7 најстаријих џамија у Русији

1. Џума-џамија (Дербент, 8. век)

Џума-џамија у Дербенту

Сулим Кудусов (CC BY-SA)

Ово је најстарија џамија на територији Русије. Саграђена је у Дербенту 733-734. године и у то време је била највеће здање у граду. Данашња џамија има и салу за молитве димензија 70х20 метара дограђену 1368. године. Преко пута џамије у 15. веку подигнута је медреса (исламска висока школа).

Џамија је 1938-1943. године преуређена за потребе градског затвора, али је 1943. враћена муслиманима. У совјетско доба је то била највећа џамија на Северном Кавказу. Данас има статус споменика Светске баштине Унеска, а четири стара платана која расту у њеном дворишту проглашена су за споменике природе од сверуског значаја.

2. Џамија кана Узбека (Крим, 14. век)

Џамија кана Узбека

V1snyk (CC BY-SA)

Град Солхат или Кирим (данас Стари Крим) био је у 13-14. веку престоница локалног „јурта“ – азминистративне јединице Златне Хорде. Био је то велики трговачки град у коме су живели људи разних националности. По њему је названо и цело полуострво.

За владавине кана Узбека, који је ислам прогласио државном религијом Златне Хорде, овде је 1314. године саграђена прва џамија. Садашње здање саграђено је почетком 15. века, и представља другу по старости сачувану џамију у Русији. Иза ње се налазе конзервирани остаци оригиналне медресе из 1320-их.

3. Канова џамија (Касимов, 15. век)

Поглед из птичје перспективе на Канову џамију и град Касимов на Оки.

JackF/Getty Images

Не зна се поуздано да ли је џамија у Касимову саграђена у 15. или у 16. веку, али је познато да њен минарет датира из 16. века. Касимов је био престоница Касимовског каната, последњег фрагмента некадашње велике Хорде на територији Русије. Канат је престао да постоји после смрти његове последње владарке 1681. године. Првобитна џамија срушена је око 1702. године, када је спровођена политика христијанизације Татара. Према легенди, здање је срушено по наређењу цара Петра, који је пловећи Волгом угледао џамију, па је помислио да је црква и прекрстио се, а кад је сазнао да је погрешио, будући сујеверан и гневан, наредио је да се џамија сруши.

Катарина Велика је спроводила политику верске толеранције, па је 1768. године специјалним указом дозволила обнову џамије у Касимову. И мада се од 1393. у њеним главним просторијама налазио завичајни музеј, други делови џамије и минарет остали су нетакнути. Враћени су Касимовским муслиманима 2013. године.

4. Џамија Ал-Марџани (Казањ, 18. век)

Џамија Ал-Марџани у Старо-Татарској Слободи, Казањ, Русија

Јегор Алејев/TASS

Када је царица Катарина II стигла у Казањ током путовања дуж Волге 1767. године муслимани из града су јој уручили богате поклоне и добили дозволу за изградњу џамије. Изградња је трајала три године. Била је то прва камена џамија саграђена у Казању још од доба освајања Ивана Грозног. Рађена је по традицији татарске средњовековне архитектуре – са минаретом на крову. У совјетско доба Ал-Марџани је била једина џамија у Казању у којој су вршена муслиманаска богослужења.

5. Бела џамија (Астрахањ, 18-19. век)

Бела џамија, најстарија џамија у Астрахању, Русија.

Borisb17/Getty Images

Саграђена је 1810. године на месту старе дрвене џамије, која се први пут помиње 1777. године. Изградњу је финансирао трговац Прве гилде, Татарин Давид Измајлов. Радила је до 1930. године, а онда је затворена. У совјетско доба у њој су се налазили дечији вртић, шивара, пекара и фабрика шперплоче. Зграда је више пута обнављана.

Џамија је тек 1990. године призната као споменик и 1992. враћена верницима. Михраб и минарет били срушени, прозори полупани, а просторија је таваницама подељена на три спрата. Историјски изглед враћен је џамији 2008. године захваљујући донацијама муслимана из Казања.

6. Историјска џамија (Москва, 19. век)

Историјска џамија у Москви

Ludvig14 (CC BY-SA)

Московски гувернер Дмитриј Голицин је 1823. године дао дозволу за обнову историјске џамије у Замоскворечју (први пут се помиње 1712. године), али је наредио да се подигне зграда која споља неће имати обележја џамије и неће много одударати од суседних зграда. Тек за време Александра III џамија је обновљена у садашњњем виду, са минаретом и куполом. Проширена је и сад може да прими 1.500 људи. Све до 1904. године, док није саграђена Велика московска џамија, ова џамија у Татарској Слободи била је саборна.

Имам џамије Абдула Шамсудинов стрељан је 1936. године, и тада је џамија престала да постоји, а зграда је предата цивилним институцијама. Минарет је срушен 1967. године. Обновљен је 1992-1993, када је џамија рестаурирана средствима амбасаде Краљевине Саудијске Арабије и поново отворена за вернике.

7. Тукајевска џамија (Уфа, 19. век)

Тукајевска џамија у Уфи

frantic00/Getty Images

Прва саборна џамија у Уфи изграђена је 1830. године. Ово је једна од најстаријих постојећих џамија у Русији, која је радила чак и под совјетском влашћу. Радила је од 1960. године и била је једина џамија у Уфи у којој су вршене службе, а при њој је радила Татарска национална гимназија (попут некадашње медресе).

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!