10 најбољих руских филмова о Другом светском рату

1. „Генерал“ (1992)

Филм је животна прича о совјетском генералу Александру Горбатову који је прошао пут од затвореника до истакнутог војсковође Црвене армије.

Игор Никола ев/Централни филмски студио за дечје и омладинске филмове „Максим Горки“, 1992

Горбатов је ослобођен из затвора непосредно пред напад Немачке на Совјетски Савез. Током рата му је врховни командант Јосиф Стаљин 16 пута изразио захвалност за постигнуте успехе. Постао је Херој Совјетског Савеза и одликован је многим орденима и медаљама, а борбену каријеру је завршио као командант Треће армије на подручју Магдебурга.

2. „Ја сам руски војник“ („Я – русский солдат”, 1995)

Млади поручник Николај Плужњиков стиже у погранични град Брест 21. јуна 1941. године. До почетка немачке инвазије остало је само пар сати...

Андреј Маљуков/Студио „Ренессанс“, 1995.

Филм је снимљен по причи Бориса Васиљева „Није га било на списку“ („В списках не значился”). Као прототип главних јунака послужили су прави учесници у одбрани Брестске тврђаве. Они су пружали отпор непријатељу чак и кад се линија фронта померила стотинама километара на исток и није било никог да им притекне у помоћ.

3. „У августу 44-те...“ (2001)

На територији ослобођене Белорусије у позадини совјетских трупа делују немачки агенти. Њихове акције ометају припрему велике совјетске офанзиве на Балтику. Капетан СМЕРШ-а и његови контраобавештајци добијају задатак да ликвидирају немачке активисте.

Михаил Пташук/Ивитос; Беларусьфильм, 2001.

Овај руско-белоруски филм снимљен по роману Владимира Богомолова „Тренутак истине“ добио је одличне оцене како од филмских критичара, тако и од обичних гледалаца. Најдрагоценија је била похвала ФСБ-а, који је признао да је то најверодостојнија екранизација активности руских (совјетских) контраобавештајаца.

4. „Кукавица“ („Кукушка“, 2002)

Јесен је 1944. године у Лапландији, на граници Финске, Русије и Норвешке. Фински снајпериста Вејко и совјетски капетан Картузов после битке случајно се срећу у кући Лапонке Ане.

Александар Рогошкин/СТВ, 2002.

Овде ће непријатељски војници морати неко време да сметну с ума своје ратовање и науче да комуницирају и разумеју једни друге, јер све троје говоре различитим језиком.

Назив филма се односи на врсту птице, а не на кукавичлук. Наиме, совјетски војници су финске снајперисте звали „кукавице“, јер су били убеђени да они пуцају са дрвећа, а име главне јунакиње у преводу са лапонског такође значи „кукавица“ (птица).

5. „Звезда“ (2002)

Уочи велике совјетске офанзиве извиђачка група поручника Травкина одлази у непријатељску позадину. Млади командант и не слути да поред команде његов повратак жељно ишчекује и девојка Каћа, радиста, са којом је он једва разменио пар речи.

Николај Лебедев/Мосфильм; АРК-фильм, 2002.

Филм је освојио награде на филмским фестивалима у САД, Француској и Северној Кореји. „Ја мислим да је ово право филмско остварење“, изјавио је 2002. године министар културе Михаил Швидкој. „Ово је невероватно хуман филм о рату“.

6. „Брестска тврђава“ („Брестская крепость“, 2010)

Немачке трупе извршиле су упад на територију Совјетског Савеза 22. јуна 1941. године. Прва на удару непријатеља нашла се погранична Брестска тврђава, која је врло брзо била одсечена од главних снага. Међутим, иако су биле опкољене, разбацане групе совјетских војника и граничара нису ни помишљале да се предају...

Александар Кот/Централ Партнершип; Беларусьфильм, 2010.

Заједнички руско-белоруски филм сниман је на територији саме Брестске тврђаве. Током снимања су пронађене гранате из рата које нису експлодирале, а према неким изворима чак и остаци совјетских војника који су затим поново сахрањени на локалном меморијалном гробљу.

7. „28 панфиловаца“ (2016)

Новембар је 1941. године. Немци се пробијају ка Москви, која је после пораза Црвене армије код Вјазме остала практично без заштите. Непријатељу на пут стаје 316. стрељачка дивизија генерал-мајора Ивана Панфилова.

Андреј Шаљопа, Ким Дружињин/студио „28 панфиловаца“; студио Gaijin Entertainment, 2016.

Снимање филма о подвигу бранилаца престонице почело је захваљујући донацијама хиљада обичних људи, као и помоћи музеја, који су бесплатно изнајмили своје костиме и опрему. Касније су се у финансирање укључили и програмери игре War Thunder и Министарства културе Русије и Казахстана. У дивизији Ивана Панфилова било је много Казахстанаца.

8. „Анин рат“ („Война Анны“, 2018)

Шестогодишња јеврејска девојчица Ана остаје сироче. Целу њену породицу су стрељали нацисти, само је она чудом остала жива. Девојчица се крије у камину у просторији некадашње немачке команде, и излази из њега само ноћу.

Алексеј Федорченко/САГа; Metrafilms, 2018.

Филм је заснован на истинитој причи о дванаестогодишњој Ади из малог града у Полтавској области, која се заиста две године скривала од Немаца у камину. Изашла је тек 1943. године, када је у немачкој команди чула разговор на руском.

9. „Коридор бесмртности“ („Коридор бессмертия“, 2019)

Совјетска војска почетком 1943. пробија немачку блокаду Лењинграда. У уском коридору који поново повезује град са „копном“ почиње убрзана изградња железничке пруге. Она ће служити за допремање хране исцрпљеним становницима Лењинграда.

Фјодор Попов/Креативни студио „Стелла", 2019.

Железничка пруга за Лењинград је саграђена за само 17 дана и добила је назив „Пут Победе“. Међутим, због чињенице да се ова важна логистичка маршрута налазила на видику непријатељима и била изложена сталним нападима немачке артиљерије и авијације, многи су користили други, злослутни назив – „Коридор смрти“.

10. „Подољски кадети“ („Подольские курсанты”, 2020)

У октобру 1941. Вермахт се неумољиво пробија ка Москви. Три и по хиљаде питомаца двеју Подољских војних академија – пешадијске и артиљеријске – покушавају да задрже непријатеља док резервне трупе не стигну у престоницу. Требало је да по завршетку школовања ови драгоцени кадрови постану официри, али су у овим критичним околностима они морали да се боре као обични војници.

Вадим Шмељов/Студио „Военфильм", 2020.

Филм је сниман на месту борбених дејстава у Калушкој области. Са посебном пажњом овде су на основу сачуваних докумената реконструисани река, мост, куће, утврђења, војничке униформе и оружје.

Војни историчари су генерално „Подољским кадетима“ дали високу оцену. „Оно што је приказано, приказано је на високом нивоу“, истакао је Алексеј Исајев. „Филм је у целини испао добро... Без сумње је савремена руска кинематографија направила велики корак напред“. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!