Како је настала руска лоповска песма?

У Русији су почетком 20. века биле веома популарне разбојничке, робијашке, скитничке и просјачке песме, али оне нису имале ништа заједничко са лоповским песмама (рус. „блатные песни“). Реч је о феномену криминалне музике који се појавио у првим годинама постојања СССР-а.

Одеса. Јекатерининска улица. Поглед са Дерибасовске улице.

Public domain

Колевка лоповске музике била је Одеса. Она је крајем 19. века била четврти град по броју становника у Руској империји и друга лука по промету робе. Одеса је такође била и главни јеврејски град у империји због увођења такозване „црте насељавања“. За ту „црту“ су били заинтересовани руски трговци из централних губернија, који су формално и тражили да се она уведе, у тежњи да се ратосиљају конкуренције јеврејских трговаца, уз образложење да ови припадају другој вери.

Клезмерски музичари дочекују свирком младожењу, око 1925.

Menakhem Kipnis/YIVO Encyclopedia

У „Прописима о насељавању Јевреја“ из 1804. године налазио се списак губернија у које су се Јевреји могли селити и где су могли трговати. Биле су то западне и југозападне губерније, укључујући Херсонску губернију и њен главни град Одесу. У чувену луку хрлило је мноштво Јевреја који су се бавили трговином, занатима и финансијским трансакцијама. Међутим, чак и унутар „црте насељавања“ они нису имали сва права које је имало православно становништво. Нису могли слободно да напуштају своје губерније и био им је ограничен избор занимања и заната. То је многе Јевреје подстицало да уђу у криминалне кругове. Препродавци, преваранти, џепароши и провалници сваке врсте чинили су значајан део јеврејског становништва у губернијама у оквиру „црте насељавања“. И управо се у тој криминалној средини појавила реч blat – која на јидишу означава члана лоповске банде, тј. „свог“ човека (отуд назив на руском „блатная песня“).

Одакле потиче лоповска песма?

Заједничка просторија ноћног ресторана хотела „Европа“, Лењинград, 1924.

Public domain

Музика је одувек играла огромну улогу у животу сваког јеврејског града. Свадбе, сахране, верски празници и обично весеље у крчмама лучких установа – све је то било праћено јеврејским традиционалним мотивима, тј. „клезмером“ (тако се називала и музика, а и музичари који су је изводили). Почетком 20. века у Одеси је отворено много „илузиона“ – стационарних биоскопа немог филма у којима су музичку пратњу обезбеђивали пијанисти „тапери“. Поред тога, они су свирали и свима познате мелодије.

Аљоша Димитријевич

Archive photo

Бољшевици су 1917. године укинули царски поредак, а заједно са њим и „црту насељавања“, после чега је јеврејско становништво унутар „црте“ стекло иста права као и сви грађани совјетске Русије. Током 1920-их, у доба Нове економске политике (НЕП), професионални јеврејски музичари ушли су у кафанску средину обе руске престонице, тако да су мотиви „клезмера“ постали веома популарни. Већини руских слушалаца они су познати и данас – песме „Мурка“ и „Седам четрдесет (7:40)“ су написане на мелодију традиционалних „клезмера“.

Петар Лешченко

Archive photo

Лоповска песма је настала када су руски стихови почели да се пишу на класичну мелодију клезмера. Кључ популарности нове музике био је у томе што је, за разлику од руских „затворских“ песама, музика клезмера наглашавала слаб ритам, синкопу уз коју се могло лако и ватрено плесати. Снажан утицај на формирање лоповске песме имала је и циганска музика, која је почетком 20. века била веома популарна у Русији. Управо су циганске романсе учиниле да главни инструмент на коме су извођене лоповске песме буде гитара.

Држава се противи

„Ако данас желите да погледате естрадни репертоар 1925-1928. мораћете да зароните у мрачну жабокречину фокстрота, циганских и ’лоповских’ песама, као и небројених препева ’интимних’ песмица из царског доба“, негодовао је 1931. године дописник часописа „Радник и позориште“ („Рабочий и театр“). Држава је већ средином 1920-их отпочела борбу против кафанских и салонских жанрова музике, као и против лоповских песама. Због чега су те песме биле толико популарне?

Певач Леонид Утјосов са својим џез бендом „Весели момци“ из истоименог филма, 1930-их.

Sovfoto/Universal Images Group/Getty Images

Званична совјетска естрада је током 1920-их и 1930-их изнедрила мноштво жустрих и патриотских песама, али није нудила никакве шаљиве, свакодневне и тужне композиције. Ту празнину је попунила криминална и забавна музика, у склопу које су биле не само лоповске песме већ и шаљиви шлагери – „Пржено пиле“ („Цыплёнок жареный“) и „Школа плеса Соломона Пљара“, као и радничке – „Циглице“ („Кирпичики“) и „Чашице од дебелог стакла“ („Стаканчики гранёные“). Максим Кравчински, историчар лоповске песме, цитира речи Олега Чистјакова, извођача ових песама: „Оне (песме) су говориле о проблемима данашњице својим простим језиком... Независно од припадности друштвеном статусу људи су их слушали и певали са сузама у очима“.

Изабела Јурјева

Ростовски завичајни музеј

Главни репертоарски комитет је од друге половине 1920-их забрањивао естрадно извођење лоповских песама као музичких дела која „опслужују укусе непмана и малограђана“. Са друге стране, љубимац публике Леонид Утјосов певао је чувене песме „Из одеског затвора“ и „Отимачина“ (рус. „Гоп со смыком“) чисто криминалног садржаја. Утјосов (право име Лазар Вајсбејн) је рођен 1895. године у Одеси и већ је током 1920-их постао познати глумац и извођач. Основао је сопствени оркестар 1929. године, а 1934. је заједно са глумицом Љубов Орловом глумио у филму „Весели момци“ и постао познат у целом Совјетском Савезу. Утјосов је још 1932. године снимио на грамофонске плоче песме „Из одеског затвора“ и „Отимачина“, а 1935. је у Кремљу, на личну Стаљинову молбу, извео песму „Отимачину“ за поларне истраживаче са ледоломца „Чељускин“.

Изабела Јурјева

Ростовски завичајни музеј

Лоповске и циганске песме биле су популарне чак и у круговима партијске елите. Чувена циганска певачица Изабела Јурјева (1899-2000) памти како су је позивали у Кремљ на затворене партијске прославе и молили је да пева „циганске“ песме из свог репертоара које су званично биле забрањене.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!