5 најбољих совјетских филмова о Наполеоновим ратовима

1. „Кутузов“ (1943)

„Кутузов“

Владимир Петров, 1943/Мосфильм

Филм прича о догађајима из Отаџбинског рата 1812. године, када је Наполеонова „Велика армија“ извршила инвазију на Руско царство. У средишту приче је лик генерал-фелдмаршала Михаила Кутузова, врховног команданта руских трупа.

„Кутузов“

Владимир Петров, 1943/Мосфильм

Филм је снимљен 1943. године у јеку Другог светског рата. Црвена армија је већ почела да потискује немачке јединице са своје територије, па није ни случајно што се у „Кутузову“ посебна пажња посвећује протеривању Француза из Русије.

Снимању се приступило темељно и поред тешке ситуације у којој се СССР тада налазио . Гледаоцима су на екрану дочарани артиљеријски плотуни, одважни јуриш коњице и колоне пешадинаца у усиљеном маршу.

2. „Хусарска балада“ („Гусарская баллада“), 1962.

„Хусарска балада“

Елдар Рјазанов, 1962 / Мосфильм

у лето 1812. године почео је рат против Наполеона. Седамнаестогодишња Шура Азарова прижељкује да се укључи у борбу, али женама није дозвољено да иду на фронт, па она одлучује да се преруши у хусара и као мушкарац одлази у рат да брани отаџбину...

Претпоставља се да је прототип Шуре била девојка-коњаник Надежда Дурова, која је учествовала у рату као улан Александар Александров. Када је њена тајна откривена цар Александар I јој је лично дозволио да остане у војсци и служи под тим именом.

„Хусарска балада“

Елдар Рјазанов, 1962 / Мосфильм

„Хусарска балада“ је снимљена у жанру комедије и дуго је чекала своју премијеру. Функционери су сматрали да се филм подсмева херојима Отаџбинског рата. Међутим, аутори филма су успели да их убеде да филм у романтичном светлу велича и слави хусаре.

Зимске сцене су снимане у априлу када се снег већ отопио, па је обилато коришћена бела фарба, а такође креде, ситна пиљевина и нафталин, што је код многих из филмске екипе изазвало алергијску реакцију.

Филм је сниман у идеалним условима у Подмосковљу. Глумци који су играли војнике добро су се хранили, много су спавали и шетали на чистом ваздуху, тако да нимало нису личили на коњанике ицрпљене ратом против опасног непријатеља. Када је директор „Мосфилма“ Иван Пирјев видео снимљени материјал, наљутио се и рекао: „Где нађосте ове утовљене наказе?“

3. „Рат и мир“ (1965-1967)

„Рат и мир“

Сергеј Бондарчук, 1965/Мосфильм

Епска историјска драма у четири дела заснована је на истоименом роману Лава Толстоја и обухвата догађаје Треће антифранцуске коалиције, укључујући битку код Аустерлица 1805. и Наполеонов поход на Русију 1812. године.

Сцене битака у овој филмској епопеји су импозантне. На снимању битке код Красног учествовало је 3.000 војника совјетске армије, а у Бородинској 15.000 војника и 950 коњаника из коњичког пука који је формиран и обучен специјално за ово филмско остварење.

„Рат и мир“

Сергеј Бондарчук, 1965/Мосфильм

Четрдесетак предузећа радило је на креирању аутентичне војне униформе, опреме и оружја, а 58 музеја је обезбедило уникатне предмете тог доба из својих колекција. Само у „борбама“ код Бородина утрошено је 23 тоне експлозива, 40.000 литара керозина (петролеја), 2.000 граната и 15.000 ручних димних бомби.

„Рат и мир“

Сергеј Бондарчук, 1965/Мосфильм

Редитељ Сергеј Бондарчук је са заносом приступио снимању борбених окршаја. „Вероватно ни сам Кутузов није тако разрадио план Бородинске битке како га је осмислио Бондарчук “, тврдио је његов колега и редитељ Георгиј Данелија. „Колико је војних мапа и цртежа лежало пред њим док је радио, колико је само војноисторијских докумената прикупио! Појединци су се шалили говорећи да је Бондарчук командовао на Бородинском пољу, можда Москва не би ни пала у Наполеонове руке“.

„Рат и мир“ је 1969. добио Оскара за најбољи филм на страном језику, а годину дана касније, чувени италијански продуцент Дино де Лаурентис, импресиониран овом филмском епопејом, позвао је Бондарчука да буде редитељ на великом историјском блокбастеру „Ватерло“.

4. „Ватерло“ (1970)

„Ватерло“

Сергеј Бондарчук, 1970/Dino de Laurentiis Cinematografica

Филм о последњој великој Наполеоновој бици урађен је у копродукцији СССР-а и Италије. Снимање се одвијало у западној Украјини, а совјетска армија је, као некада за „Рат и мир“, ставила редитељу на располагање 15.000 својих војника.

„Ватерло“

Сергеј Бондарчук, 1970/Dino de Laurentiis Cinematografica

Сергеј Бондарчук је и овде показао изванредно мајсторство у снимању великих битака. Реконструисао је ток битке код Ватерлоа скоро по минутама.

Обраћао је пажњу на сваки детаљ. На пример, сваки британски коњички ескадрон јахао је коње одређене боје: један риђе, други дорате, трећи сивце, итд. Коњи су на сцену ступали по команди, у завистности од промене осветљења.

„Ватерло“

Сергеј Бондарчук, 1970/Dino de Laurentiis Cinematografica

Због осветљења је Бондарчук и јуриш коњице снимао у 14 часова, баш у време кад су коњи добијали храну и кад их је било готово немогуће одвојити од ње. Редитељ је због тога љутито негодовао, на шта му је консултант филма генерал-лајтнант Иван Осликовски резигнирано одговорио: „Људима и војницима могу наредим, али како да наредим коњима?“ 

Упркос грандиозним размерама и учешћу филмских звезда попут Рода Стајгера, Кристофера Пламера и Орсона Велса, „Ватерло“ је доживео потпуни фијаско на биоскопским благајнама. После тог комерцијалног неуспеха редитељ Стенли Кјубрик је одустао од свог амбициозног пројекта – биографског филма о Наполеону.

5. „Ескадрила летећих хусара“ („Эскадрон гусар летучих“), 1981.

„Ескадрила летећих хусара“

Сергеј Јермолински, 1980/Филмски студио „М. Горки“

Филм говори о познатом учеснику Отаџбинског рата 1812. године, команданту партизанског „летећег“ одреда, официру и песнику Денису Давидову. „Летећи“ одреди су били формирани од хусара и козака. Изводили су смеле коњичке нападе у позадини Наполеонове „Велике армије“, ефикасно пресецајући њене комуникације и утерујући страх у кости Французима и њиховим савезницима.

„Ескадрила летећих хусара“

Сергеј Јермолински, 1980/Филмски студио „М. Горки“

Филм „Ескадрила летећих хусара“ био је један од лидера совјетске дистрибуције почетком 1980-их. Погледало га је преко 23 милиона гледалаца.

„Пејзажи у филму су снимљени импресивно. Снажан утисак остављају залеђене ’верешчагинове’ шуме, бескрајна снежна поља, речице које се пресијавају на сунцу и путеви који се губе у шикарама и нестају иза хоризонта“, написао је совјетски филмски критичар Јуриј Тјурин. „У најбољим сценама на филмском платну васкрсава дух националне борбе из 1812. И нас данас надахњује лик славног певача и хусара, који за себе каже: ’Нека загрми Русија грмљавином ратном, и песму ту први ћу ја да запевам!’“

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!