Када је Катарина II ступила на руски престо наредила је да се у Зимском дворцу направи „дијамантска одаја“. У почетку су се у тој просторији чували портрети Њеног Величанства, прстење, табакере украшене драгим камењем, часовници и ланци, златне дршке хладног оружја, посуде и многи други драгоцени предмети. Касније је галерија царског блага пренета у Нови Ермитаж и отворена за јавност. Средином 19. века она је постала највећа јавно доступна збирка накита у Русији.
Погледајте десет најупечатљивијих ремек-дела Брилијантске ризнице.
Виртуелни обилазак https://pano.hermitagemuseum.org/3d/html/pwoa/diamondroom/#node13
У кивотима су се чувале мошти хришћанских светитеља. Овај кивот од позлаћеног сребра, украшен драгим камењем и филиграном представља Светог Стефана (код Француза – Сент Етјена), првог хришћанског ђакона који је због ширења нове вере каменован до смрти. Мошти су чуване у књизи коју светитељ држи у рукама.
Литијски крст је ношен на челу литије (крсног хода, тј. свечане поворке православних верника) одакле и потиче његово име. Направљен је крајем 13. века ради чувања Животворног крста на коме је распет Господ Исус Христос. Честице крста су крсташи донели из Палестине. Крст је украшен скулптуралним фигурама Спаситеља, Богородице и апостола Јована. Фигура Господа Исуса Христа је једина у потпуности израђена од злата. Крст је опточен драгим и полудрагим камењем, а украшен је техником резбарења, штампе на металу, гравирања, филиграна, нијело и клоазоне техником.
Ковчежић од позлаћеног сребра, украшен бисерима, камејима и драгим камењем, у Русију је као мираз донела немачка принцеза Шарлота Кристина Софија од Брунсвик-Волфенбитела, снаха Петра Великог, жена његовог сина Алексеја и мајка цара Петра II. Она је била потомак (седма генерација) пољске принцезе Јадвиге Јагелонске. Ножице ковчежића су израђене у облику грифона, који држе штитове са грбовима Јадвигиног мужа, изборног кнеза Бранденбурга и њеног оца, пољског краља.
Необичан облик привеска инспирисан је Великим географским открићима тог доба. Труп каравеле (врста брода) је колумбијски смарагд од 125 карата. Пет других смарагда је постављено у облику крста за који је окачен брод. Укупна вредност свих драгуља у овом привеску износи 190 карата. Висина привеска је само 9,3 цм.
Женски сет за улепшавање пред изласке садржи 46 предмета. Међу њима су велико огледало, мноштво ковчежића и кутијица, умиваоник, послужавници, четке, флашице, свећњаци, а такође чинија за супу, шоље, чајници, џезве, посудице за шећер и други прибор, јер је њихово дотеравање трајало и по неколико часова. Сви предмети се одликују високим квалитетом и разноврсним техникама израде, а за њихову израду утрошено је 45 кг зллата. Касније је овај прибор за улепшавање коришћен за време облачења невести царског двора.
Несесери су козметичке торбице, односно специјалне футроле за одлагање предмета за личну хигијену, бочица парфема, прибора за шивење и других стварчица. Били су популарни у Русији у 18. веку, а мале торбице су биле део женског прибора за улепшавање.
Царица Јелисавета Петровна је овај несесер са сатом, украшен брилијантима, добила од француског амбасадора као поклон на Васкрс. Због тога он има облик јајета. Одоздо је јаје украшено руским двоглавим орлом, а одозго Јелисаветиним монограмом. Висина овог украсног предмета је само 8,3 цм.
Три цветна букета од брилијаната, сафира, рубина, топаза, аметиста и смарагда направио је за Јелисавету Петровну Жереми Позје, истакнути дворски јувелир и мајстор средине 18. века. Ове цветне композиције царица је користила за украс на фризури или оделу. Качиле су се за појас хаљине или на раме.
Позје је за потребе двора правио табакере, прстење, ордење и накит. А за крунисање Катарине II израдио је Велику императорску круну коју су на церемонијама носили сви руски цареви.
Орден Светог Андреја Првозваног био је највиша награда у Руској империји. Установио ју је Петар I 1698. године. Награђени су добијали орденски знак, звезду и плаву траку.
На знаку је представљен крст са распетим апостолом, а на крсту слова S-A-P-R, што значи Sanctus Andreas patronus Russiae, тј. „Свети Андреј – покровитељ Русије“. Орденски знак се носи на левом боку окачен о широку свилену плаву траку преко десног рамена.
Петар I са орденским знаком Андреја Првозваног на плавој траци и звездом на грудима.
Arkhangelskoye PalaceЗвезда Светог Андреја Првозваног је осмокрака и у центру има медаљон са натписом „За веру и верност“ који је мото ордена. Носи се са леве стране на грудима изнад свих осталих награда.
У изузетним случајевима монарх је могао да уручи орден украшен дијамантима и брилијантима. Орден са драгим камењем најчешће су носили мушкарци из царске породице.
У Брилијантској ризници налазе се орденски знак и звезда из колекције великог кнеза Алексеја Александровича. Израђени око 1800. године и украшени дијамантима и брилијантима, рубинима и емајлом.
Луксузни комплет опреме састоји се од ама, сабље, златних корица прекривених љубичастим емајлом, и љубичасте абајлије, тј. подметача за седло. За израду ове опреме употребљено је преко 16.000 дијаманата. Био је то дипломатски поклон који је Турска даровала руском императору приликом потписивања мировног уговора у Једрену 1829. године. Ова драгоцена опрема никада није коришћена.
Оков од злата и сребра направила је јувелирска фирма Павла Овчиникова, који је од обичног кмета напредовао до снабдевача царског двора. Овчиников се специјализовао за израду богослужбених предмета и био је признат мајстор када је реч о обнављању старог руског стила.
Оков је украшен минијатурним васкршњим јајима које је израдила фирма дворског јувелира Карла Фабержеа. Јаја су украшена емајлом, брилијантима, сафирима, смарагдима, рубинима и бисером.
Икона је припадала последњој руској царици Александри Фјодоровној.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
