Ова совјетска фотографија је постала међународни „мим“ 1960-их

Порекло фотографије

Аутор сензационалне фотографије био је Виктор Ахломов, дописник листа „Известија“. Фотографија је настала случајно, а њен аутор ни у сну није очекивао такву светску славу.

Када се Ахломов 1965. запутио у редакцију да обави неки задатак, баш испред канцеларије је угледао мушкарца са дечијим колицима и бебом у наручју. Таквом фасцинантном призору фотограф није могао да одоли – шкљоцнуо је фото-апаратом и кренуо даље својим послом.

А онда се са снимком догодило нешто неочекивано.

„Када сам у редакцију донео фотографију, сви су се засмејали и одмах почели да смишљају потпис за њу и да се такмиче чији ће бити духовитији“, присећао се Ахломов.

Ово надметање је прекинуо Виктор Веселовски, уредник рубрике за хумор, предложивши да тај посао препустимо нашим читаоцима. Тако је у једном од наредних бројева листа расписан конкурс за најбољи потпис. То је у совјетском новинарству учињено први пут и управо је случај са Ахломовљевом фотографијом постао разлог за отварање нове рубрике „Смисли потпис“.

Међутим, прича о фотографији се ту не завршава...

Светска турнеја

Слика објављена на страницама часописа изазвала је незапамћено интересовање, како у Совјетском Савезу, тако и у иностранству (што је посебно занимљиво). Ахломовљеву фотографију су приметили уредници британског часописа „Sunday Times“ и дошли на идеју да организују „челенџ“, типа „Хајде да се такмичимо са Русима у довитљивости!“ А онда се Британцима придружило још пола Европе.

Ахломов је причао да су након тога у редакцију листа почела да стижу писма из целог света. Свако је предлагао смешне потписе за фотографију која је већ била легендарна.

На пример, Енглези су предложили потпис: „Купио сам их у продавници“, а из Чехословачке је стигао предлог: „Брига ме за Малтуса!“ (Томас Роберт Малтус је био демограф из 19. века који је сматрао да ће неконтролисани раст становништва на Земљи у будућности неизбежно изазвати глад у свету и смрт човечанства. Он је апеловао на људе да не рађају превише деце како би спасли друштво од уништења.) Та чехословачка верзија је стекла популарност и постала званични назив фотографије.

Најбоља варијанта у СССР-у била је ова: „С таквим мужем и у ватру и у воду“.

Ко је брижни отац?

Неочекивана популарност фотографије навела је редакцију да се запита ко је јунак са снимка. Они су мислили да би било поштено да га пронађу и саопште му да је постао славна личност. Виктор Ахломов, аутор фотографије, био је убеђен да је сликао Московљанина, јер је, наводно, препознао његове градске манире. То није био довољан „податак“, тако да потрага није уродила плодом. Није ни чудо, Москва је и тада била огромна и у њој је живело много очева са двоје деце.

Убрзо је издато милион разгледница са дотичном фотографијом и пет најбољих потписа који су стигли из целог света. Неочекивано је пронађен и јунак са снимка, али чак у Хабаровском крају, далеко од престонице.

У писму које је стигло у редакцију писало је да је особа са слике Борис Емануилович Заљцман, да је рођен у Москви али као шеф геолошких истраживања тренутно живи и ради на Далеком истоку. Виктор Ахломов је ухватио у објектив срећног оца када је овај са супругом Тамаром и децом дошао у престоницу да посети своје родитеље.