Коме су у Русији говорили „ваше благородство“, а коме „ваша преузвишености“

У Русији су пре Петра Великог титуле имали само цар и кнезови из династије Рјуриковича. Петар Велики је увео титуле грофа и барона, и што је најважније, увео је Табелу рангова, којом је успостављена јасна хијерархија чинова у државној и војној служби. Али чин и титула нису синоними.

Светлости и „сијатељства“

Аркадиј Александрович Суворов, 1805, Жан Лоран Моније.

Public Domain

Титулу барона, грофа или кнеза човек је стицао рођењем или ју је добијао као награду од императора. Жена после удаје постајала је припадница мужевљевог рода и добијала је звање кнегиње, баронесе или грофице. А њихова ћерка по удаји је, опет, губила ту титулу, јер је није могла пренети на мужа.

Кнезовима, баронима и грофовима људи су се обраћали речима „ваше сијатељство“, а онима са титулом најсветлијег кнеза „ваша светлости“. Ова правила су била обавезујућа за све осим за цара. Кнезови су такође били обавезни да у званичним ситуацијама један другоме говоре „ваша светлости“ и „ваше сијатељство“. А свака особа која је била нижа у хијерархији приликом обраћања кнезу није смела рећи погрешну титулу или је заборавити. То је третирано као грубо непоштовање. У високом друштву је тако нешто било брука о којој се свуда причало и због које је дотична особа изопштавана из тог друштва.

За чланове царског дома биле су установљене посебне титуле. Једине три особе којима су се на царском двору сви обраћали са „ваше императорско величанство“ били су цар, царица и царица-удовица. Царској деци и унуцима се говорило „ваше императорско височанство“, а кнегињама и кнезовима царске крви (у ширем смислу и свим рођацима царева) „ваше височанство“.

Благородства, екселенције, степенства

Гроф Павел Сергејевич Строганов

Public domain

Поред титула, у Руском царству постојали су и чинови – цивилни и војни, и сви они су били прописани у Табели рангова. Чинови су такође подразумевали одговарајуће титуле које је сваки Рус знао напамет. Онај који би се погрешно обратио племићу био је у великом проблему, посебно ако је сељак. Таква грешка могла се завршити физичким обрачуном или одвођењем у полицију.

Службеницима и војним лицима у чиновима и звањима од 14. до 9. класе говорило се „ваше благородство“ (рус. „ваше благородие“). Четрнаеста класа је био колешки регистратор, први чин у цивилној служби који је додељиван начелницима поштанских станица и нижим чиновницима попут секретара у разним државним установама. Девета класа у цивилној служби је био титуларни саветник (и тај чин је његовом носиоцу давао право да постане племић). У армији је то био чин поручника. Тада није било наредника и водника, тако да је прво по реду „благородство“ у војној хијерархији додељивано заставницима (12. класа).

„Ваше високоблагородство“ (рус. „ваше высокоблагородие“) била је формула обраћања племићима од осме до шесте класе. Осма класа је био судски помоћник („коллежский асессор“), а у војсци мајор, док је шеста класа био саветник министарства („коллежский советник“), у војсци пуковник.

Василиј Андрејевич Петров, колешки регистратор пограничног одељења Министарства државне имовине, 1896, Хорошилова О. А. Костим и мода Руске империје: доба Николаја II.

Фотографски атеље „Л. Рајевски“/Public Domain

Пета класа је подразумевала чин државног саветника („статский советник“), односно бригадира, касније пуковника. Њима се у обраћању говорило „ваше високородство“ (рус. „ваше высокородие“).

„Ваша преузвишености“ („ваше превосходительство“) је било обраћање трећој и четвртој класи, тј. по чину тајним саветницима и генералима.

„Ваша високопреузвишености“ („ваше высокопревосходительство“) је било обраћање највишим великодостојницима империје, тј. чиновима прве и друге класе – активним тајним саветницима и канцеларима, а у армији највишим генералима и фелдмаршалима.

Алексеј Дмитријевич Старцев (1838-1900), трговац првог цеха (еснафа), индустријалац, трвачки саветник.

Public domain

Обраћање по титули било је обавезно како за људе истог чина и звања, тако и за ниже чинове и звања. Кнежева титула је „покривала“ све друге племићке титуле. Чак и ако је кнез или гроф био чиновник девете класе, сви су му у обраћању морали говорити „ваше сијатељство“ (ни случајно „ваше благородство“). Када се о особама са титулом говорило у трећем лицу, морао се користити облик множине „они“ и „њихова“ (сијатељства, светлости, благородства, итд).

Постојала је и титула „ваше степенство“. Она је била незванична, коришћена је у обраћању трговцима, посебно онима који су припадали званичним трговачким еснафима. Та титула није била прописана законом, народ ју је користио као својеврсно „признање“ утицајности и важности руског трговачког сталежа.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!