Десет ремек-дела совјетске архитектуре у Москви

1. Шуховљев торањ

Инжењер Владимир Шухов своје хиперболоидне мрежасте конструкције патентирао је још у царско време и приказао их на сверуским изложбама. Први торањ изграђен је 1898. године. Најпознатији је управо овај 160 метара висок Шуховљев торањ на Шаболовки (1919-1922). Изграђен је за инсталацију радио, а после и телевизијског предајника. Пројекат је одобрио лично Владимир Лењин.

2. Маузолеј Лењина

Први дрвени маузолеј подигнут је крај зидина Московског кремља 1924. године, одмах после смрти Владимира Лењина. После тога је расписан конкурс за пројекат сталне гробнице вође револуције. Од преко сто пристиглих радова победио је пројекат познатог архитекте Алексеја Шчусева. Његов гранитни маузолеј завршен је 1930. године. Степенасти споменик по речима аутора симболизовао је чињеницу да Лењиново дело живи. Маузолеј је данас једна од главних знаменитости на Црвеном тргу и главна трибина у Русији.

3. Дом Народног комесаријата финансија

Совјетска власт подстицала је нову авангардну архитектуру која је одустајала од украса и окретала се функционализму. Конструкције од стакла и бетона и панорамска стакла која су умела да иду готово по читавом ободу зграда, типичне су за стил конструктивизма. Један од изразитих споменика тог доба постала је стамбена зграда за запослене у Народном комесаријату финансија (министарству) Совјетског Савеза на Новинском булевару изграђена у периоду од 1928 до 1930. године. Пројекат совјетских архитеката Моисеја Гинзбурга, Игнатија Милиниса и Сергеја Прохорова претпостављао је утопијску идеју социјализације свакодневног живота, заједничких ходника и станова-ћелија. 

4. Московски Планетаријум

Први у земљи (и дан-данас један од највећих на свету) планетаријум изграђен је крајем двадесетих година прошлог века у Москви. Совјетска власт била је озбиљно окренута новим открићима и достигнућима. И мада ће се Гагаринов лет у космос догодити неколико деценија касније, интересовање за астрономију било је широко присутно, а многи људи су желели да посматрају звезде.

Зграда је била изграђена по пројекту архитеката Михаила Баршча и Михаила Сињавског. У планетаријуму је јавно доступан моћан телескоп, а под куполом пречника 27 метара налази се својеврсни научни оптички театар.

5. Московски метро

У совјетско време изграђен је читав подземни град са јединственом архитектуром и декорацијом. Прва линија коју је чинило 13 станица отворена је 1935. године. Бројне станице које су пројектовали најбољи архитекти тог времена, са гипсаним радовима, скулптурама, мозаиком и оригиналним светиљкама подсећају на луксузне дворце.

Наземни павиљони на улазу у станице подигнути широм града такође представљају архитектонске споменике. Тако, рецимо, улаз у станицу Арбатска подсећа на звезду, а на павиљону Комсомољске станице са стубовима налази се купола са шиљком, док је улаз у метро станицу Динамо украшен скулптурама спортиста.

6. Руска државна библиотека (Библиотека „Лењин“)

Највећа библиотека у земљи пре изградње нове зграде била је стешњена у необарокном здању Дома Пашкова преко пута Кремља. Градња импресивних размера по пројекту Владимира Гелфрејха и Владимира Шчукоа започела је 1928. године. Главни део, магацин за књиге био је завршен крајем тридесетих, а цео комплекс библиотеке са све прекидима за време Другог светског рата грађен је до педесетих година прошлог века. Зграда је подигнута у стилу постконструктивизма, совјетској варијанти ардекоа. У декорацији су присутни карактеристични елементи за стаљинску архитектуру као што су стубови, пиластри, украси у виду грбова, барељефа и скулптура.

7. Театар Црвене армије

Театар Црвене армије са радом је почео почетком 1930. године. Давале су се драмске представе са патриотском и војном тематиком и одржавани концерти са певањем и плесом, а ишло се и на гостовања у војне јединице. Импресивна зграда у облику петокраке звезде у коју је смештено позориште подигнута је 1940. године. Пројекат Кароа Алабјана и Василија Симбирцева има карактеристичне црте стаљинске архитектуре нагињући ка класици, рецимо стубове у античком стилу, на ободу и горњем делу зграда, и огромне мозаике на плафону.

8. Државни Кремаљски дворац

Непосредно после револуције бољшевици су запосели Кремљ и од њега направили званичну резиденцију совјетске владе. Нова власт безобзирно је вршљала у древном утврђењу, уништивши неколико архитектонских споменика и цркава. Нова зграда у Кремљу била је изграђена специјално за одржавање партијских конгреса. Отворена је 1961. године 22. конгресом КПСС на коме је донета одлука о борби против култа личности.

Зграда конгресног дворца споменик је совјетском модернизму и отопљавању. Иницијатор градње био је Никита Хрушчов који је прокламовао одустајање од свих претераности у декорацији и пројектовању зграда и прелазак на строге, бруталистичке форме. Руководилац градње био је главни архитекта Москве Михаил Посохин. Како би се зграда што боље уклопила у ансамбл Кремља, морало је да се укопа приземље и предворје.

9. Дом авијатичара

После Стаљинове смрти главни задатак совјетског руководства био је да реши стамбени проблем, па је тада и почела масовна градња типских зграда за становање, такозваних „хрушчовки“. А седамдесетих година прошлог века, када је било више новца и могућности, власти су пожелеле да поново демонстрирају моћ совјетске земље. На тај начин никле су монолитне зграде од бетона без икакве декорације које су остављале утисак својим огромним димензијама и нетипичном формом.

Таква је, рецимо, била ова тринаестоспратница изграђена по пројекту архитекте Андреја Мејерсона 1978. године. План је био да се овде сместе и импресионирају гости Олимпијаде која је одржана у Москви 1980. године, али на крају је постала стамбена зграда за запослене у фабрици авиона. У народу је позната искључиво као Зграда на ногицама.

Приземље је подигнуто на ниво четвртог спрата. Осим практичних разлога, као што је заштита од хладноће и влаге, постојао је још један, симболичан. Зграда је буквално лебдела над земљом, а 40 ослонаца-ногу изгледају као потпорањ свемирског брода.

10. Стаљински небодери

После Другог светског рата совјетску архитектуру одликовао је тријумфализам. Земља која је победила фашизам градила је објекте у стилу који се данас зове „стаљински апмир“. Идеја о изградњи небодера у Москви била је лично Стаљинова, а заједничко им је то што је градња сваке зграде понаособ започела 1947. године, поводом 800 година руске престонице. Дограђиване су касније, независно једна од друге, у различита времена, а неке и после Стаљинове смрти.

Један од ових зграда је Московски државни универзитет, једна Министарство спољних послова, а остале су хотели и стамбене зграде. Пројектовали су их различити архитекти, а заједнички им је био спољашњи изглед са карактеристичним шиљцима који су стремили увис и истакнутим средишњим делом. Небодери су данас једна од главних знаменитости Москве.