Јесу ли руски императори уједно били и цареви?

Сви руски императори су формално и фактички уједно били и цареви.

„Крунисање цара Ивана IV“

Клавдиј Лебедев

Први руски император, Петар велики, крунисан је као „Пресветли и најмоћнији велики владар и велики кнез Петар Алексејевич, целе Велике и Мале и Беле Русије самодржац Московски, Кијевски, Владимирски, Новгородски, цар Казањски, цар Астрахањски и цар Сибирски“. Тако је гласила званична титула Петра Алексејевича.

Петар није крунисан као император

Петар Велики у руским одеждама.

Public domain

Петар Први није крунисан 1721. године као император сверуски, него је само „добио“ ту титулу од Правитељствујушчег сената и Светог синода, заједно са титулама „Великог“ и „оца Отаџбине“, уз пратеће образложење: „како је обично римски сенат такве титуле јавно приносио на дар императорима за њихова значајна дела“. Петар никада није имао сопствену императорску круну. Једну је наручио тек 1724. године за крунисање своје супруге Катарине I.

Реч „цар“ увек је фигурирала у титулама владара из династије Романов

Шапка Мономаха у Оружејној палати.

Shakko (CC BY-SA 4.0)

Од Петра Првог се мења званична „велика титула“ руских владара. Речи „Велики владар, целе Велике и Мале и Беле Русије самодржац“ замењене су речима „Император и самодржац Сверуски“, а „владарка, царица и велика кнегиња“ је постала „њено величанство императорка“. Нису, међутим, промењене синтагме „цар Казањски, цар Астрахањски и цар Сибирски“ – оне су и даље навођене у званичним императорским титулама.

Било је и посебних случајева. Катарина II је 1784. године додала титулу „Царица Херсонеса Тауријског“, Александар I је 1815. додао титулу „Цар Пољски“, а Александар III је 1882. постао „Цар Грузијски“. Званична титула императора Николаја II садржала је све поменуте, „цар Казањски, цар Астрахањски, цар Пољски, цар Сибирски, цар Херсонеса Тауријског и цар Грузијски“.

Руси нису правили разлику у значењу речи „цар“ и „император“

159. портрет императора Јована VII Палеолога у Mutinensis gr. 122

Public domain

Реч „цар“ у руском потиче од латинске речи „цезар“, која је коришћена за ословљавање императора Византије.

Тако су у Русији после византијског императора називани и татарски канови Златне Хорде, као и владари каната који су се од ње одвојили, попут Астрахањског, Казањског и других. Када је Иван Грозни 1547. године примио титулу цара, он је тиме пре свега нагласио независност Русије и своје самовлашће, јер сада је и он цар, будући да је политичка владавина Хорде завршена 1480. године, за време великог кнеза Ивана III. Узгред, тај кнез је био први руски владар који је у Европи третиран као „цезар“ и „император“ још пре него што су Руси почели да користе реч „цар“ за своје владаре.

Препоручујемо

Како је Иван Грозни, ПРВИ руски цар, постао ЧЕТВРТИ?

Према томе, речи „император“ и „цар“ Руси су пре револуције користили у истом значењу, пре свега зато што је сваки император крунисан по старој традицији, у Успенском храму Московског кремља. О томе имамо посебан текст.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!