Како је банда наркомана преобучених у лекаре терорисала криминалце у СССР-у

Кира Лисицка (Photo: Генадиј Хамељанин/TASS)
У последњим годинама постојања Совјетског Савеза крвожедна банда је отворила „сезону лова“ на совјетске шверцере и њихово незаконито стечено богатство.

Почетком 1980-их читав низ зверских убистава потресао је Ростов на Дону. Неко је пљачкао и убијао људе који су стицали богатство продајом ретке или кријумчарене робе на црно.

Изглед Росова на Дону, 1988.

Полиција је покренула истрагу, и ево шта се испоставило...

Убице у белим мантилима

Совјетска полиција је 5. фебруара 1980. године забележила телефонски позив од узбуђене жене. Када су стигли на лице места полицајци су затекли тела двеју убијених жена и жену која се скривала на балкону. Она је и позвала полицију.

Једна жртва је била позната ростовска шпекуланткиња. Она се бавила предузетништвом које је по совјетском кривичном закону било забрањено и тако је стекла прилично велики иметак. Била је искасапљена сатаром.

Друга жртва је била њена трудна ћерка. Она је удављена.

Преживела жена је избегла сигурну смрт кријући се на балкону док су убице мучиле и убијале њене пријатељице. Она је позвала полицију али није могла ништа посебно да каже о нападачима.

Брава на улазним вратима је била читава, што је навело детективе на мисао да су жртве познавале убице и да су их добровољно пустиле у стан.

Незаконита трговина. Куповина од шпекуланата на пијаци.

Само неколико недеља касније извршено је још једно убиство. И овога пута је жртва била жена. И она је зверски убијена. Сличан је био и детаљ који је повезивао ова два злочина, а састојао се у томе да је жртва била супруга познатог локалног шпекуланта.

Убрзо су се иследници суочили са све већим бројем лешева и притиском највишег политичког руководства да се заустави крвопролиће у Ростову.

Један од ретких сведока описао је нападаче као мушкарце који су, по свему судећи, пореклом са Кавказа, а одевени су у беле лекарске мантиле. Житељи града су били преплашени. Шириле су се приче о бруталној банди лекара.

Наркоман

Зафас Барцис и Хочерес Косијан.

Док су иследници претресали криминалне кругове у граду, Зафас Барцис, родом из Абхазије, са својим саучесником Хочересом Косијаном планирао је нови злочин.

Барцис је био син директора централног пијаца у Сухумију. Може се рећи да је рођен са сребрном кашичицом у устима. Али, и поред породичног богатства и утицаја у Абхазији, Барцис је изабрао другачији животни пут – постао је наркоман и криминалац.

Када је отац сазнао за његове пороке послао га је у Ростов на Дону, који је релативно далеко, да син не би срамотио угледну породицу.

Барцис се у Ростову брзо нашао у свету криминала. Упознао се са Хочересом Косијаном, бандитом који је имао надимак „Адут Пик“.

Поред тога, брзо је пронашао и нови извор наркотика – двојицу студената медицине који су продавали забрањене супстанце и зарађивали на томе.

Трговина 1987.

Барцису је био потребан новац за своју погубну навику, а није га имао јер га је породица одбацила и није финансирала. Заједно са Косијаном Барцис је направио план, а он се састојао у томе да упадају у куће имућнијих житеља Ростова који неће желети да пријаве случај совјетској полицији јер се и сами боје да ће извори њихових незаконитих прихода бити откривени.

Куповали су беле мантиле од студената медицине, од којих је Барцис куповао и наркотике. Помоћу тих мантила убице су се представљале као медицински радници и наводиле жртве да им отворе врата.

План је, међутим, пропао јер су банду чинили углавном наркомани који нису могли да се контролишу. Напади су били хаотични и увек праћени убиствима.

Хапшење

Криминалци су рачунали на то да жртве неће сарађивати са истрагом због природе сопственог бизниса. Делимично су били у праву, јер заиста поједини преживели чланови породице нису хтели да сарађују са полицијом. Убице, међутим, нису узеле у обзир једну врло важну чињеницу.

Ростов на Дону, СССР, 12. новембар 1980. Јединица ростовске полиције спремна да ступи на дежурство.

Поједини шверцери су детаљно бележили податке о сваком клијенту, чак и ако је само једном нешто од њих купио. У таквим белешкима које су нашли код једне жртве инспектори су запазили име „Зафас“. Испоставило се да је Барцис једном купио кожни мантил од своје жртве.

Пратили су Барциса и открили његове везе са студентима медицине који су продавали дрогу, као и са криминалцем Косијаном за којим се трагало. Уследила су хапшења.

Судећи по саопштењима, ухапшено је четрдесетак људи у вези са случајем „убица у белим мантилима“. Барцис је добио 9, а Косијан 15 година затвора.

Хочерес Косијан је умро у затвору 1993. године у својој 69. години. Не зна се шта је било са Зафасом Барцисом.

Сазнајте ко су били Шефови руске мафије: Како су четири најпознатија криминалца „завршила каријеру“ 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“