7 ремек-дела Николаја Рериха за која неизоставно треба да знате

„Гласник. Устаде род на род“, 1897.  

Третјаковска галерија

Будући сликар је детињство и младост провео у Петербургу. Лети је са породицом одлазио на имање Извара, где је учествовао у ископавањима локалних кургана и проучавао легенде везане за њих. Тамо је осмислио и своје прве слике, укључујући платно „Гласник“ о непријатељству између словенских племена. Ово дело је Николају Рериху донело звање сликара у Императорској Академији уметности, а колекционар Павел Третјаков га је откупио за своју галерију.

„Прекоморски гости“, 1900.

Третјаковска галерија

Ученик Архипа Куинџија након што је дипломирао на Императорској Академији уметности на јесен 1900. године одлази у Париз на усавршавање у атеље Фернана Кормона. Француски мајстор је био први који је видео скицу за слику „Прекоморски гости“. Неколико година раније Рерих је пропутовао  новгородским трговинским путем, замишљајући како су некада давно туда пловиле лађе Варјага.

„Драгоценост анђела“, 1905.

Дворац конгреса

Сликар је 1903. године посетио имање кнегиње Тенишев, где је требало да уреди ентеријер главног здања. На Рериха је дубок утисак оставила тамошња црква Светог Духа. Сматрао је да ту може да створи нешто налик на древне храмове Новгорода и Ростова. И неколико година касније почео је са осликавањем. Сматра се да је „Драгоценост анђела“ насликао за гробницу кнеза Вјачеслава Тенишева, приказавши „камен од угла“ универзума, који садржи добро и зло и који чувају анђели. Ово дело је уметнику донело међународно признање: слика је изложена у Паризу, Лондону, Бечу, а преко 10 година је провела у њујоршком музеју Рериха. 

„Половецки табор“, 1909.

Почетком XX века испољила се још једна страна његовог талента – у креирању сценографија и костима за позоришне представе. Прво искуство на овом пољу била је представа „Три мудраца“ у петербуршком Старом позоришту. Рериха је тада запазио чувени импресарио Сергеј Дјагиљев и 1909. године га позвао да ликовно осмисли представе „Руског балета“ у Паризу. За оперу „Кнез Игор“ Рерих је направио костиме и неколико варијанти декорација са приказом половецког табора у сумрак. Публика је најпре видела вокално-балетску свиту „Половецке игре“ на музику Бородина. Дјагиљев се није преварио у свом избору: европска публика је буквално полудела за овом представом. До 1920. одржано је петсто извођења. А овај декор из „Половецких игара“ пре три године је набавила Третјаковска галерија.

„Зидине утврде“, 1925.

Нижегородски уметнички музеј

Заједно са супругом Јеленом и сином Јуријем сликар је 1923. године кренуо на путовање по Централној Азији. Индија, Кина, Алтај и Сибир, Тибет, Монголија – пет година је трајало упознавање са њиховим културама. На путовању сликар је начинио око пет стотина слика, укључујући серију „Свита Маитреје“ – сликарска размишљања о доласку Буде будућности и почетку мирног доба, када ће људи заједнички радити у ашрамима за добробит човечанства

„Хималаји“, 1943.

Музеј истока

Путовање по Тибету надахнуло је уметника да створи серију слика са импресивним планинским пејзажима. Крајем 1927. године Рерих је видео Танглу, један од највећих планинских система на Тибету. Сматра се да се управо тамо налази Шамбала.

„Terra Slavonica. Земља словенска“, 1943.

Музеј Истока

Сликар се 1935. године настанио у Индији. Насликао је преко хиљаду слика, написао две књиге, његова дела излагана су у највећим галеријама света, у Паризу је отворен његов лични музеј... Уједно уметник покушава да се врати у домовину, али на своја писма не добија никакав одговор. Не дочекавши дозволу да се врати у Русију, преминуо је 15. децембра 1947. године.

Николај Рерих

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!