Социјални предузетници оживљавају руско село

Михаил Бронски, фото из личне архиве

Михаил Бронски, фото из личне архиве

Пројекат „Животно дело“ посвећен је руском социјалном предузетништву, које се у последње време интензивно развија.

Донедавно је село Нижњезолотилово у Архангелској области „одумирало“ као и већина села у руској провинцији. У њему су живеле само четири старе особе, с тим што су две преко зиме боравиле у граду, а две су остајале у селу да презиме. Намирнице су куповале у најближем насељу, до кога су стизале ходајући неколико километара на скијама.

Сада се ово село не може препознати. Доселиле су се младе породице, увелико се граде нове куће. Зими овде непрекидно борави 16 људи и сваке године број житеља расте. А преко лета у село долазе гости из града. Један од разлога њиховог доласка је брање и справљање локалног чаја.

„Чудный чай“ и „Bronsky чай“

Нови живот овом селу је донео предузетник Михаил Бронски. Пре десет година Михаил је почео да се бави производњом локалног чаја познатог у Русији као „иван-чај“, који се справља од биљке Epilobium anguistifolium. Временом је Михаилов хоби прерастао у добро организован бизнис.

„Одлучио сам да спојим лепо и корисно, пре свега зато што сам хтео да отворим радна места за чланове своје породице. Моји родитељи и сестра са својим породицама имали су јарку жељу да живе у селу, али тамо није било посла“, каже за „Руску реч“ Бронски. „Ово село је одумирало“.

Михаил је успео да спасе село и да у њему за само две године отвори око 60 радних места. Основао је компанију „Bronsky & Co“, која се бави брањем и производњом „иван-чаја“. Чај се продаје под брендовима „Чудный чай“ и „Bronsky чай“.

Фото из личне архивеФото из личне архивеРад на брању и справљању чаја је сезонски и зато Бронски планира активнији развој локалних заната и туризма, како би обезбедио стабилну запосленост током зимског периода. „Север је аутентични чувар руске културе. Овде много тога представља уникат. Уверен сам да заједничким снагама ми можемо сачувати наша села, препородити локалне занатске вештине и свима обезбедити посао“, каже бизнисмен.

Одговорни бизнис

„Bronsky & Co“ је пример социјалног предузетништва, јер он решава социјалне проблеме. У овом случају циљ компаније је да створи што више радних места у селима Архангелске области, где често нема никаквог посла, због чега су житељи принуђени да се селе у град.

Према проценама Агенције за стратешке иницијативе, у Русији се неком врстом социјалног предузетништва бави само око 1% компанија. Социјални бизнис је почео да се развија крајем 1990-их, али најинтензивнији процеси су почели да се одвијају током последњих 8 година. У иностранству социјално оријентисана предузећа имају додатне пореске олакшице и добијају субвенције. У Русији и сам појам социјалног предузетништва још није законом дефинисан, али се ради на томе. Засада таква предузећа могу рачунати на помоћ државе у оквиру подршке „малом бизнису“.

Социјално предузетништво у Русији

Прво социјално предузеће у Русији појавило се 1881. године. То је био „дом трудољубља“. Основао га је свештеник Јован Кронштатски, кога је касније Руска православна црква канонизовала. У домовима трудољубља свима је пружана могућност да раде и да зарађују. Ти домови су имали чак и конак и кухињу. Главни посао је било лепљење коверата, кутија, плетење ужади, висећих лежаљки и мрежа од старих бродских ужади.

Социјално оријентисани бизнис у Русији има још једну особеност – проблеме који се решавају захваљујући предузећима.

„За нас је актуелан проблем сирочади, и због тога имамо пројекте који су усмерени на социјализацију питомаца домова за незбринуту децу“, каже Наталија Зверева, директорка фонда „Наша будућност“, основаног 2007. године на иницијативу председника нафтне компаније „Лукойл“. „Такође постоје пројекти који решавају проблем недостатка обданишта, или проблем недоступних услуга на удаљеним територијама“, додаје Зверева.

За осам година је фонд „Наша будућност“ финансијски подржао 150 пројеката. „Треба имати у виду да смо добили десет пута више молби за пружање финансијске помоћи“, каже Наталија Зверева. „Може се са сигурношћу рећи да у Русији постоје хиљаде социјално оријентисаних предузећа. Она функционишу и годишње производе робу или врше услуге у вредности која се мери милијардама рубаља“.

Животно дело

Пројекат „Животно дело“ покренут је у децембру 2015. године уочи руске Године филма. Заснован је на серији од 11 краткометражних филмова о социјалном предузетништву у различитим регионима Русије.

Према истраживању Центра за социјално предузетништво Универзитета „Висока школа економије“, отприлике трећина социјалних предузећа је концентрисана у Москви и Санкт Петербургу, док су сва остала практично раштркана по свим регионима. Исто истраживање је показало да активна социјална предузећа углавном посвећују пажњу људима са ограниченим могућностима и деци предшколског узраста.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: