Русија ће преко Грчке ојачати своје позиције на балканском тржишту

Потпредседник руске владе Аркадиј Дворкович и премијер Грчке Алексис Ципрас, Руско-грчки пословни форум у Солуну.

Потпредседник руске владе Аркадиј Дворкович и премијер Грчке Алексис Ципрас, Руско-грчки пословни форум у Солуну.

AFP/East News
Руске власти су заинтересоване за то да у сарадњи са балканским земљама реализују велике енергетске пројекте и увоз технологија, пре свега у сфери енергетике и пољопривреде.

Нови руски гасовод „Турски ток” који ће бити спроведен из Русије у Турску по дну Црног мора даље ће се наставити до Грчке, а затим у друге балканске земље, као што је првобитно било планирано. То је на Руско-грчком пословном форуму у Солуну изјавио потпредседник руске владе Аркадиј Дворкович. По његовим речима, руске власти су још увек заинтересоване за велике енергетске пројекте на Балкану. „У сусрету са премијером Грчке Алексисом Ципрасом размотрили смо главне правце рада и договорили се да развијамо посао у неколико смерова”, додао је Дворкович. По његовим речима, захваљујући сарадњи са руском компанијом „Газпром” Грчка може постати један од великих енергетских чворишта Европе.

Основни правци

Како је рекао Дворкович, спровођење новог гасовода је тесно повезано са решавањем политичких питања. „Много тога треба постићи у преговорима са Турском и Европском комисијом”, истакао је он. Поред тога, по Дворковичевим речима, руске компаније су заинтересоване за реализацију енергетских пројеката на територији Грчке, а „Газпром” већ преговара о многим пројектима. У сусрету са Алексисом Ципрасом учествовао је председник савета директора гасног гиганта, некадашњи премијер руске владе Виктор Зупков. Руска страна је заинтересована за гасне пројекте, али и за увоз технологија за стварање обновљивих извора електричне енергије, додао је Дворкович.

Поред енергетике, магистрални правац руско-грчке сарадње ће бити и развој саобраћајне инфраструктуре и пољопривреде. На пример, руски национални жлезнички оператер РЖД спреман је да реализује реконструкцију грчких пруга. Руске компаније су, по речима Аркадија Дворковича, заинтересоване за реконструкцију аеродрома и луке у Солуну. Пољопривреда је и даље једна од сфера сарадње, и поред тога што је од августа 2014. године забрањено увозити у Русију намирнице из земаља Европске уније. „Узајамне санкције отежавају нашу сарадњу, али има много робе која није обухваћена ембаргом, и ми не схватамо зашто грчки произвођачи нису активнији у том правцу”, изјавио је Дворкович. На пример, руске власти су, по његовим речима, заинтересоване за стварање руско-грчких заједничких предузећа и примену грчких технологија у преради млека и виноградарству. Како је изјавио руски вицепремијер, далеко боље пролазе пројекти на међурегионалном нивоу.

Сарадња међу регионима

За сарадњу са балканским земљама највише су заинтересовани кавкаски региони Русије, изјавио је на форуму министар за питања Северног Кавказа Лав Кузњецов. По његовим речима, са гледишта кавкаских региона приоритет су туризам и пољопривреда. „Ми имамо много могућности у области узајамне трговине. На пример, Грчка увози доста руског жита”, изјавио је Кузњецов. По његовим речима, после укидања санкција Ирану Северни Кавказ се може користити за транзит грчке робе у Иран. „Сада руски региони далеко интензивније раде са страним инвеститорима него што је то био случај пре неколико година. Ниједан страни инвеститор није отишао са руског тржишта. Европа је и даље главни партнер Русије”, изјавио је на форуму шеф Асоцијације европског бизниса Франк Шауф. Штавише, како је рекао Шауф, ниски курс рубље повољно утиче на привлачење инвестиција у Русију. Са тог гледишта је за стране инвеститоре веома привлачна фармацеутска индустрија у Русији, сматра он.

Влада Грчке је са своје стране спремна да помогне грчким компанијама које су заинтересоване за сарадњу са Русијом. „После кризе наша економија је у фази опоравка. Ми желимо да уђемо у стабилнију фазу развоја, али смо свесни да се то не може догодити само од себе”, изјавио је потпредседник грчке владе Јанис Драгасакис. По његовим речима, руске компаније могу да помогну у обнављању грчке економије. „Свака земља која хоће да инвестира у Грчкој треба да има приступ нашим фабрикама и лукама, како би лакше могла достићи своје циљеве”, изјавио је Драгасакис. Штавише, по његовом мишљењу, следећи Руско-грчки пословни форум може привући и друге балканске земље. Русија је са своје стране спремна да позове на сарадњу земље Евроазијске економске уније – највеће интеграционе заједнице држава на простору бившег СССР-а.

Форум ће се одржавати сваке године. Русија ће на њега позвати Евроазијску економску унију, а Грчка све балканске земље.

Росијскаја газета. Сва права задржана.