„Лакрдијашка забава“ (како су се звали њихови наступи) била је омиљена у круговима обичних људи, али и кнезова. Скомороси су изводили „старине“, тј. песме са веселим заплетом које су веома често садржале „срамотне“ сцене и псовке.
Mihail Papush
Скомороси су се прерушавали у јунаке из „старина“, певали су и играли. Скути њиховог одела су били скраћени да им дуга одећа не би сметала при томе („кратак скут“ је био основна одлика скомороха и само је њима било дозвољено да имају такво одело). Свирали су на разним инструментима: гуслама, домрама, флаутама, гајдама, на инструменту сличном виолини, на лирама и на преносивим оргуљама где се једном руком свирало, а другом је пумпан ваздух у меху.
Andreykor (CC BY-SA 4.0)
Православна црква је сматрала да су њихове представе „демонске“ и паганске, па су стога забрањене. По традицији је био обичај да се скомороси позивају (наравно, за новац) на свадбе, а црква није прихватала да младенци и гости пре и после Свете Тајне Венчања плешу и да се веселе са лакрдијашима. И још је био обичај да се скомороси позивају једном годишње у суботу уочи Духова (Тројица), на дан када се вршио помен за упокојене рођаке и давала даћа. Управо је то изричито забранио Стоглави сабор Руске православне цркве 1551. године. Посебним одредбама скоморосима је забрањено да учествују на свадбама и у прослави празника Ивана Купале. Од тога доба лакрдијаши су изван закона. Додуше, у 17. веку су се још могли срести, али само као музичари који нису изводили песме вулгарног садржаја.
Shakko(CC BY-SA 3.0)