Трговина је у Русији почела интензивно да се развија у 14. и 15. веку. Тада су настала и прва локална тржишта. Регион на обали Белог мора је трговао крзном, Рјазањ је продавао житарице, а Москва производе локалних занатлија. С развојем унутрашње трговине почело је и успостављање односа са суседним земљама. Трговало се са женевским и венецијанским колонијама на јужној обали Крима, са Златном хордом, са Ираном и Средњом Азијом. У 15. веку стара Русија је извозила крзно, кожу, тканине, седла, стреле, ножеве, сало, восак, лан и уље.
Век касније најинтензивније трговинске односе Русија је имала са Украјином, Белорусијом и балтичким земљама. Руски трговци су на тамошње вашаре износили крзно, кожу, тканине и оружје. Средином 16. века интересовање за Русију се појављује и у Енглеској, где се чак оснива специјална компанија за трговину са руском државом. Истим путем је пошла и Холандија. Енглези и Холанђани су препознали квалитет руских производа и желели да буду посредници између Русије и остатка света. Трговало се претежно преко Енглеске и Холандије, које су зарађивале као посредници, а такође са Персијом. Све се променило у 18. веку, када је на власт дошао Петар Велики.
Утицај Петра I
У 18. веку Русија је добила излаз на Балтичко море и тако су јој у трговини отворене нове могућности. Али руски трговци су и даље били пасивни и нису успостављали нове контакте. Умешала се власт, која је одлучила да преузме контролу над неким врстама робе. Радило се конкретно о роби која је у суседним земљама била најтраженија.
Продаја кудеље, лана, сала, воска, катрана, меласе и кавијара била је под монополом државе. Пред крај владавине Петра I извоз руских производа је био двоструко већи од увоза, а унутрашње тржиште било је заштићено високим царинама. Процеси које је покренуо Петар I наставили су се и после његове смрти.
До краја 18. века највише су се извозили лан и производи од лана. Житарице су се такође добро котирале. Још један важан артикал спољне трговине тог времена било је крзно из Сибира.
Развој капитализма
С развојем капитализма различити економски региони земље су се у већој мери специјализовали за производњу одређене врсте робе. Током прве половине 19. века извоз је готово удвостручен. Главни део извоза и даље су чинили лан, кудеља, крзно, вуна, кожа и сланина. Извоз житарица био је у сталном порасту, а посебно се повећао 40-их година 19. века, након неколико неродних година у европским земљама. Удео тканина и производа од метала износио је неколико процената укупног извоза, а ова роба се углавном продавала у Кини, Средњој Азији и Турској.
Када су се појавили велики произвођачи, променила се и трговина, у којој све већу улогу преузимају велике индустријске организације и комерцијалне банке. У последњој четвртини 19. века долази до значајног индустријског напретка и Русија постаје један од лидера у производњи машина.
Револуција и совјетско доба
У почетку совјетске власти највише су се извозиле, као и раније, житарице, дрвна грађа и крзно. Тада је почео извоз нафте. У предратном периоду повећан је увоз машина. До 1938. године 70% увезене робе су чиниле машине, парне локомотиве, вагони, аутомобили и хемикалије.
Други светски рат је донео битне промене: са Великом Британијом и САД потписани су нови споразуми о испорукама оружја и робе неопходне за спровођење борбених дејстава. Совјетски Савез је после рата интензивну трговинску делатност водио са земљама из свог социјалистичког блока. Али већ до почетка 70-их година прошлог века СССР је трговинске односе развијао са 115 земаља. Главни удео у извозу су чинили индустријски производи, машине и опрема за производњу, као и сировине, укључујући нафтне деривате и природни гас.
Земље у развоју су готово трећину машина и опреме увозиле из СССР-а. Појавили су се и нови артикли: дијаманти и брилијанти, а Совјетски Савез је пружао и услуге обогаћивања уранијума. У развијене земље СССР је извозио углавном нафту и нафтне деривате, као и метал, целулозу, дрвну грађу и текстил. Удео нафте у извозу постепено се повећавао. Већ 1987. године удео енергената у укупном извозу је достигао 46,5%, што значи да се за 15 година утростручио.
Оригинални текст читајте на порталу Gazeta.ru
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу