Три паганска празника који се и данас славе у Русији

Православна црква је покушала да искорени и преобрази паганске обичаје у Старој Русији. Уместо датума који су били важни за пагане уведени су хришћански празници. Међутим, народ је новим празницима придавао стари пагански смисао, па је дошло до необичне симбиозе хришћанских и паганских веровања.

1. Свјатки

Александар Кондратјук / Sputnik

Свјатки или Кољада је празник који се првобитно обележавао 22. децембра. То је дан зимске краткодневице који означава смену годишњих доба и почетак зиме. Њега је заменио Божић, Христово рођење, које по јулијанском календару пада 25. децембра.

У хришћанско доба Свјатки почињу на Бадњи дан, 24. децембра по јулијанском календару, а трају до Крстовдана 6. јануара (по новом календару од 6. до 18. јануара). Овај период се сматра „временом без крста“ – најмрачнијим добом у години. У то време је био обичај да се изводе гатања, даје помен умрлима, изводе обреди са прерушавањем, певају обредне песме – кољадке.

Детаљније: Свјатки - дванаест магичних дана

2. Масленица

Владимир Смирнов/TASS

Код Словена је у паганском периоду недеља Масленица обележавала прелаз између зиме и пролећа, а у хришћанству постала је то Сиропусна недеља. Она претходи Великом посту – дугом периоду уздржавања, који се завршава Васкрсом. Тако да су дани Масленице везани за датум Васкрса одређене године.

Масленица је праћена масовним народним весељем. Разноврсне забаве имале су древни ритуални смисао. Борбе песницама симболизовале су борбу између светлости и таме, паљење сламеног страшила био је чин приношења жртве земљи, а палачинке су се пекле, између осталог, за преминуле сроднике.

Више прочитајте о томе:  Како је словенски пагански празник постао руска народна светковина

3. Иван Купала

Андреј Александров/Sputnik

У древно доба био је то празник летње дугодневице, који је падао 24. јуна. Словени су прослављали бујање природе и призивали богат род. У хришћанству се на тај дан обележава Рођење Јована Крститеља. Према неким верзијама назив „Иван Купала“ је изведен од имена овог светитеља који је обавио свети обред потапања у воду („купања“) у Јордану, крстивши Исуса Христа. 

Обреди везани за Ивана Купалу изводе се ноћу. Централно место у њима заузимају вода и ватра. Обавезно је било масовно купање у језерима и рекама. На обалама су се палиле ватре „прочишћења“ и млади су прескакали преко њих. Девојке су плеле венце помоћу којих су гатале, пуштајући их низ воду. У народу се веровало да само у ноћи пре Ивана Купале папрат процвета. Сматрало се да ће онај ко пронађе њен цвет бити веома срећан.

Сазнајте још:  Ко се све моли Перуну и Сварожичу?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!