Десет најпознатијих крађа из руских музеја

Франс Халс

Крађа слика Франса Халса са изложбе у московском Музеју ликовних уметности који носи име Пушкина имала је такав одјек у јавности да је о њој снимљен филм „Повратак Светог Луке“. Две Халсове слике из циклуса портрета јеванђелиста „Свети Лука“ и „Свети Матеј“ донете су 1965. године у Москву. Лопов је у дану када је музеј био затворен исекао једну од слика из рама. Нестанак је примећен тек после 24 сата.

Случај је хтео да ремек-дело холандског уметника буде враћено шест месеци после нестанка „Светог Луке“. Испред продавнице на Арбату, у центру града, добро обученом мушкарцу пришао је човек који му је понудио слику у рангу Рембранта по цени од сто хиљада рубаља. Углађени мушкарац је био сарадник КГБ-а и одмах је схватио да посла нису чиста. На крају је починилац ухапшен. Испоставило се да је реч о запосленом у Музеју Пушкина Валерију Волкову. Пошто није имао факултетску диплому Волков је намеравао да је купи у замену за слику. Посао није реализован, а починилац је сам одлучио да прода Халсово ремек дело и био ухваћен.

Жан Леон Жером

Стрaст према уметничким делима код неких лопова толико је велика да се они заправо и не крију нарочито током крађе. Тако је било са сликом Жана Леона Жерома „Базен у харему“ из збирке Ермитажа.

Починиоци су 2001. године искористили то што је сала у којој су биле изложене слике овог уметника била затворена за посетиоце и једноставно прескочили ограду. Остало су обавили рутински. Слику су ножем исекли из рама и однели. Починиоци заправо нису пронађени, али је 2006. године слика бачена у хол канцеларије комунистичке партије.

Године проведене ван музејских услова чувања оставиле су последице, слика је оштећена и одмах послата на рестаурацију. После три године враћена је у изложбени простор.

Иконе и накит

Накит, иконе, предмети са драгим камењем, преко 200 музејских реликвија у вредности од 150 милиона рубаља нестало је из фундуса Ермитажа. Нестанак је откривен 2006. године.

За крађу је осумњичена музејски радник Лариса Завадска и чланови њене породице. Испоставило се да су починиоци вредне предмете замењивали мање вредним, а затим продавали оригинале уз помоћ саучесника. Захваљујући публицитету враћено је 34 предмета. Међутим, знатан део украденог заправо није пронађен.

„Гитариста сиромах“

Једне пролећне ноћи 1999. године двојица починилаца разбила су прозор на првом спрату Руског музеја и украли слику Василија Перова „Гитариста сиромах“, као и уметникову скицу за слику „Тројка“. Чим су чули аларм обезбеђење је похитало за починиоцима, али су ови успели да побегну.

На крају су сви ухваћени, а слике пронађене у гардероби на Варшавској железничкој станици у Петербургу.

Благо Сармата

„Златна грозница“ обузела је починиоца који је решио да опљачка завичајни музеј у Ростову на Дону 1971. године. Ушуњавши се кроз прозор у салу, разбио је витрину и покупио златне украсе за коњску опрему, пронађене у кургану сарматског вође.

Није да га је древна историја баш занимала, једноставно желео је да за ломљено злато узме паре. Лопов је чак успео да претопи златне украсе, па је тако музеј остао без драгоцених експоната заувек.

„Ај Петри. Крим“

У галерији препуној посетилаца 27. јануара 2019. године починилац је једноставно из рама извукао слику Архипа Куинџија „Ај Петри“ и отишао. Посетиоци су мислили да то запослени у Третјаковској галерији негде носи слику. Тек после сат и по времена прави запослени су открили шта се догодило и дигли узбуну. Лопов је врло брзо ухапшен, а слика пронађена сакривена на градилишту у московском предграђу Одинцову.

Рембрант, Тицијан, Коређо

Када су тог 25. априла 1927. године запослени у московском Музеју лепих уметности који носи име Пушкина дошли на посао приметили су да на зидовима нема радова Рембранта, Тицијана, Коређа, Пизана, Долчија. У ускршњој ноћи док су црквена звона звонила, лопов је избио прозор и украо ремек-дела. Припадници милиције који су стигли на увиђај били су ван себе, комади стакла били су почишћени заједно са потенцијалним доказима, а белешка коју је починилац оставио прошла је кроз руке неколико особа. Врло брзо је пронађена само слика Ђованија Пизана „Бичевање Христа“.

Тек у јесен 1931. године приведен је службеник поште и телеграфа Фјодорович. Он је на саслушању негирао кривицу, али га је на крају одао познаник. Како се испоставило, Фјодорович је још 1924. године желео да опљачка музеј. Ремек-дела која су дуго времена провела у сандуцима испод земље озбиљно су оштећена. To се посебно односило на Тицијанову слику Esse Homo у коју је починилац завио Рембрантовог „Христа“.

Филонов

Да се са радовима Павла Филонова у Руском музеју догађа нешто чудно, оперативци су одавно знали. Осамдесетих година прошлог века у париском Центру Жорж Помпиду изненада су се појавили радови овог уметника, иако их он није продавао у иностранству. Штавише, слике су биле део збирке коју је Руски музеј добио од уметникове сестре Јекатерине Глебове. Тада је откривено да се у Петербургу све време уместо оригинала чувају копије које је неко потурио.

Сумње у оригиналност радова Филонова појавиле су се поново 1992. године када је музејском стручњаку у иностранству донет на експертизу цртеж који се званично води као део збирке Руског музеја. И поново је уместо оригинала откривена копија. Истражни органи успели су да реше оба случаја и открију криминалну групу која је из музеја износила оригинале и користила их за израду копија. А 2000. године из Париза у Петербург враћено је седам цртежа овог аутора.

Рјепин, Шишкин, Крамској

Само неколико дана трајала је потрага за 16 слика украдених из музеја Руске академије уметности у децембру 1999. године. Иако се у ноћи када је крађа извршена активирао аларм, пристиглом одреду милиције ништа није било сумњиво, будући да су катанци стајали на свом месту, а прозори нису били разбијени. Међутим, лопови су очигледно, све пажљиво испланирали, раније се сакрили у једној од просторија академије, а затим обили врата, ушли у музеј и исекли слике из рама. Узели су радове Рјепина, Крамскоја, Хруцког, Маљавина, Тропињина, а вредност уметничких дела била је преко милион долара. Срећом, слике су врло брзо нађене и враћене.

Као у лошем филму

Догађа се и да крађе у музејима подсећају на трећеразредне акционе филмове. Тако су лопови да би украли слику Вјачеслава Бичкова протестерисали плафон Кинешемског уметничко-историјског музеја. А у Вјазницима тројица криминалаца раније су се сакрили у поросторији историјско-уметничког музеја, ставили маске на лице, везали чувара и украли слике „Шума. Борови“ Шишкина, „Риболов“ Коровина и „Први снег“ Жуковског. Плен је био „тежак“ три милиона долара.

У Државном историјско-архитектонском и уметничком музеју града Пљос починиоци су решили да се не муче много: полили су надзорне камере бојом, маљевима разбили блиндирано стакло и украли пет слика Исака Левитана. После неколико година пронађене су током рације у Нижњем Новгороду када је узгред откривено да је крађу у Кинешми, Вјазницима и Пљосу извела иста банда.