„Владимирски централ“, затвор за посебно опасне криминалце, основан по указу Катарине II 1783. године у граду Владимиру.
Владимир Вјаткин/SputnikПесме из лоповских и затворских кругова биле су популарне још у Руској империји. Тај жанр је био посебно заступљен у Одеси, лучном граду у коме су се стицали лопови и преваранти из целе земље, и где је поред ситних џепароша и опаснијих гангстера постојао и организовани криминал. Текстови пуни жаргонских израза често су певани са популарним танго мелодијама или једноставним мотивима јеврејских песама. Такве песме су се певале по крчмама.
Јосиф Стаљин није волео „лоповску романтику“ (по његовом наређењу маршал Георгиј Жуков је после рата отишао у Одесу да се бескомпромисно обрачуна са криминалцима). Због тога су сличне песме у СССР-у дуго биле „у немилости“. Касније је, међутим, овај жанр постепено стицао нову популарност. Лоповске песме је певао чак и миљеник целе нације, глумац и музичар Владимир Висоцки, а 1979. године се појавила култна серија „Место сусрета се не може променити“ („Место встречи изменить нельзя“), где је отпевана „Мурка“, најпознатија лоповска песма 20. века.
Током „дивљих“ 1990-их, када је криминал бујао, старе затворске песме су поново постале хит, а појавила се и маса нових песама. Често су њихови аутори били људи који су заиста одслужили затворску казну, а појединци су их компоновали јер је публика то тражила. Штампа је овај жанр окарактерисала као „руску шансону“, иако она нема никаве везе са француском шансоном. Овде приказујемо „Мурку“ и друге хитове за које зна сваки Рус.
Ово је вероватно најпознатија песма руског подземља. Текст је почетком 1920-их написао песник Јаков Јадов (Давидов) из Одесе, и певао је уз преиначену јеврејску мелодију. Песма је постала толико популарна да је у народу добила мноштво верзија од којих су најпознатије оне гангстерске.
Прича о девојци Марусји, са надимком Мурка (то је било често име за мачку, и због тога се каже у песми „Мурка, маче моје“) заснована је на истинитим догађајима. Марусја је у Одеси руководила лоповским круговима заједно са бандом варалица на картама. Касније се испоставило да је Мурка убачени агент ЧК (Чеке, Ванредне комисије за борбу против контрареволуције и саботаже) и да је одала све бандите полицији, због чега је и убијена. „Зато добијаш метак“, каже песма.
Ова композиција се практично доживљава као химна у свету криминала и често се асоцира са Московском криминалистичком службом, познатијом по руским иницијалима МУР (Московский уголовный розыск).
Једно од најпознатијих извођења појавило се у серијалу „Место сусрета се не може променити“, где ову песму пева управо агент МУР-а који је убачен у банду.
Песма је добила назив по Таганском затвору у Москви. Постоје разне верзије о периоду када је песма настала. Могуће је да потиче још из царског доба. Током 1920-их је постала прави хит и својеврсна химна затворског живота. Лирски јунак који пева песму је био у затвору па изашао на слободу, и сада се понова враћа у затвор.
Рефрен „Таганка – све су ноћи пуне светла“, алудира на чињеницу да се по затворима чак ни ноћу није гасило светло. Један од познатих извођача ове песме био је Владимир Висоцки, а после перестројке песма је постала популарна у извођењу Михаила Шуфутинског.
Аутор ове песме није познат и зато се за њу често каже да је „народна“, и да су је наводно написали затвореници Колимских логора, јер су бродови из луке Вањино у Тихом океану одлазили управо на ту страну. Најпознатији савремени извођачи ове песме су Јуриј Шевчук и Вјачеслав Бутусов.
Криминалац пише писмо мајци (што је врло популаран мотив) и жали се на своју судбину, јер од ране младости зна само за затвор и затворски дрвени лежај, али машта о слободи.
