Коледарске обредне песме: Шта се у Русији пева за Божић

Коледарски обичаји (рус. „колядки“) појавили су се још у предхришћанском периоду. Не зна се одакле потиче њихов назив. По једној верзији он води порекло од латинске речи calendae, што значи „први дан у месецу“. По другој, од имена Коледо, како су називали божанство младог Сунца, које је долазило на смену Овсењу, божанству старог Сунца. Његов празник је падао после зимског солстиција.

Божићне свечаности у селу Ложголово, Сланцевски округ, Лењинградска област.

Александар Галперин/Sputnik

Веровало се да у то време граница између јаве и „наве“ (тј. света мртвих), односно између овог и оног света, постаје нарочито танана, и да кроз њу може на ову страну да продре нечиста сила. Због тога су се учесници коледарских обичаја трудили да што више галаме и облачили су необичне и застрашујуће костиме – кратке крзнене бунде са изврнутим крзном споља или похабану одећу (дроњке), а на глави су носили рогове и маске од брезове коре или од грубе тканине лошег квалитета. На тај начин су плашили незване госте или су призивали умрле претке да помогну како би летина била што обилнија.

Путем се често кретала поворка медведа, бикова, коза, русалки и других ликова. Прилазили су кућама и испод прозора певали коледарске песме у којима су призивали богату летину и желели укућанима свако благостање, а ови су их заузврат чашћавали разним јелима. Дешавало се да се у коледарској песми чак и набраја оно што су прерушени учесници хтели да добију, на пример свињске „ногице“, хлеб и кашу.

Коледари и други учестници свечаности поводом празника Свјатки у селу Петровское, Чељабинска област.

Александар Кондратјук/Sputnik

Са примањем хришћанства пагански обичаји су морали да се повуку у други план, али нису потпуно нестали него су се трансформисали.

Од тада су Свјатке прослављане дванаест дана, који су третирани као празнични, и у то време је било забрањено склапање брака. У Руској империји је уведена забрана да се на Божић и у периоду Свјатки спроводе коледарски обичаји на стари начин, да не би било никаквог идолопоклонства и „срамотних песама“.

Божићне песме

Учесници интерактивног програма „Божићне коледарске песме на Свијажској земљи“ у Свијажску.

Максим Богодвид/Sputnik

Хришћански обичаји су дошли на смену паганским. И даље се у овом периоду празновало, али су сада учесници певали „христославе“, тј. песме о Божићу.

Појци су се и даље облачили необично, као за карневал, а предводио их је „звездар“. Он је ишао испред свих носећи жезал украшен звездом која је служила као симбол витлејемске звезде.

Деца коледари током божићних празника обилазе куће у селу Давидово, Јарославска област.

Иља Питаљев/Sputnik

По кућама су им нуђене разне посластице, на пример пита и кољиво (каша од целих зрна пшенице заслађена медом и орасима).

Појци нису делили оно што добију као награду за певање, него би све појели заједно.

Коледа, коледа,

Другог дана Божића!

Ко нам пружи питу,

Њему пуно двориште живота.

Ко не пружи питу,

Њему сива кобила

И оронули гроб!

Коледарске песме су певане у групама. Одрасли су били одвојени од деце. Што више коледара сврати у кућу у њој ће бити више изобиља у наредној години.

На зимском празнику Свјатки у Музеју народне дрвене архитектуре „Витославлици" у Новгородској области.

Константин Чалабов/Sputnik

У песмама је често слављен Божић, и уједно су упућиване жеље да летина буде богата. Они који су носили маску, тј. костим неке звери или некаквог злог духа, морали су на Богојављење да зароне у отвор у леду који се зове „јордан“. Сматрало се да тако човек спира свој грех идолопоклонства.

Кад се у Јерусалиму рано зачу звоно,

Радуј се! О, радуј се, Земљо!

Син Божији се роди!

Добру вест ти доносимо, домаћине,

Радуј се! О, радуј се, Земљо!

Син Божији се роди!

Пресвета Дјева роди Сина,

Радуј се! О, радуј се, Земљо!

Син Божији се роди!

По чему се коледарске песме разликују од католичких божићних песама?

Становници села Погост у Гомељској области (Белорусија) учествују у аутентичном ритуалу „Дарежљиво вече“ („Щедрый вечер“) уочи Старе Нове године (Српске нове године).

Виктор Толочко/Sputnik

Коледара је било и у другим земљама, на пример у Пољској, Чешкој, Бугарској и Румунији. Додуше, тамо су певали и веселили се само на Бадњи дан, док су у земљама Западне Европе ови обичаји организовани у ноћи уочи Богојављења. Божићне песме и у православној и у католичкој средини обично прослављају рођење Исуса Христа.

Ова ноћ света,

Ова ноћ спасења

Јави целом свету

Тајну Божијег оваплоћења.

Данас коледарски обичај постоји више као фолклорни обред. Тешко да ће неко отићи да пева ове песме испред сваких врата у стамбеним зградама. Али и у селима овај старински обичај није честа појава. Па ипак, божићне песме се и даље изводе, често их певају и савремени музичари.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!