Цркве и манастири на сликарском платну

Фјодор Алексејев, „Саборни трг у Московском кремљу“, 1800-их.

Фјодор Алексејев/Третјаковска галерија

Многе слике на којима су приказане цркве, али и друге знаменитости руских градова, не поседују само уметничку него и историјску, тј. фактографску вредност

Карл Бодри, „Литија око Благовештенског храма у Московском кремљу“, 1860.

Карл Бодри/Третјаковска галерија

Пажњу сликара посебно су привлачиле прелепе древне цркве Московског кремља.

Аполинариј Васњецов, „Московски Кремљ. Храмови“, 1894.

Аполинариј Васњецов/Третјаковска галерија«

Васњецов је посебно волео да посматра московске цркве. Проналазио је неисцрпну инспирацију у начину на који се сунчеви зраци у разним нијансама преливају на златним куполама.

Василиј Поленов, „Успенски храм у Москви. Јужна капија“, 1877.

Василиј Поленов/Третјаковска галерија«

Још једна перспектива за уживање и детаљ на храмовима Кремља..

Аполинариј Васњецов, „Облаци и златне куполе. Симонов манастир“, 1920-их

Аполинариј Васњецов/Третјаковска галерија«

Неке московске цркве су, нажалост, срушене у совјетско време, а њихов изглед је сачуван само на сликарском платну, као у случају Симоновог манастира на слици Аполинарија Васњецова.

Аполинариј Васњецов, „Новодевичји манастир. Храм“, 1926.

Аполинариј Васњецов/Третјаковска галерија«

На овој слици је приказан главни храм најлепшег манастира у Москви. Слика зрачи радошћу живљења. Почетком 20. века око Новодевичјег манастира налазила се шума, а сада је то централни део Москве испреплетан надвожњацима.

Аполинариј Васњецов, „Црква Вазнесења Господњег. Село Коломенско“, 1927.

Аполинариј Васњецов/Третјаковска галерија«

Данас то више није село, већ музеј-резерват у оквиру Москве. А овај храм из 16. века је право ремек-дело архитектуре и прва камена црква са шаторастом конструкцијом у Русији.

Василиј Поленов, „Московско двориште“, 1878.

Василиј Поленов/Третјаковска галерија«

На једној од својих најпознатијих слика Поленов је приказао двориште у уличицама Арбата, а у позадини Храм Преображења Господњег на Песку.

Валентин Серов, „Зима у Абрамцеву. Црква“, 1886.

Валентин Серов/Третјаковска галерија«

Серов је, као и многи сликари с краја 19. века, проводио доста времена у Абрамцеву – на имању филантропа Саве Мамонтова, и сликао под ведрим небом. Серов се у овој цркви чак и венчао са својом супругом. Храм је саграђен према скици сликара Виктора Васњецова.

Исак Левитан, „Над вечним миром“, 1894.

Исак Левитан/Третјаковска галерија«

Ова заборављена црква, зарасла у траву, на обали језера Удомља код Вишњег Волочока, постала је позната захваљујући монументалној (и најпознатијој) Левитановој слици.

Исак Левитан, „Тиха манастирска обитељ“, 1890.

Исак Левитан/Третјаковска галерија«

Левитан је често сликао цркве и манастире јер је то на њега деловало умирујуће. Ликовни критичари објашњавају да стазица и мостић као да позивају човека у обитељ духовне хармоније.

Исак Левитан, „Унутрашњост цркве Петра и Павла у Пљосу на Волги“, 1888.

Исак Левитан/Третјаковска галерија«

Многа Левитанова дела су настала у живописном Пљосу. Његова кичица овековечила је лепоту многих локалних цркава. Сликар је приказао чак и унутрашњи изглед ове дрвене црквице (које више нема).

Павел Корин. „Унутрашњост Успенске цркве Московског кремља“, 1936.

Павел Корин/Третјаковска галерија

Унутрашња декорација храмова није тако често приказивана на платну као спољашња. Зато такве слике имају већу вредност.

Иља Рјепин. „Венчање Николаја II и велике кнегиње Александре Фјодоровне“, 1894.

Иља Рјепин/Руски музеј

Иља Рјепин, сликар при императорском двору, отишао је корак даље и забележио Свету тајну склапања брака последњег руског цара у цркви Зимског дворца у Петербургу.

Константин Јуон. „Чамци крај обале. Псков“, 1904.

Константин Јуон/Калушки Музеј ликовних уметности

Чест атрибут псковских пејзажа су његове древне цркве које су данас на Листи светске баштине УНЕСКА, као што је случај са овим величанственим храмом Свете Тројице у Псковском кремљу.

Николај Рерих. „Успенска Пароменска црква у Пскову“, 1900-их

Николај Рерих/Руски музеј

Рерих, који је иначе познат по хималајским пејзажима, сликао је често и сцене на библијске теме. Путовао је по древним руским градовима и сликао старе цркве.

Николај Рерих, „Углич. Црква царевића Димитрија“, 1904.

Николај Рерих/Међународни центар „Рерих“

Рерих је бринуо о очувању древних споменика архитектуре, а један од начина да они буду сачувани за будуће генерације био је да се насликају на платну.

Василиј Кандински, „Црвена црква“, 1901-1903.

Василиј Кандински/Руски музеј

Пре него што је постао мајстор апстрактне уметности, Кандински је сликао врло конкретне пејзаже.

Аристарх Лентулов, „Василије Блажени“, 1913.

Аристарх Лентулов/Третјаковска галерија

Лако се може погодити да се у овој авангардној фантазији назиру обриси најпознатијег московског храма.

Борис Кустодијев, „Масленица“, 1916.

Борис Кустодијев/Руски музеј

Приказ минијатурних црквица, важан је елемент Кустодијевљевог стваралаштва и обележје трговачке свакодневице коју он дочарава.

Михаил Нестеров, „Соловки“, 1917.

Михаил Нестеров/Лугански регионални музеј уметности

Велики број слика на религиозне теме насликао је и Михаил Нестеров. Он је чак посетио удаљени Соловецки манастир на Белом мору.

Михаил Нестеров, „Света Русија“, 1901-1906.

Михаил Нестеров/Руски музеј

Нестеров је своје упознавање са религиозном тематиком преточио у ову монументалну слику, која је дословно постала илустрација изреке: „Ми смо Руси, с нама је Бог“.

Сергеј Герасимов, „Црква Покрова на Нерли“, 1953.

Сергеј Герасимов

Једна од најлепших и најстаријих цркава у Русији је храм из 12. века у близини града Владимира. Њу није заобишао чак ни Сергеј Герасимов, совјетски дворски уметник и мајстор социјалистичког реализма.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!