Пет занимљивих чињеница о руској азбуци

Кира Лисицка (Photo: Нина Свиридова/Sputnik; Јавно власништво)
Како је Петар I „преобукао“ руску азбуку? Како се слово „Я“ нашло на крају азбуке, а ћирилица умало није претворена у латиницу? Више о свему томе читајте у нашем тексту.

1. Данашња верзија азбуке стара је свега 81 годину

Руска азбука какву ми данас познајемо постоји од 1942. године. Тада је званично донета одлука да се слово „ё“ (изговара се „јо“) не третира као варијација слова „е“ („је“), али је његова употреба ипак убрзо поново постала факултативна. На законодавном нивоу је прописано да се слово „ё“ обавезно мора користити само у званичним документима.

2. Цифре у староруској азбуци означаване су словима

Пре реформе Петра Првог почетком 18. века староруска азбука није коришћена само за слова, него и за обележавање цифара. Оне су се од обичних слова разликовале титлом – дијакритичким симболом у облику обореног латиничног Z изнад одговарајућег слова.

3. Петар Први је „преобукао“ азбуку у европско одело

Руско грађанско писмо, 1707.

За време Петра Првог интензивно су се развијали наука и образовање, што је подразумевало потребу за штампањем великог броја књига. Због тога је император 1708. године спровео прву реформу руског писма. Тада су уклоњени сувишни декоративни елементи слова, њихов нацрт је осмишљен тако да буде ближи латиници, а поједина слова су укинута („кси“, „омега“ и „пси“). Тако се појавило грађанско писмо, које се још звало и „амстердамско“, јер су слова за њега изливана у Амстердаму.

Световне књиге су од тада штампане новим словима (док су богослужбене задржале стари изглед). Тада се прешло и на арапске цифре, на које смо данас толико навикли.

4. Највеће измене су унели бољшевици

Последња битна реформа руског писма извршена је 1918. године. Тада је „Я“ постало последње слово азбуке, јер су укинута слова „Ѳ“ (тета) и „Ѵ“ (ижица), као и „І“ (десетерично „И“).

Реформа је припремана од 1904. и није се тицала само изгледа слова, него и правописа. На пример, прописано је да се уместо слова „јат“ (ѣ) у речима „онѣ“, „однѣ“ пише слово „И“: „они“, „одни“. Тврди знак је задржан само између префикса који се завршава на сугласник и корена који почиње фонемом „Ј“, док је на крају речи укинут. Тек тада је уведено правило писања „С“ испред безвучног и „З“ испред звучног сугласника.

5. Ћирилица је могла бити претворена у латиницу

А. В. Луначарски се бави агитацијом међу радницима и војницима.

Идеју о трансформисању ћирилице у латиницу подржавао је народни комесар за просвету Анатолиј Луначарски, јер је сматрао да је руско писмо „тековина царске Русије“.

На том пројекту је од 1929. године радио лингвиста Николај Јаковљев. Он је руководио и стварањем засебног писма за народе СССР-а који нису имали писменост, као и латинизацијом писама муслиманских народа. На крају се од ове идеје одустало јер је Стаљин био заинтересован за интензивно ширење руског језика.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“