Како се појавила руска затворска музика?

Руси су од давнина певали углас, чак и онда кад су им стављали окове и одводили их у затвор. У роману „Записи из мртвог дома“ Фјодор Достојевски је 1860. године први пут упознао своје читаоце са руском затворском песмом.

„По касарнама се разлеже песма. Но глава се већ пуши и несвесна је од претераног пића, тако да то певање није далеко од плакања. Многи, с кожухом о рамену, шеткају с балалајкама у руци, и као какве лоле пребирају по жицама. У засебном одељењу саставило се и певачко друштво од осам певача. Они дивно певају уз пратњу балалајки и гитара. Али мало певају праве народне песме... Махом се певају песме које се код нас зову ’тамничке’“ – тако је Достојевски описао свакодневицу робијаша у Сибирском затвору у другој половини 19. века.

Затвореници на одморишту, 1861, Валериј Јакоби

Третјаковска галерија

У књизи „Сибир и робија“ 1871. године етнограф Сергеј Максимов наводи да су постојале старе и „новије“ затворске песме. Прве су настале од разбојничких песама, које су саставили „хајдуци“, тј. одбегли козаци, у време покоравања територија око Волге и Сибира. Пошто су власти хватале разбојнике и често до краја живота затварале у сибирске затворе (попут затвора у Омску, у коме је робијао Достојевски), разбојнички фолклор је наставио да живи управо у затворском окружењу. Максимов истиче да многе песме из друге половине 19. века „нисмо добили из прве руке (из древних насеља, од слободних сибирских људи – староседелаца) већ може бити, чак и из десете (из затвора)“.

Омиљена Лењинова песма

Крајем 19. века „робијашке“ песме нису биле популарне само у криминалним, него и у револуционарним круговима. Како пише Максим Кравчински у „Историји руске шансоне“, чак је и Лењин имао своју омиљену „робијашку песму“.

Звала се „Измучен робијом тешком“ (рус. „Замучен тяжелой неволей“), а посвећена је Павлу Чернишову, студенту из Самаре који је ухапшен због „похођења народа“ (рус. „хождения в народ“, тј. агитације и просвећења сеоског становништва), а након две године робије се разболео од туберкулозе и умро. Његова сахрана у Петербургу 1876. године прерасла је у демонстрације против владе великих размера.

Измучен робијом тешком,

Славном си смрћу умро

У борби за народну ствар

Часно си главу дао.

Григориј Мачтет

Public Domain

Ову песму је написао Григориј Мачтет, присталица револуционарне организације „Народна воља“. И песма се, што кажу, „примила у народу“.

Максим Горки и затворска песма

Затворска песма је 1902. године први пут изведена на великој сцени. Наиме, 18. децембра у Московском уметничком позоришту одржана је премијера драме „На дну“ Максима Горког. Драма је посвећена животу људи у азилу за бескућнике. Они на крају певају песму „Сунце излази и залази“, једну од најпознатијих затворских песама тога доба. Представа је била невероватно успешна, а лик скитнице, „одрпанца“, како се тада говорило, одомаћио се на позорницама вашарских представа, кабареа, и свуда где су се певале популарне песме.

Сцена из представе „На дну“ Московског уметничког позоришта

МАММ / МДФ/Russia in photo

Влас Дорошевич, „краљ репортера“ објавио је своје чувено дело о робији на Сахалину у коме се налази посебно поглавље „Робијашке песме“. Тамо пише следеће: „Робијаши су од досаде певали песму сибирских луталица ’Милосрдни’... Али, какво је то било певање! Као да врше опело, као да из затвора допире погребна песма. Баш као да молитву за умируће пева овај затвор, док својим прозорима са металним решеткама као очима зури у тмину. Молитву за људе који су у њему живи сахрањени“.

Корице Гартевелдове збирке „Робијашке песме“

Archive photo

А онда је дошла Револуција 1905. године, после које је дозвољено објављивање збирки робијашких песама. Музичар и етнограф Вилхелм Гартевелд је 1908. године издао књигу „Робијашке песме. Песме сибирских робијаша, бегунаца и скитница“. Захваљујући њој су се робијашке песме прошириле у народу и могао их је певати свако ко је умео да чита ноте. Гартевелд их је и сам изводио, а снимци су записани на грамофонским плочама.

Вилхелм Гартевелд

Public Domain

Гартевелд је већ 1909. године певао затворске песме у сали Московске племићке скупштине (Дома синдиката). Међутим, покушај да се 1910. године направи отворен наступ на сцени позоришта „Ермитаж“ није успео. Градоначелник Москве је лично забранио тај концерт.

Сергеј Сокољски

Public Domain

Са друге стране, естрадним звездама нико није могао да забрани да ове песме изводе у свом личном програму. Фјодор Шаљапин је певао „Сунце излази и залази“. Чувени извођачи куплета Сергеј Сокољски (Јершов) и Станислав Сарматов, наступали су у лику „скитнице-одрпанца“, а по целој Русији су настајали дуети, квартети и хорови „правих сибирских скитница“. Писац Николај Носов се сећао: „Песме, које је изводио квартет ’сибирских скитница’, биле су прилично у складу са епохом. У њима се одражавало расположење друштва у годинама које су непосредно претходиле револуцији“.

Како пише Максим Кравчински, од 1906. до 1914. године само у Москви и Петербургу је објављено више од стотину различитих збирки песама разбојника, просјака, робијаша, скитница и затвореника.

Вокални квартет сибирских скитница, 1912-1913.

Public Domain

У међувремену, у руским губернијама које су се налазиле иза „границе сталног боравка“ (тј. изван граница у којима је Јеврејима био дозвољен стални боравак), рађао се нови криминални фолклор. Ограничени у правима и економским могућностима, многи Јевреји су се придружили криминалним круговима. Одеса је била стециште јеврејских криминалаца. Јевереји су у криминалну средину донели и своју музику – клезмер. Она се мешала са руским затворским песмама и тако је настао нови жанр „лоповске“ песме. И та песма је доживела процват у Совјетском Савезу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!