Рубини: Раскол ЕУ после Брегзита

Амерички економиста Нуријел Рубини, који је предсказао светску кризу 2008. године, иначе руководилац сопствене експертске агенције (consultancy) Roubini Global Economics, одржао је предавање о највећим изазовима светске економије на Међународном финансијском конгресу у Санкт Петербургу.

Рубини је почео своје предавање шалом: „Кажу да су Горбачова питали, када је дошао у посету САД, у каквом стању је економија Русије, а он је одговорио једном речју: Good. Западни лидери су га питали да објасни бар у две речи, и он је прецизирао: Not good“. По речима Нуријела Рубинија, светска економија се сада налази у сличном стању. „Добре вести за светску економију састоје се у томе да је након финансијске кризе 2008. године почела рецесија, после чега је уследио економски успон“, рекао је економиста. Кинеска економија је успорила темпо раста, али није доживела колапс, захваљујући чему је избегнута друга глобална рецесија.

Брегзит ће довести до раскола ЕУ

„Брегзит је и даље регионални, а не глобални шок. Он се не може поредити са банкротом Lehman Brothers, чиме је 2008. године покренут светски колапс“, уверен је Рубини. По његовим речима, светска тржишта су умерено реаговала на резултате гласања у Британији. Брегзит је, додуше, већ изазвао већу финансијску волатилност и слабљење јапанског јена, али утицај британског референдума на активе САД и земаља у развоју досада је био прилично ограничен. Па ипак, даље последице могу бити далеко озбиљније, јер Брегзит може да изазове ланчану реакцију.

„Жеља Велике Британије да напусти ЕУ може проузроковати дезинтеграцију снага у Европи“, сматра Рубини. Брегзит је криза која може угрозити јединствено тржиште ЕУ и довести до распада Шенгенског споразума, сматра познати економиста. „Претпоставимо да ће Велика Британија изаћи из ЕУ. Тада ће Шкотска и Северна Ирска такође пожелети да се одвоје. У складу са таквим сценаријем и Каталонија ће пожелети да се одвоји од Шпаније. Шведска и Данска могу да кажу да је Европа без Велике Британије еврозона, а оне не желе да буду у еврозони, па ће и оне да се одвоје“, сматра Рубини.

Поред тога, земље ЕУ су уморне од политике чврсте економије. По Рубинијевим речима, највише штете од Брегзита ће имати економија Велике Британије, која ће се суочити са успоравањем економског раста и слабљењем инвестиционе активности.

Како ће се Русија прилагодити?

„И поред постојећих системских проблема, у Русији је текући економски систем далеко мање рањив и стабилнији је него што је био пре неколико година. Током протекле две године руска економија није патила само због западних санкција и пада цена фосилног горива, него и због споријег раста економије Кине“, сматра Рубини. По његовим речима, већ у најскорије време руска економија може забележити раст од 1-2%.

„За разлику од Саудијске Арабије, која сматра да је пад цена нафте привремена појава и ништа не предузима, Русија је добро реаговала“, сматра Рубини. Конкретно, у условима ниских цена нафте руске власти су промениле кредитну политику и оријентисале се на таргетирање инфлације, а не на економски раст. Рубини сматра да Русију и даље највише угрожавају смањени приходи становништва и социјална нестабилност.

Поред тога, и даље су присутни глобални ризици који су карактеристични за земље у развоју. „Данас од глобализације имају користи земље које поседују високо квалификоване стручњаке, способне да производе технички сложену робу. Земље са ниско квалификованом радном снагом губе трку у глобализацији“, каже Рубини. Са друге стране, старење становништва у развијеним земљама редукује инвестиције, смањује динамику потрошње робе и кочи раст светске економије. Становништво не стари само у САД и Јапану, него и у Кини и Русији, сматра Рубини. Па ипак, по његовим речима, данашњи глобални ризици не могу изазвати нову светску кризу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.