Злата никад превише. То најбоље потврђује највећи комад елементарног злата тежак 36,15 килограма који је пронашао радник Никифор Сјуткин 1842. године на Јужном Уралу. Једва га је подигао из јаме: наизглед мали, свог проналазача камен је стално вукао ка земљи. Овај комад самородног злата назив је добио због троугластог облика. Сјуткин се обогатио од овог проналаска на Царево-Александровском налазишту на реци Ташкутарганки. Добио је 1266 сребрних рубаља, док су рудари у то време зарађивали око 15 рубаља годишње.
Највећи комад самородног ћилибара у Русији пронађен је шездесетих година у Калињинградској области у Приморском копу. Тежина овог огромног Сунчевог камена је 4,28 килограма! Пре неколико година камен је имао сопствену страницу на друштвеној мрежи ВК, на којој се у његово име описују „досадни дани највећег ћилибара у Русији“. А кад је постао „медијска личност“, морао је да добије и име: тако је постао „Срце дива“. Овај драгоцени експонат Калињинградског обласног музеја има и свој рођендан: 9. јули.
Понекад се самородни комади минерала сами људима „бацају“ под ноге – тако се догодило са „Ирендичким медведом“, комадом елементарног злата пронађеним 1992. године и тешким 4,78 килограма. Недалеко од башкирског села Кусејево возач трактора Радик Утјагулов се зауставио да напуни резервоар горивом и угледао блиставу неравну плочу. Неколико недеља ју је носио у трактору, све док се Радиков отац није сетио да су се некада у том крају налазила налазишта злата. Постоји неколико верзија о томе како је златни „медвед“ настао. Према једној, то је комад самородног злата који је приликом превоза нестао 1920. године. А по другој, то је један од дарова Башкира Ивану Грозном: караван са поклонима су напали разбојници, али неко је стигао да закопа комад злата и тек крајем XX века он је случајно изваљен плугом из земље.
Највећи комад самородне платине у Русији пронађен је 1904. године на Исовском налазишту у околини Нижњег Тагила. Тежина овог невеликог, али масивног комада је импресивна, чак 7, 86 килограма! Проналазак је допремљен на двор и на златној тацни изнет пред Николаја II
Сићушни комад елементарног злата тежак само 20,25 грама и висок три центиметра необично подсећа на Мефистофела. Профил повијеног носа, оштре браде и с капом изгледа тако као да је сама природа извајала портрет злодуха. Како би се проверило његово порекло, заседала је посебна комисија. Она је потврдила да човек ту није умешао прсте.
Копачи Спасо-Преображенског налазишта у Источним Сајанским планинама 1898. године су буквално случајно налетели на огромни комад самородног злата тежак 31,6 килограма. Лежао им је под ногама. Видевши златно пресијавање камена, одлучили су да ни са ким не деле свој проналазак, али један од копача није издржао и рекао је све жени, а затим су за комад сазнали и сви на налазишту. Камен им је одузет, али нису их грдили и чак су добили две хиљаде рубаља као награду.
Вредност комада самородног минерала не зависи увек од тежине, него понекад и од њихове чистоће. Радник Петар Симонов је 1935. године код врата радионице у насељу поред уралског налазишта „Лењински“ пронашао комад злата занимљивог облика, налик на главу зеца са подигнутим ушима. У поређењу са рекордерима као што је „Бикова глава“, овај комад можда и није велик (само 3,34 килограма), али је зато веома чист – 932 (што значи да садржи 93,2 % чистог злата).
Необичне одлике добијају комади самородног злата који су се формирали у стешњеним условима. На пример, дендрит елементарног злата пронађен 1952. године на Уралу подсећа на јелку. Комад је веома мали – само 10 центиметара висок и тежак 199 грама. Али међу дендритима ова „Јелка“ је прави џин.
Облик самородних комада немају само племенити метали. Такав може бити и обичан бакар. 1959. године на Тајметском налазишту у Горној Шорији (Кемеровска област) пронађен је комад самородног бакра. Џиновски комад тежак преко три тоне и висок три метра данас се налази поред улаза у Геолошки музеј Новокузњецка.
Николај I је 1827. године добио наизглед непривлачан поклон: самородни комад платине тежак 4,3 килограма. Пронађен је недалеко од Нижњетагилског завода, али далеко од налазишта платине. Император је био толико импресиониран да је наредио да се самородни комад врати власнику завода Николају Демидову уз захтев да овај проналазак не сме да напусти територију Русије. 1831. године смештен је у музеј Геолошке кадетске школе у Петербургу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
