Мала страна предузећа добијају државну подршку у Русији

Према подацима које износи Министарство економског развоја, у Русији има 103.000 мањих компанија у којима учествује страни капитал.

Према подацима које износи Министарство економског развоја, у Русији има 103.000 мањих компанија у којима учествује страни капитал.

Денис Абрамов/TАСС
Подршку државе ће моћи да искористи 90.000 страних компанија.

Предузећа малог и средњег бизниса у којима преко 49% власништва припада страним држављанима ускоро ће у Русији моћи да рачунају на подршку државе. Таква мера је прописана у нацрту закона који је припремило Министарство економског развоја, саопштава пословни лист „Коммерсант“.

По мишљењу аутора овог документа, поменута мера треба да привуче додатне инвестиције и „формира нове технолошке линије“ у земљи. Олакшице ће конкретно бити везане за закуп просторија, опорезивање, давање кредита и ослобађање од планских контрола.

Како је објашњено у министарству, у средњи бизнис спадају предузећа која имају од 101 до 200 запослених, а малом бизнису припадају предузећа са највише 100 запослених. Годишњи приход предузећа средњег бизниса може износити највише 2 милијарде рубаља (31,4 милиона долара), а малог бизниса 800 милиона рубаља (12,5 милиона долара). „То је велики корак на путу успона малог и средњег бизниса. Уверен сам да ће то подстаћи многе на предузетничку активност и регистрацију нових фирми“, каже Емил Мартиросјан, доцент Института за бизнис и пословно администрирање Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС).

Ко ће спроводити закон?

„Ми немамо проблем са страним пореклом компанија, него је проблем одвојити, условно речено, ’Гаспромове ћерке’ [тј. ћерке-компаније великог бизниса - прим. ред.] од компанија које заиста припадају малом и средњем бизнису“, изјавио је за „Руску реч“ заменик министра економског развоја Олег Фомичов на маргинама Форума БРИКС-а и ШОС-а (Шангајске организације за сарадњу), посвећеног малом бизнису који је 1. и 2. децембра одржан у Уфи.

Министарство економског развоја је предложило да се тим питањима бави Трговинско-индустријска комора, будући да ова заједница предузимача најтешње сарађује са страним партнерима.

Трговинско-индустријска комора је прихватила предлог, мада нерадо, „јер је у питању веома велики посао“, рекла је за „Руску реч“ потпредседница Трговинско-индустријске коморе Јелена Дибова.

Ко ће имати највише користи?

Према подацима које износи Министарство економског развоја, у Русији има 103.000 мањих компанија у којима учествује страни капитал:

– у 13.800 компанија страни капитал учествује до 49%,

– у 15.500 од 49% до 75%,

– у 73.900 премашује 75%.

Према томе, нови нацрт закона ће обухватити око 90.000 компанија из друге и треће категорије.

Предлог Министарства економског развоја ће заиста одиграти важну улогу на макроекономском плану јер ће стимулисати инвестиције, сматра аналитичар групе компанија „Финам“ Тимур Нигматулин. „Ако погледамо показатеље инвестиција уложених у основни капитал, видећемо да се он смањује већ две године заредом. У 2015. години он је у ценама које се могу поредити у рубљама опао за 8,4%, а за 9 месеци 2016. године опао је за још 4,3%“, истакао је Нигматулин.

​По његовим речима, план помоћи малом и средњем бизнису највише ће користити компанијама које се баве пољопривредом. У првом полугођу 2016. године раст бруто домаћег производа у овом сектору износио је 1,5% у односу на претходну годину, иако је укупни бруто домаћи производ у целини опао за 0,9%.

Са државом преговарају и стране компаније које припадају великом бизнису, као што су Nestle или ланац продавница Metro, али њихове молбе и жеље су глобалнијег карактера, сматра Георгиј Вашченко, начелник управе за операције на руском тржишту инвестиционе компаније „Фридом Финанс“. Такве компаније инсистирају пре свега на променама у сфери царинског и пореског администрирања. Међутим, подршку државе могу добити мале компаније са страним капиталом које раде на руском Далеком истоку, додаје он.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“