1. „Велики троугао“
Селимханов/Sputnik
Злата никад превише. То најбоље потврђује највећи комад елементарног злата тежак 36,15 килограма који је пронашао радник Никифор Сјуткин 1842. године на Јужном Уралу. Једва га је подигао из јаме: наизглед мали, свог проналазача камен је стално вукао ка земљи. Овај комад самородног злата назив је добио због троугластог облика. Сјуткин се обогатио од овог проналаска на Царево-Александровском налазишту на реци Ташкутарганки. Добио је 1266 сребрних рубаља, док су рудари у то време зарађивали око 15 рубаља годишње.
2. „Срце дива“
Stanislaw Pokrowski/Ambermuseum Kaliningrad
Највећи комад самородног ћилибара у Русији пронађен је шездесетих година у Калињинградској области у Приморском копу. Тежина овог огромног Сунчевог камена је 4,28 килограма! Пре неколико година камен је имао сопствену страницу на друштвеној мрежи ВК, на којој се у његово име описују „досадни дани највећег ћилибара у Русији“. А кад је постао „медијска личност“, морао је да добије и име: тако је постао „Срце дива“. Овај драгоцени експонат Калињинградског обласног музеја има и свој рођендан: 9. јули.
3. „Ирендички медвед“
Национальный музей Республики Башкортостан
Понекад се самородни комади минерала сами људима „бацају“ под ноге – тако се догодило са „Ирендичким медведом“, комадом елементарног злата пронађеним 1992. године и тешким 4,78 килограма. Недалеко од башкирског села Кусејево возач трактора Радик Утјагулов се зауставио да напуни резервоар горивом и угледао блиставу неравну плочу. Неколико недеља ју је носио у трактору, све док се Радиков отац није сетио да су се некада у том крају налазила налазишта злата. Постоји неколико верзија о томе како је златни „медвед“ настао. Према једној, то је комад самородног злата који је приликом превоза нестао 1920. године. А по другој, то је један од дарова Башкира Ивану Грозном: караван са поклонима су напали разбојници, али неко је стигао да закопа комад злата и тек крајем XX века он је случајно изваљен плугом из земље.
4. „Уралски џин“
Михаил Лейбов/Гохран России
Највећи комад самородне платине у Русији пронађен је 1904. године на Исовском налазишту у околини Нижњег Тагила. Тежина овог невеликог, али масивног комада је импресивна, чак 7, 86 килограма! Проналазак је допремљен на двор и на златној тацни изнет пред Николаја II
5. „Мефистофел“
Sputnik
Сићушни комад елементарног злата тежак само 20,25 грама и висок три центиметра необично подсећа на Мефистофела. Профил повијеног носа, оштре браде и с капом изгледа тако као да је сама природа извајала портрет злодуха. Како би се проверило његово порекло, заседала је посебна комисија. Она је потврдила да човек ту није умешао прсте.
6. „Бикова глава“
Копачи Спасо-Преображенског налазишта у Источним Сајанским планинама 1898. године су буквално случајно налетели на огромни комад самородног злата тежак 31,6 килограма. Лежао им је под ногама. Видевши златно пресијавање камена, одлучили су да ни са ким не деле свој проналазак, али један од копача није издржао и рекао је све жени, а затим су за комад сазнали и сви на налазишту. Камен им је одузет, али нису их грдили и чак су добили две хиљаде рубаља као награду.
7. „Зечје уши“
В. Павлов/Sputnik
Вредност комада самородног минерала не зависи увек од тежине, него понекад и од њихове чистоће. Радник Петар Симонов је 1935. године код врата радионице у насељу поред уралског налазишта „Лењински“ пронашао комад злата занимљивог облика, налик на главу зеца са подигнутим ушима. У поређењу са рекордерима као што је „Бикова глава“, овај комад можда и није велик (само 3,34 килограма), али је зато веома чист – 932 (што значи да садржи 93,2 % чистог злата).
8. „Јелка“
Гохран России
Необичне одлике добијају комади самородног злата који су се формирали у стешњеним условима. На пример, дендрит елементарног злата пронађен 1952. године на Уралу подсећа на јелку. Комад је веома мали – само 10 центиметара висок и тежак 199 грама. Али међу дендритима ова „Јелка“ је прави џин.
9. Самородни бакар
Геологический музей Новокузнецка
Облик самородних комада немају само племенити метали. Такав може бити и обичан бакар. 1959. године на Тајметском налазишту у Горној Шорији (Кемеровска област) пронађен је комад самородног бакра. Џиновски комад тежак преко три тоне и висок три метра данас се налази поред улаза у Геолошки музеј Новокузњецка.
10. „Демидовски“
Высоцкий Н.К. Месторождения платины Исовского и Нижне-Тагильского районов на Урале. Труды геологического комитета, выпуск 62, 1913.
Николај I је 1827. године добио наизглед непривлачан поклон: самородни комад платине тежак 4,3 килограма. Пронађен је недалеко од Нижњетагилског завода, али далеко од налазишта платине. Император је био толико импресиониран да је наредио да се самородни комад врати власнику завода Николају Демидову уз захтев да овај проналазак не сме да напусти територију Русије. 1831. године смештен је у музеј Геолошке кадетске школе у Петербургу.