У склопу Ермитажа налазе се и друга здања. Она су дограђена уз Зимски дворац и међусобно повезана унутрашњим пролазима, а чине их:
– Мали Ермитаж,
– Велики (Стари) Ермитаж,
– Позориште Ермитажа,
– Нови Ермитаж.
Заједно са Зимским дворцем ових пет здања чине Главни музејски комплекс.
Ермитажу припадају и две зграде које нису повезане ни са Зимским дворцем ни са дограђеним корпусима. То су Главни штаб (на Дворском тргу преко пута Зимског дворца) и Меншиковљев дворац (на Универзитетском кеју – удаљен је 1,5 км).
Историјат Ермитажа
Музеј је добио име по Малом Ермитажу који се некада звао „Ермитаж“, а налази се поред Зимског дворца и саграђен је по указу Катарине II. Она га је замислила као скровити кутак за своје забавне вечери или „мале ермитаже“ („ермитаж“ на француском значи „место самоће, келија, испосница“). У њему је Катарина чувала и своју колекцију уметничких дела.
Колекција Катарине II је расла из дана у дан, па се временом појавила потреба за новим простором. Тако је настао Велики Ермитаж. Касније је по царичином наређењу дворском архитектонском ансамблу додато и Позориште Ермитажа.
Затим је у време Николаја I никао и Нови Ермитаж. Била је то прва музејска зграда у Русији, а саграђена је специјално за смештај царских уметничких колекција.
Зимски дворац је био царска резиденција све до Фебруарске револуције 1917. године, мада је царска породица још од 1904. живела у Царском Селу. Одлуком Николаја II дворац је 1915. године преуређен у хируршку болницу за војнике рањене на фронтовима Првог светског рата. Од јула до октобра 1917. године у њему је било седиште Привремене владе. После свргавања цара Николаја II бољшевици су демонтирали болницу, а Зимски дворац и Ермитаж прогласили за државне музеје.
Зимски дворац је преименован у Дворац уметности. Он је функционисао као уметнички историјски музеј и истовремено као Музеј Октобарске револуције. „Револуционарни“ експонати су 1945. године уклоњени, и зграда бивше царске резиденције је коначно постала део Ермитажа.