Композитор Исак Дунајевски написао је ову увертиру за филм снимљен по роману Жила Верна. Он ју је доживљавао као једно од својих најуспешнијих остварења.
Увертира осликава комплетну садржину филма: чари путовања у неистражене земље, опасности које вребају на путу и убеђеност да ће авантура бити узбудљива. Композитор Дмитриј Шостакович назвао ју је „симфонијским остварењем високе напетости и темперамента“.
Уз звуке марша на циркуски мањеж излази америчка глумица Марион Диксон, која је допутовала у Совјетски Савез са својом тачком „Путовање на Месец“.
Музика из филма у коме главну улогу игра Љубов Орлова постала је толико популарна и омиљена у народу да је композитор Исак Дунајевски за њу 1941. године добио Стаљинову награду.
Редитељ Емил Лотеану је желео да у филм стави музику 19. века. Међутим, ништа одговарајуће није могао да пронађе. А онда је композитор Јевгениј Дога за једну ноћ компоновао валцер импровизујући на клавиру. Кад га је филмска екипа чула није могла да верује да је та истанчана мелодија настала само пар сати раније.
Музика Андреја Петрова је прави бисер трагикомичног филма о агенту осигурања који краде аутомобиле од шпекуланата и подмитљиваца.
Композитор је, додуше, причао да је његова сарадња са Елдаром Рјазановом почела „од погрешне ноте“. Наиме, редитељу се музика у почетку уопште није свидела. А кад је замолио Петрова да одсвира мелодију из свог другог филма „Шетам по Москви“, испоставило се да му се не допада само ауторски начин извођења.
Ову мелодију Микаела Таривердијева можете чути сваке године 31. децембра.
Тада се на телевизији приказује филм Елдара Рјазанова у коме московског хирурга Жењу Лукашина пријатељи грешком авионом шаљу у Лењинград, где у стану, на потпуно истој адреси као у престоници, среће своју љубав.
Редитељ Леонид Нечајев је спојио две тужне приче Оскара Вајлда – „Звездани дечак“ и „Рођендан инфанте“. Музику за филм је написао Алексеј Рибников, аутор најпознатије совјетске и руске рок-опере „Јунона и Авос“.
Музика Едуарда Артемјева као да се рађа из шкрипе метала и јечања земље, док се у исто време на екрану руши нафтни бушачки торањ у пламену.
Епско остварење Андреја Кончаловског о неколико генерација двеју сибирских породица добило је 1797. године Гран-при Канског фестивала.
Композитор Алексеј Рибников причао је да су он и Марк Захаров сценарио за филм написали седећи за клавиром. Он је импровизовао, а редитељ је читао текст, успут правећи паузе. Тако је и музика постала својеврсни јунак овог филма.
Филмови засновани на роману Анатолија Калињина о Циганину Будулају представљају прве, а уједно и најпознатије радове на филму композитора Валерија Зупкова.
Музика Едуарда Артемјева за најпознатији совјетски истерн уклапа се у размере популарног филма Никите Михалкова. Она је епска, и у исто време продорна и драматична.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу