Написано је много радова о повезаности Достојевског и Ничеа и о томе да је руски писац у „Злочину и казни“ и многим својим делима наговестио мисао о погубности идеје натчовека.
У филозофској књизи „Сумрак идола“ Ниче признаје да је дубоко повезан са Достојевским. Он сматра да је Достојевски „једини психолог од којег сам могао понешто да научим“. Ниче такође каже да је упознавање стваралаштва руског писца „најсрећнији случај у мом животу, чак више од открића Стендала“.
За разлику од већине, Ниче се није пре свега дивио „Злочину и казни“ или „Браћи Карамазовим“, него „Записима из подземља“.
За оца психоанализе Достојевски је био плодно тло за истраживања. Није случајно Фројд читав чланак „Достојевски и оцеубиство“ посветио анализи пишчеве личности, примењујући на њему своја размишљања о Едиповом комплексу, који је јунака „Браће Карамазових“ наводно навео на убиство.
Чини се да Фројд препарира Достојевског, критикује га (посебно као моралисту). А ипак свој чланак почиње признањем да је Достојевски велики писац који стоји раме уз раме са Шекспиром: „'Браћа Карамазови' је највећи роман икада написан, а „Легенда о Великом Инквизитору“ је једно од највећих достигнућа светске књижевности, које је немогуће преценити. Нажалост, пред проблемом књижевног стваралаштва психоанализа мора да положи оружје.“
У писму школском другу из 1948. године Ман пише о „посвећеној захвалности према руској књижевности“.
Изражава жаљење што није имао времена и енергије да научи руски језик како би Пушкинове стихове прочитао у оригиналу и додаје да не би успео да изађе на крај са Бундерброковима да непрекидно није читао Толстоја. „Не треба ни говорити о томе колико се дивим Гогољу, Достојевском, Тургењеву. Али желео бих да истакнем Николаја Лескова за кога се не зна, мада је велики мајстор приповедања, готово раван Достојевском.“
Различити истраживачи су више пута истицали да је Достојевски извршио дубок утицај на амерички роман. Са великом љубављу рема Достојевском односио се и Теодор Драјзер.
„Посебно је волео 'Браћу Карамазове' и 'Идиота'. Последњи роман му је био омиљен у читавој светској књижевности. Није могао да појми карактер кнеза Мишкина, али је са одушевљењем говорио о једноставности и истинитости тог лика“, како пише у књизи „Теодор Драјзер: нове димензије“ његова лична секретарица Маргарет Тјадер.
„Достојевског са његовим огромним талентом, који се обраћа свим срцима, увек сам волео више од осталих Европљана“, написао је Фицџералд Хемингвеју. А својој ћерки је написао: „Ако хоћеш да проучиш свет емоција <...> прочитај 'Браћу Карамазове' Достојевског. И видећеш какав може бити роман.“
За Фицџералда се може рећи да је ученик Достојевског и један од њему најближих западних писаца. То је барем мишљење филмског критичара и есејисте Бориса Локшина. За сцену из „Великог Гетсбија“ у „Плаза-хотелу“, где се међу јунацима одвија главно разјашњење, Локшин каже да је по својој суштини апсолутно у стилу Достојевског. „Таква свеопшта хистерија и страшна душевна пренапрегнутост. Фицџералд је, као и Достојевски, и иначе мајстор хистерије у затвореном простору.“
Аутор „Малог принца“ је читавог Достојевског прочитао још као тинејџер. У „Сећањима на неке књиге“ он каже: „Са петнаест година сам налетео на Достојевског, и то је за мене било право откровење: одмах сам осетио да сам се дохватио нечег огромног и навалио сам да читам све што је он написао, књигу по књигу, као што сам пре тога читао Балзака.“
Чувени физичар је са великом страшћу читао руског класика. Позната је Ајнштајнова изјава: „Достојевски ми је дао много, необично много, више од Гауса.“ А Гаус је, као што је познато, математичар чији су радови Ајнштајна навели да осмисли теорију релативитета. О „Браћи Карамазовим“ је рекао да је то „најпотреснија књига“ коју је икад држао у рукама.
Редитељ овенчан Оскаром сматра да је Достојевски изузетан писац и више пута је признао да су његови романи написани изванредно и невероватно узбудљиво. „Тешко је замислити да неко дубље продре у егзистенцијалне, духовне теме“, рекао је амерички редитељ.
Алузије и директни цитати из „Злочина и казне“ срећу се у његовом филму „Завршни ударац“ (2006). Главни јунак Крис (Џонатан Рос-Мајерс) према заплету филма такође је љубитељ Достојевског. И налази оправдање за свој злочин.
На сиже „Злочина и казне“ алудира и криминална комедија Вудија Алена „Ирационални човек“ (2015), али овога пута у гротескном облику. Главни јунак професор филозофије Ејб Лукас (Хоакин Феникс) пати од бесмислености живота и сматра да из егзистенцијалне кризе може да се извуче само убивши другог човека.
Једна од најпознатијих екранизација романа „Идиот“ припада управо Акири Куросави, и он је у интервјуу совјетским новинарима признао да од свих својих филмова највише цени управо овај.
Велики јапански редитељ је рекао да је буквално одрастао на руској класици. „Од детињства је Достојевски мој омиљени писац. .<...> Нико није као он изразио саосећање и доброту. Безмерно саосећање са туђом патњом за које је он био способан превазилазило је границе доступне обичном човеку. . <...> Достојевски је патио заједно са онима који пате. Са ове тачке гледишта он је превазишао границе људског. Постојала је у њему извесна црта божанског. Показао ју је у јунаку 'Идиота' Мишкину. Моји ставови и психологија личе на ставове и психологију јунака 'Идиота'. Можда зато толико волим Достојевског.“
Мураками је више пута говорио о томе да је Достојевски његов идол. Звучи чудно, али од четрнаесте до двадесете године јапански писац је читао само руску књижевност. „'Карамазове' сам прочитао са 14-15 година и отада још четири пута. Сваки пут је то било нешто дивно. У мојој свести то је идеално књижевно дело“, рекао је Мураками.
Такође су му се свидели „Зли дуси“, али признаје да му је циљ да напише нешто налик на „Карамазове“ – „то је врхунац“.
Фотографије Орланда Блума који чита „Браћу Карамазове“ на клупи у парку постале су хит на друштвеним мрежама. Глумац притом пролази кроз читав спектар емоција од досаде и смеха до очајања.
Још један холивудски глумац, Николас Кејџ, такође је љубитељ Достојевског. 2016. године на прес-конференцији у Москви је признао да машта о томе да га прочита у оригиналу. „Волим Достојевског, посебно 'Браћу Карамазове', али сам свестан да читам превод. Волео бих заиста да знам на шта је мислио Достојевски, да доживим поезију његових речи.“
Српски редитељ је познат по великој љубави према Русији и руској култури. У интервјуу је признао да је романе Достојевског читао по више пута и да му је он омиљени писац.
„Зато што је он увек актуелан. Све што се дешава у савременом животу одавно је детаљно описано у његовим романима.“
У „Браћи Карамазовима“ су, према речима редитеља, „представљени сви типови људи“. Осим тога, у пишчевом стваралаштву је „изложена филозофија самог живота у чијем центру је човек-хришћанин“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