Песма се први пут појавила 1959. године на грузијском језику у совјетском филму „Случај на брани“ („Пресуда“). Касније су ову песму на руском језику у различитим верзијама певали и руски извођачи, а један од њих је био и Владимир Висоцки. Постала је веома популарна широм Совјетског Савеза током 1970-их у извођењу певача Бориса Давидјана (Боке).
2013. године се појавила најпопуларнија данашња верзија ове песме у извођењу групе „Беломорканал“.
Аутор и извођач ове песме Александар Розенбаум није никада био иза решетака, али је одрастао у Лењинграду где су биле још живе легенде и приче о „гопницима“ (ситним лоповима и уличарима), малолетним делинквентима без родитеља из Државног друштва за збрињавање (Государственное общество призора, ГОП). Розенбаум је песму стилизовао тако да личи на лоповски жанр и осмислио упечатљив садржај уз опис заустављања жртве (које се називало „гоп-стоп“) где бандити кажњавају извесну даму која их је одала. Ту има сличности са „Мурком“. Ова весела песма о убиству толико је „добро испала“ да њу цела земља и дан-данас певуши.
Аутор песме Михаил Танич је неколико година провео у логорима. Био је осуђен за антисовјетску агитацију. Изашао је у склопу амнестије после Стаљинове смрти. А 1990. је организовао групу „Лесоповал“ („Сеча шуме“) по врсти посла који су затвореници у логору најчешће обављали. Један од главних хитова ове групе је песма „Купићу ти кућу“.
Лирски јунак који изводи песму је човек који је очигледно иза решетака и машта о томе како ће на слободи купити кућу и одвести у њу вољену девојку. Рефрен „А бели лабуд у рибњаку“ познаје цела Русија, али многи често нису свесни ни контекста ни скривеног смисла песме.
Аутор и извођач ове песме је Михаил Круг, сада већ класик руске шансоне. Он никада није био у затвору, а написао је најпознатију и најдирљивију затворску романсу.
Владимирска централа је затвор за веома опасне криминалце у граду Владимиру. Подигнут је још крајем 18. века. Тамо су казну служили политички затвореници. У песми се говори о томе како затвореник одлази у Владимирску централу „путем који води из Твери“ (одакле је родом и сам Круг), и срце му се стеже зато што је пролеће и зато што вољена није крај њега.
Уз ову лирску баладу су крајем 1990-их и 2000-их плесали посетиоци свих установа за разоноду и ресторана у које су свраћали бандити. Круг је убијен 2002. године и никада се није сазнало ко је убица.
Лоповске песме су током 1990-их постале толико популарне да су се појавиле и поп-групе које певају такве песме. Најпознатија је женска група „Воровајке“, основана 1999. Она је певала „лоповски поп“, како су га они сами називали.
Њихов највећи хит је песма „Хоп, мусорок“ („мусор“ је на српском „пандур“) која обилује лоповским жаргоном и прилично грубим изразима. „Мусорок“ је жаргонски презриви израз за полицајца. Реч је ушла у изговор и још увек је популарна, а потиче од скраћенице МУС (рус. „Московский уголовный сыск“ – Московска криминалистичка истрага), како се МУР (који је поменут у песми „Мурка“) звао пре револуције.
Тетоважа са православним храмом на грудима је знак припадности свету криминала, а број купола може да значи трајање затворске казне или број затворских казни. Због тога је и тема „купола“ веома популарна у лоповским песмама.
Познати извођач руских шансона Михаил Шуфутински у својој песми „Тетоважа“ пева о томе како девојка показује занимљиву тетоважу док његов лирски јунак скрива на грудима своје куполе. Руси који су били у затвору тетоважу називају „наколочка“. „Колико је срце избројало тих купола толико сам година плаћао своје дугове“.
Песму пева лирски јунак, младић који је цео свој живот посветио вољеној. За њу је направио и тетоважу, и открио у себи „таленат за криминал“. Неверство вољене, по његовом мишљењу, заслужује освету.
Песма је најпознатија у извођењу Михаила Круга у дуету са звездом руске шансоне Виком Цигановом.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
