропа Саве Мамонтова, и сликао под ведрим небом. Серов се у овој цркви чак и венчао са својом супругом. Храм је саграђен према скици сликара Виктора Васњецова.
Исак Левитан, „Над вечним миром“, 1894.
Ова заборављена црква, зарасла у траву, на обали језера Удомља код Вишњег Волочока, постала је позната захваљујући монументалној (и најпознатијој) Левитановој слици.
Исак Левитан, „Тиха манастирска обитељ“, 1890.
Левитан је често сликао цркве и манастире јер је то на њега деловало умирујуће. Ликовни критичари објашњавају да стазица и мостић као да позивају човека у обитељ духовне хармоније.
Исак Левитан, „Унутрашњост цркве Петра и Павла у Пљосу на Волги“, 1888.
Многа Левитанова дела су настала у живописном Пљосу. Његова кичица овековечила је лепоту многих локалних цркава. Сликар је приказао чак и унутрашњи изглед ове дрвене црквице (које више нема).
Павел Корин. „Унутрашњост Успенске цркве Московског кремља“, 1936.
Унутрашња декорација храмова није тако често приказивана на платну као спољашња. Зато такве слике имају већу вредност.
Иља Рјепин. „Венчање Николаја II и велике кнегиње Александре Фјодоровне“, 1894.
Иља Рјепин, сликар при императорском двору, отишао је корак даље и забележио Свету тајну склапања брака последњег руског цара у цркви Зимског дворца у Петербургу.
Константин Јуон. „Чамци крај обале. Псков“, 1904.
Чест атрибут псковских пејзажа су његове древне цркве које су данас на Листи светске баштине УНЕСКА, као што је случај са овим величанственим храмом Свете Тројице у Псковском кремљу.
Николај Рерих. „Успенска Пароменска црква у Пскову“, 1900-их
Рерих, који је иначе познат по хималајским пејзажима, сликао је често и сцене на библијске теме. Путовао је по древним руским градовима и сликао старе цркве.
Николај Рерих, „Углич. Црква царевића Димитрија“, 1904.
Рерих је бринуо о очувању древних споменика архитектуре, а један од начина да они буду сачувани за будуће генерације био је да се насликају на платну.
Василиј Кандински, „Црвена црква“, 1901-1903.
Пре него што је постао мајстор апстрактне уметности, Кандински је сликао врло конкретне пејзаже.
Аристарх Лентулов, „Василије Блажени“, 1913.
Лако се може погодити да се у овој авангардној фантазији назиру обриси најпознатијег московског храма.
Борис Кустодијев, „Масленица“, 1916.
Приказ минијатурних црквица, важан је елемент Кустодијевљевог стваралаштва и обележје трговачке свакодневице коју он дочарава.
Михаил Нестеров, „Соловки“, 1917.
Велики број слика на религиозне теме насликао је и Михаил Нестеров. Он је чак посетио удаљени Соловецки манастир на Белом мору.
Михаил Нестеров, „Света Русија“, 1901-1906.
Нестеров је своје упознавање са религиозном тематиком преточио у ову монументалну слику, која је дословно постала илустрација изреке: „Ми смо Руси, с нама је Бог“.
Сергеј Герасимов, „Црква Покрова на Нерли“, 1953.
Једна од најлепших и најстаријих цркава у Русији је храм из 12. века у близини града Владимира. Њу није заобишао чак ни Сергеј Герасимов, совјетски дворски уметник и мајстор социјалистичког реализма.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу